Za zaštitu izborne volje – 31.000 kontrolora

Za zaštitu izborne volje – 31.000 kontrolora

“Ludost je raditi istu stvar više puta i očekivati drugačiji rezultat”, čuveni je citat Alberta Ajnštajna koji možemo u potpunosti primeniti na opozicione pokušaje da sačuva izbornu volju građana, odnosno da uspešno organizuje kontrolu izbora na svim biračkim mestima u Srbiji.

Moj prvi dodir sa organizovanom politikom bio je poziv da se priključim izbornom štabu Saše Jankovića i pomognem oko organizovanja kontrole izbora. Pošto tada nisam imao nikakva znanja o stranačkom životu, i svim problemima koje politički život nosi, nisam znao u kakvom problemu i koliko je teško organizovati kontrolu na apsolutno svim biračkim mestima u Srbiji. Ispostavilo se da kontrola biračkog procesa zaista funkcioniše u centrima velikih gradova, ali kako se ide više ka periferiji ili ka manjim mestima u Srbiji, pritisak SNS je sve veći, a broj ljudi zainteresovanih da pruži otpor mali ili nepostojeći.

S druge strane, pored pritiska režima, koji je osnovni razlog zašto ima malo ljudi koji bi da brane izbornu volju, najveći problem jeste to što stranke opozicije koriste građane koji im se prijave da budu kontrolori (kolokvijalni naziv za članove biračkih odbora), kao jedan od parametara pri pregovorima o listi, odnosno kao pokazatelj sopstvene snage i organizovanosti. U tim brojevima kontrolora se neretko preteruje, na spiskove se stavljaju ljudi koji ni na koji način nisu obučeni, ni motivisani da se suprotstave SNS-u. Sve stranke rade samostalno na pribavljanju svojih kontrolora, a spisak se na kraju sravnjuje tek kada već nema vremena za reagovanje. Tada nije moguće da se ljudi prebace sa lokacija gde imamo višak, na ona na kojima se niko nije prijavio, a to dovodi do situacije da u centru Beograda imamo i po deset ljudi na jednom biračkom mestu, a da već na mestima u Sopotu ili Topoli nema nikoga.

Danas je situacija značajno drugačija, stranke su mesecima zajedno na ulici i u organizaciji protesta, a takvo delovanje je obnovilo poverenje i dovelo do potpisivanja Dogovora za pobedu. Mislim da nakon što je usvojen taj dokument u kom su se sve građanske stranke, koje su učestvovale u organizaciji protesta Srbija protiv nasilja, obavezale na zajednički rad na kontroli izbora, sada vreme da se ozbiljnije pristupi ovom poslu. Ukoliko zaista želimo da pobedimo na izborima moramo napraviti ključnu promenu u zaštiti izborne volje građana.

Jedini način da se uspešno organizuje kontrola izbora jeste da se formira koordinaciono telo za kontrolu izbora, a da se stranke odreknu kontrolora kao dela svog stranačkog aparata. Ovo telo imalo bi centralni štab, okružne štabove i na kraju opštinske štabove u skladu sa teritorijalnom organizacijom Srbije. U ovo telo na opštinskom nivou bi ušli predstavnici svih stranaka, ali bi između sebe odredili jednog koji je odgovoran za bazu podataka i koji bi svakodnevno vodio računa o tome ko su ljudi koji su prijavljeni da li su i kakvu obuku prošli i šta im je neophodno da bi uspešno radili na izborni dan. Potpuno je svejedno iz koje stranke dolazi taj jedan lokalni koordinator, jedini parametar koji bi trebalo koristiti je da to bude osoba koja bolje od ostalih poznaje rad u programu excel.

Na dvonedeljnom nivou pravio bi se presek popunjenosti biračkih mesta, a u slučaju da postoje mesta sa ozbiljnim manjkom pokrivenosti, okružni štabovi bi pravili preraspodelu iz opština gde postoji višak. Ukoliko ni to nije dovoljno da se popune sva biračka mesta, pravio bi se plan preraspodele iz velikih gradskih centara ka praznim biračkim mestima što bi bilo zaduženje centralnog štaba. Konačni cilj koji bi ova koordinacija morala da sprovede jeste da na mestima na kojima glasa preko 500 birača bude najmanje pet opozicionih kontrolora, a na mestima na kojima glasa manje od 500 birača, najmanje troje opozicionih kontrolora. Glasa se na 8255 biračkih mesta (izbori 2022. godine), na 3500 biračkih mesta glasa manje od 500 birača, a na 4755 više od 500 birača. To bi značilo da je najmanji broj neophodnih kontrolora kako bi proces bio u potpunosti zaštićen 31 hiljada. Bez obzira što deluje da je ovo ogroman broj ljudi, siguran sam da opozicione stranke uz kampanju i dobru organizaciju mogu da ga dostignu, naročito nakon što smo videli preko 100 hiljada ljudi na protestu Srbija protiv nasilja.

Pored same zaštite biračke volje građana, najznačajniji zadatak koji kontrolori imaju jeste da u što kraćem roku jave rezultat sa svog biračkog mesta. Koliko god zvučalo začuđujuće, opozicija od 2017. godine na ovamo nije uspela da sakupi rezultate sa više od 70 odsto biračkih mesta u Srbiji. To dovodi do situacije da zavisimo od rezultata koje objave RIK ili vladajuće stranke i onemogućava nas da znamo da li je došlo do krađe većih razmera. Zato moramo uložiti značajna sredstva, znanje i napore kako bismo napravili sistem za javljanje rezultata na tri nivoa.

Prvi nivo su sada već čuvene aplikacije, koje moraju biti isprobane i spremne za svaki napad režima. Na žalost, moje iskustvo je da sa svakom do sada napravlenom aplikacijom smo uvek imali problem, ne bih ulazio u to da li je reč o lošoj izradi ili zaista napadima režima. Zbog toga je neophodno napraviti drugi nivo javljanja, koji podrazumeva da lokalni štabovi pozovu svakog kontrolora koji ne unese rezultat u aplikaciju i oni to urade umesto njega. Treći nivo jeste zaduženje mobilnih timova koji će obići sva biračka mesta po završetku glasanja i prikupiti ili fotografisati sve Zapisnike o radu biračkih odbora, pošto po jedan primerak Zapisnika dobijaju predstavnici četiri prvoplasirane stranke po rezultatu na tom biračkom mestu (što je uvek najmanje jedna lista opozicije), a jedan primerak mora biti zalepljen na vrata biračkog mesta. Tako bismo obezbedili da imamo ukupan rezultat sa svih biračkih mesta u Srbiji i sprečili bilo kakve manipulacije koje potencijalno može da napravi RIK.

Ukoliko uradimo sve navedeno u ovom tekstu, siguran sam da ćemo obezbediti potpunu kontrolu biračkog procesa i zaštititi svaki glas svih građana. Ovaj predlog pišem u najboljoj nameri i veri da je važno da menjamo stvari koje su nam u prošlosti nanosile štetu. Pored toga što je ovo u interesu samih opozicionih stranaka, to je i naša dužnost, s obzirom da naše aktivnosti finansiraju građani kroz budžet i kojima dugujemo da niko ne može da manipuliše njihovom izbornom voljom. Do pobede!

Aleksandar Radovanović, predsednik Izvršnog odbora PSG