Natalija Stojemenović: Ideološka kontrola, pa finansijska odmazda nad obrazovanjem

Kada sam u prethodnom tekstu pisala o osnivanju Fakulteta srpskih studija i pokušaju da se sa Filozofskog fakulteta u Nišu izdvoje departmani za srbistiku, istoriju i ruski jezik i književnost, upozorila sam da se ne radi o pukoj reorganizaciji Univerziteta. Radilo se (i još uvek se radi) o pokušaju uspostavljanja političke i ideološke kontrole nad obrazovanjem.

U međuvremenu, posledice ovog poduhvata postale su još brutalnije i opasnije. Nakon propalog pokušaja institucionalnog otimanja departmana, vlast je prešla na ono što najbolje poznaje – finansijsko kažnjavanje nepodobnih institucija i neposlušnih ljudi koji odbijaju da se odreknu sopstvenog integriteta i identiteta zarad nametnutog.

Vlada Republike Srbije najpre nije odobrila nijedno budžetsko mesto za upis na osnovne akademske studije srbistike, istorije i ruskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu. Na ovaj način, mladi ljudi koji su položili prijemni ispit ostali su bez mogućnosti da studiraju o trošku države. Ipak, Filozofski fakultet je pokušao da zaštiti svoje nove studente od posledica odluke koju nije doneo i za koju nije odgovoran, te su brucoši oslobođeni plaćanja školarine. Međutim, tu se nije stalo.

Budžetska mesta Vlada je sada ukinula i na master i doktorskim studijama. Ovom odlukom država je poručila mladima da za njih sredstava nema ni onda kada žele da nastave akademsko usavršavanje, te postanu nastavnici, istraživači, naučni radnici i univerzitetski profesori, i to nakon što je Upravni sud, barem privremeno, stao uz Filozofski fakultet. Ne može se na ovo drugačije gledati: izvršna vlast u Republici Srbiji pokušava da obesmisli pravosuđe, iscrpi Filozofski fakultet i obeshrabri studente i zaposlen pre okončavanja pokrenutih pravnih postupaka.

Znanje nema cenu, a ipak je papreno skupo. Mnogo puta smo čuli da znanje nema cenu. U Srbiji ga, međutim, Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima čini papreno skupim, naročito za one koji su rođeni daleko od političkog i ekonomskog centra države.
Ukidanje budžetskih mesta za studente ne znači samo račun za školarinu, već otvara pitanja o mogućnostima njihovog stanovanja u univerzitetskom gradu, ishrani, stipendiranju ili korišćenju studentskih kredita.

Posledično, pravo na obrazovanje pretvara se u pitanje porodičnog novčanika, a studiranje postaje privilegija onih koji mogu da ga plate. Za mladu osobu iz Vranja, Bujanovca, Surdulice, Bosilegrada, Babušnice, Bele Palanke, Pirota ili drugih manjih mesta na jugu Srbije, budžetski status je često jedini realan put do diplome. Vladu Srbije ovo, ipak, ne interesuje. Naprotiv, ponosna je na cinizam s kojim „pomaže” delu zemlje u kojem su siromaštvo i regionalne nejednakosti najizraženije, te u kojem je udeo stanovništva sa višim ili visokim obrazovanjem značajno niži od republičkog proseka.

Dakle, šta je uradila Vlada Đure Macuta? Upravo tamo odakle se mladi godinama sele zbog nedostatka prilika, Vlada sužava mogućnost da steknu obrazovanje u svom regionu i da u njemu ostanu. Upravo tamo gde je rizik od siromaštva najviši, država ukida podršku mladima. Upravo tamo gde je procenat visokoobrazovanih građana najniži, država onemogućava studiranje. To nije razvojna, već razbojnička politika.

Prethodnih dana u Narodnoj skupštini održana je vanredna sednica o nepoverenju Vladi Đure Macuta. Iako je predlog o kojem se raspravljalo podnet iz drugih, podjednako ozbiljnih razloga, smatram da ponašanje ove Vlade prema studentima i zaposlenima na Filozofskom fakultetu u Nišu svakako jeste predstavljao razlog više za izglasavanje nepoverenja ovakvom sastavu. Oni koji znanje čine papreno skupim, a od političke poslušnosti prave najisplativiju robu u državi, ne smeju više biti na njenom čelu. Ipak, kako je glasanje pokazalo, vrana vrani oči ne izvadi. Zbog toga nam još jedino ostaje da se dobro pripremimo za izbore, jer tada će sva moć biti tamo gde joj je i mesto – u rukama građana.

Natalija Stojmenović
Studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu