Polazeći od načela za koja se zalaže Pokret slobodnih građana, Mladi Pokreta slobodnih građana usvajaju Politički program Mladih koji se temelji na obrazovanju, zdravstvu i ekonomiji, poštujući liberalne vrednosti koje baštinimo.

Obrazovanje

Obrazovanje je temelj svakog progresivnog društva, a kvalitetan obrazovni sistem ključni je faktor za ekonomski i društveni razvoj Srbije. Obrazovni sistem u Srbiji ne odgovara potrebama modernog društva i tržišta rada, a neujednačen kvalitet nastave, zastareli kurikulumi i ograničena akademska mobilnost sputavaju razvoj mladih. PSG Mladi veruju u obrazovanje koje podstiče kritičko mišljenje, aktivno građanstvo i inovativnost. Kroz unapređenje nastavnih programa, osnaživanje nastavnika i internacionalizaciju obrazovanja, želimo da stvorimo uslove za dinamično, moderno i inkluzivno društvo.

1.      Uvođenje građanskog vaspitanja kao obaveznog predmeta

Građansko vaspitanje je veoma važno jer omogućava pojedincima da postanu odgovorni, svesni i aktivni članovi društva. Kroz građansko vaspitanje, deca uče o svojim pravima i obavezama, kao i o tome kako da doprinosu zajednici i učestvuju u društvenim, a kasnije u političkim procesima. Uvođenjem građanskog vaspitanja kao obaveznog predmeta pomažemo deci da prepoznaju svoja prava i slobode, ali i obaveze i odgovornosti koje dolaze sa njima.

Građansko vaspitanje mora biti prisutno kao obavezan predmet tokom osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja. Takvim potezom razvijaćemo kritično mišljenje kod dece, učiti ih o ljudskim pravima i načinu funkcionisanja institucija i sistema. Sve to vodi ka veće aktivnom angažmanu u zajednici, bilo kroz volontiranje, glasanje ili učestvovanje u društveno političkim dešavanjima

Uvođenje obaveznog građanskog vaspitanja – Razviti sveobuhvatan program građanskog obrazovanja od prvog razreda osnovne škole, sa naglaskom na demokratiju, ljudska prava i političke procese.

Političko obrazovanje od petog razreda – Integrisati političku edukaciju u okviru građanskog vaspitanja kako bi mladi razumeli institucije, zakonodavne procese i mehanizme učešća u demokratskim procesima.

2.      Uvođenje Preduzetništva kao obaveznog predmeta

Uvođenje predmeta preduzetništvo u sve srednje škole u Srbiji je od ključne važnosti za razvoj budućih generacija koje će biti sposobne da se suoče sa izazovima savremenog društva. Kroz Preduzetništvo u školama deca bi učila o osnovama poslovnog razmišljanja, kako da prepoznaju prilike, kao i kako da razvijaju kreativnost i inovativnost. Ove veštine ne samo da su korisne za pokretanje vlastitih biznisa, većpomažu i u razvijanju sposobnosti za rešavanje problema i donošenje odluka, što su dragocene osobine u svakom životnom kontekstu.

Takođe, predmet preduzetništva bi doprineo jačanju ekonomskih veština kod učenika, što je važno za razvijanje ekonomskog razumevanja i finansijske pismenosti. Kroz učenje o osnovama finansijskog planiranja, budžetiranja, tržišnih principa i tržišnih strategija, deca bi učila kako da upravljaju novcem, što im može koristiti u budućnosti, kako u ličnom životu, tako i u profesionalnoj karijeri. Ove kompetencije su ključne za smanjenje stope finansijske nepismenosti u društvu.

Uz to, obrazovanje o preduzetništvu bi značajno doprinelo razvoju radnih veština i samopouzdanja kod učenika. Kroz praktične projekte, kao što su izrada biznis planova ili simulacija preduzetničkih aktivnosti, deca bi učila i kako da rade u timovima, razvijaju liderstvo, preuzimaju odgovornost i komuniciraju s drugima. To bi im pomaoglo da razviju socijalne veštine koje su od suštinskog značaja za uspeh na tržištu rada, bilo da odluče da postanu preduzetnici ili zaposleni u različitim industrijama.

3.      Uvođenje seksualnog obrazovanje od viših razreda osnovne škole

Seksualno obrazovanje mora da bude sastavni deo obrazovnog procesa koji će omogućiti mladima da razviju zdrave stavove pre svega o fizičkom i emocionalnom zdravlju, međuljudskim odnosima, ali i o seksualnom zdravlju. Kurikulum mora biti prilagođen uzrastu dece, te je potrebno pažljivo razvijati programe. U ovaj proces moraju biti uključena stručna lica poput lekara, psihologa i pedagoga.

Kroz seksualno obrazovanje, mladi će učiti o fizičkim promenama koje se javljaju tokom puberteta, o tome kako funkcioniše ljudsko telo, reproduktivni sistem i šta se dešava u različitim fazama života. Ovakav pristup sopstvenom telu i procesa koji se dešavaju pomoći će im da se bolje snađu u sopstvenim promenama, smanjuju nelagodnosti i strahove koji mogu nastati usled neznanja. Na taj način jačamo samopouzdanje dece i utičemo na smanjenje potencijalne stigme i negativnih osećanja.

Seksualno obrazovanje omogućiće da mladi bolje razumeju seksualnost, uzajamno poštovanje, pristanak, intimnost i odgovornost u vezama, kao i kako da prepoznaju zdrave i nezdrave odnose. Jedan od najvažnijih segmenata u ovoj oblasti jeste edukacija o borbi protiv nasilja u vezama, uključujući seksualno nasilje i zlostavljanje.

Jedna od ključnih funkcija seksualnog obrazovanja je pružanje informacija o sigurnim metodama zaštite, kao što su kontracepcija i zaštita od polno prenosivih bolesti. To pomaže mladima da donesu informisane odluke i smanjuju rizik od neželjene trudnoće ili prenosa bolesti, što je posebno važno u adolescenciji.

4. Unapređenje verske edukacije: očuvanje Veronauke uz uvođenje „Religijskog vaspitanja“

Nakon više od 20 godina od uvođenja veronauke u osnovne i srednje škole u Srbiji moramo pokrenuti razgovore o potpunoj promeni pristupa ovoj temi u našem društvu, odnosno preispitati uticaj na klerikarizaciju mladih. Smatramo da je verska nastava kakvu smo do sada imali potpuno nesvrsishodna, da ne dobrinosi razumevanju različitosti religija, već upravo suprotno glorifikuje dogmatski pristup veri i produbljuje međureligijsku netrpeljivost.

Liberalna načela su oduvek predstavljala poštovanje individualnih sloboda, pa bi se ukidanje Veronauke moglo smatrati ograničavanjem istih, dok mogućnost izbora između ova dva predmeta garantuje pluralizam. S obzirom da baštinimo Evropske vrednosti treba napomenuti da mnoge evropske zemlje u kojima preovladava jedna dominantna religija i dalje zadržavaju versku nastavu kao deo školskog sistema, uz moguće alternativne predmete.

5. Edukacija i podizanje svesti o ljudskim pravima

Uvođenje obaveznih programa u edukativnim ustanovama o civilnim pravima i istoriji borbi različitih manjina za jednakost, borbi protiv diskriminacije po osnovu pola, rase, etničke pripadnosti, seksualne orijentacije i drugih osnova, kao i o tome šta znači pristanak, poštovanje različitosti i inkluzivnosti.

Obuka nastavnika i školskog osoblja o prepoznavanju i prevenciji diskriminacije, homofobije, transfobije i nasilja. Pokretanje kampanja za borbu protiv rasizma, homofobije i nasilja nad ženama, sa ciljem podizanja društvene svesti.

6. Uvođenje programa prevencije nasilja u školama

Implementacija edukativnih programa koji promovišu međuljudske odnose, emocionalnu inteligenciju i nenasilnu komunikaciju, kao i jačanje uloge učitelja i školskog osoblja u prepoznavanju i rešavanju konflikata.

Razvijanje efikasanog sistema podrške za učenike koji su žrtve nasilja, uključujući psihološku pomoć i obezbeđivanje sigurne sredine za prijavu nasilja.

Uvođenje školskih policajaca koji bi imali ključnu ulogu u prevenciji nasilja, održavanju reda i sigurnosti u školama. Školski policajci bi radili u saradnji sa učiteljima, školskim psiholozima i društvom, pružajući neposrednu zaštitu učenicima i osoblju, ali i edukovali učenike o zakonima, pravima i odgovornostima.

7. Reforma visokog obrazovanja

Visoko obrazovanje je stub napretka svakog društva jer direktno doprinosi razvoju stručnog kadra, nauke i inovacija. Ono će podrazumevati:

Očuvanje autonomije i integrisanosti univerziteta – autonomija univerziteta ključna je za akademsku slobodu, nezavisno istraživanje i kvalitetno obrazovanje. Univerziteti moraju da zadrže pravo da samostalno kreiraju nastavne programe, biraju nastavno osoblje i upravljaju sopstvenim resursima sa minimalnim učesćem države.

Zakonodavna zaštita autonomije – Suprotstavićemo se svim pokušajima centralizacije i političkog uticaja na univerzitete, jer samo nezavisne obrazovne institucije mogu proizvesti kvalitetne rezultate.

Regulacija otvaranja stranih univerziteta – Strani univerziteti koji žele da rade u Srbiji moraju proći isti proces akreditacije kao domaći univerziteti. Dodela dozvola za rad bez akreditacije ugrožava kvalitet obrazovanja i kredibilitet diploma. Studenti koji pohađaju takve ustanove rizikuju da dobiju diplome koje nisu priznate ni u Srbiji ni u inostranstvu, čime se direktno ugrožavaju njihove profesionalne perspektive.

8. Fond za očuvanje kvaliteta obrazovanja

Podsticaji za nastavničke fakultete – Osiguraćemo finansijsku podršku nastavničkim fakultetima kako bi privukli veći broj studenata i podigli kvalitet obrazovanja budućih učitelja i profesora.

Stipendije za studente deficitarnih nastavničkih smerova – Kreiraćemo nacionalni stipendijski program za studente geografije, fizike, matematike i drugih deficitarnih predmeta, kao podsticaj za njihov profesionalni razvoj.

Stimulativno nagrađivanje nastavnika – Uvešćemo sistem nagrađivanja za nastavnike koji postižu izuzetne rezultate u radu sa učenicima, kao i one koji uvode inovativne metode obrazovanja.

9. Liberalizacija akademskog sistema

Lakša promena fakulteta i programa – Smanjićemo birokratske prepreke i omogućiti studentima da lakše prelaze između različitih fakulteta i programa unutar istog univerziteta bez gubitka godine.

Modularni kurikulumi – Omogućićemo veću fleksibilnost u kreiranju individualnih studijskih programa kako bi studenti prilagodili obrazovanje sopstvenim interesovanjima i potrebama tržišta rada.

Bolji uslovi za prekvalifikaciju – Omogućiti mladima i odraslima jednostavan i besplatan pristup programima prekvalifikacije i stručnog usavršavanja kroz državne i privatne inicijative.

10. Digitalizacija obrazovanja

Digitalne učionice i platforme – Uvešćemo digitalne platforme za interaktivno učenje, uključujući elektronske udžbenike, online biblioteke i virtuelne kurseve, čime se osigurava veća dostupnost znanja.

Razvoj STEM programa – Poseban fokus ćemo staviti na unapređenje STEM obrazovanja kroz uvođenje laboratorijskih istraživanja, praktičnih projekata i saradnje sa tehnološkim sektorom.

Podrška inovacijama u obrazovanju – Finansijski podsticaji za škole i fakultete koji uvode inovativne nastavne metode i digitalne alate u obrazovni proces.

11. Vrednovanje volonterskog rada

Uvođenje bodovanja volonterskog angažmana – Kreiraćemo sistem bodovanja volonterskog rada u okviru srednjih škola i fakulteta, kako bi se društveno angažovani studenti dodatno nagradili.

Priznavanje volontiranja kao profesionalnog iskustva – Institucionalno priznati volontiranje kao relevantno radno iskustvo prilikom zapošljavanja u javnom sektoru i prilikom apliciranja za stipendije.

Razvoj studentskih i omladinskih inicijativa – Podržati stvaranje programa koji povezuju volontiranje sa konkretnim veštinama i profesionalnim razvojem kroz mentorsku podršku i praksu.

12. Međunarodna saradnja i mobilnost

Proširenje programa razmene – Povećaćemo dostupnost međunarodnih razmena, uključujući Erasmus+, bilateralne sporazume i specijalizovane programe za mobilnost učenika i studenata.

Podrška studentima pri apliciranju za inostrane stipendije – Razvijaćemo besplatne savetodavne centre na univerzitetima za pomoć pri apliciranju za međunarodne stipendije i razmene.

Uspostavljanje univerzitetskih partnerstava – Podržaćemo saradnju domaćih univerziteta sa inostranim institucijama radi zajedničkih istraživačkih projekata i studentskih razmena

13. Razvijanje programa za podršku mobilnosti i međunarodnoj saradnji

Uvođenje opštinskog budžeta za refundaciju putnih troškova mladih. Kreiranje opštinskih fondova za mlade koji učestvuju u međunarodnim programima. Refundacija putnih troškova po principu: opština kupuje kartu, a organizacija programa kasnije refundira sredstva direktno opštini. Sistem bi omogućio veću mobilnost mladih uz smanjenje finansijskog pritiska na pojedince.

14. Podrška aktivnom učešću mladih u politici

Uvođenje kvota za mlade na izbornim listama i partijskim funkcijama kako bi se osiguralo njihovo prisustvo u političkom procesu. Kreiranje omladinskih saveta pri lokalnim samoupravama sa obaveznim učešćem mladih u donošenju odluka koje ih se tiču.

 

Zdravstvo

Zdravstveni sistem u Srbiji suočava se sa brojnim izazovima – neadekvatna dostupnost usluga, nedovoljno ulaganje u preventivnu medicinu, zastarele metode lečenja i niska digitalizacija. Mladima, kao jednoj od ključnih društvenih grupa, neophodan je modernizovan zdravstveni sistem koji osigurava dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. PSG Mladi se zalažu za sveobuhvatnu reformu zdravstva koja će unaprediti prevenciju, digitalizaciju, mentalno zdravlje i pristup zdravstvenim uslugama u skladu sa evropskim standardima.

Zdravstvena politika PSG Mladih usmerena je ka modernizaciji, digitalizaciji i povećanju dostupnosti zdravstvenih usluga za mlade. Preventiva, mentalno zdravlje i osnaživanje zdravstvenog kadra ključni su stubovi reforme koja će osigurati bolju zdravstvenu zaštitu i povećati kvalitet života mladih u Srbiji. Kroz sistemske promene i ulaganja, Srbija može postati država u kojoj je zdravstvo dostupno svima, efikasno i u skladu sa najboljim evropskim praksama.

1. Mentalno zdravlje jednako važno kao i fizičko

Mentalno zdravlje mladih je ključni aspekt njihovog celokupnog razvoja. S obzirom na to da adolescencija i rani odrasli period predstavljaju faze značajnih fizičkih, emocionalnih i socijalnih promena, mladi su vrlo često izloženi anksioznosti, depresiji i drugim mentalnim problemima. Prevencija je ključna kada je u pitanju mentalno zdravlje mladih. To znači rano prepoznavanje simptoma mentalnih poremećaja i pružanje odgovarajuće pomoći.

Obrazovanje o mentalnom zdravlju u školama, podrška od strane nastavnika i porodice, kao i lakši pristup profesionalnoj pomoći, mogu pomoći u smanjenju stigme i stvaranju zdravijeg društvenog okruženja za mlade. Upravo zbog toga PSG Mladi smatraju da mentalno zdravlje mora biti jednako važno kao fizičko, a da briga o istom mora biti temeljna, kroz sistemsku podršku.

Psihološka podrška u školama i na fakultetima – Obavezno uvođenje školskih i univerzitetskih psihologa dostupnih studentima i učenicima kroz besplatne i poverljive konsultacije.

Razvoj nacionalne mreže centara za mentalno zdravlje – Osnivanje regionalnih centara koji pružaju besplatnu podršku mladima kroz individualnu terapiju, grupe podrške i radionice.

Kampanje destigmatizacije mentalnog zdravlja – Promovisanje svesti o važnosti mentalnog zdravlja kroz edukativne kampanje i uvođenje obaveznih programa mentalne higijene u obrazovni sistem.

2. Poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama

Dostupnost studentskih poliklinika– Omogućićemo da svaki student/ studentkinja dobije pravnovremene usluge zdravstvene zaštite unutar studentskih poliklinika, tako što ćemo povećati broj objekata i medicinskog osoblja

Besplatna kontracepcija za mlade – Osiguraćemo dostupnost kontraceptivnih sredstava kroz javni zdravstveni sistem kako bi se omogućila kontrola reproduktivnog zdravlja.

Decentralizacija zdravstvenih ustanova – Jačanje regionalnih bolnica i domova zdravlja kako bi mladi u ruralnim i manjim mestima imali jednako kvalitetnu zdravstvenu zaštitu kao i u urbanim centrima.

Osiguranje anonimnog i besplatnog testiranja I vakcinacije – Omogućiti mladima besplatno i anonimno testiranje na HIV, hepatitis i druge polno prenosive bolesti u državnim zdravstvenim ustanovama, kao I besplatnu vakcinaciju protiv HPV virusa.

3. Prevencija i zdravstvena edukacija

Prevencija kao posebna grana nije dovoljno razvijena I zbog toga vrlo često dolazi do težih bolesti koje sum ogle biti sprečene da sistem prevencije funkcioniše adekvatno.Prevenciju mora da prati I zdravstvena edukacija, kao I promovisanje zdravih stilova života.

Besplatni preventivni pregledi za mlade – Omogućiti sistematske preglede za sve mlade do 30 godina, uključujući testove za kardiovaskularne bolesti, dijabetes i seksualno prenosive infekcije.

Edukacija o reproduktivnom zdravlju – Obavezni programi u srednjim školama i na fakultetima koji pružaju tačne i naučno zasnovane informacije o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.

Promocija zdravih stilova života – Uvođenje redovnih edukativnih programa u školama i na fakultetima o ishrani, fizičkoj aktivnosti i prevenciji bolesti zavisnosti.

4. Digitalizacija i modernizacija zdravstvenog sistema

Digitalizacija i modernizacija zdravstvenog sistema za mlade predstavlja važnu strategiju mora da se primenjuje kako bi se unapredila zdravstvena zaštita, povećala dostupnost usluga, poboljšala edukacija o zdravlju i omogućila brža i efikasnija komunikacija. S obzirom na to da su mladi ljudi sve više povezani sa digitalnim svetom, korišćenje digitalnih alata i tehnologija u zdravstvenoj zaštiti postaje prirodan korak u pružanju boljih i savremenijih usluga.

Uvođenje elektronskih zdravstvenih kartona – Digitalizacija svih zdravstvenih podataka kako bi se omogućilo brže i efikasnije lečenje, smanjila administracija i unapredila koordinacija između zdravstvenih ustanova.

Telemedicina i online konsultacije – Razvoj platformi za daljinske medicinske konsultacije, omogućavajući mladima lakši pristup lekarima specijalistima bez nepotrebnog čekanja.

E-recepti i e-zakazivanje pregleda – Omogućiti automatizovan sistem zakazivanja lekarskih pregleda i izdavanja recepata kako bi se smanjile gužve i povećala efikasnost zdravstvenih ustanova.

5. Povećanje ulaganja u zdravstveni kadar i uslove rada

Zdravstveni sektor je srž svakog društva, a kvalitet usluga u velikoj meri zavisi od obučenih i motivisanih zdravstvenih radnika. Ulaganje u ljudske resurse, poboljšanje radnih uslova i stalno unapređivanje njihovih veština ne samo da vodi ka boljoj brizi za pacijente, već i poboljšava radnu atmosferu, smanjuje stres, povećava zadovoljstvo i smanjuje fluktuaciju kadra.

Programi stručnog usavršavanja za mlade lekare – Subvencionisati dodatnu edukaciju i specijalizacije mladih lekara kroz državne i međunarodne programe.

Povećanje broja pedijatara i psihijatara – Podrška obrazovanju i zapošljavanju deficitarnih medicinskih stručnjaka u oblastima ključnim za zdravlje mladih.

Veće plate i beneficije za zdravstvene radnike – Osiguraćemo konkurentne plate i bolje uslove rada kako bi se sprečio odlazak medicinskog kadra iz Srbije.

Ekonomija

Mladi ljudi u Srbiji se suočavaju sa različitim ekonomskim izazovima, kao što su visoka nezaposlenost, niska zarada, problem sa pristupom kreditima i nekonstantan tržišni ambijent. Predlog finansijskih politika za mlade u Srbiji treba da se fokusira na poboljšanje njihovog pristupa finansijskim uslugama, razvoj obrazovanja o finansijama, podršku preduzetništvu, kao i pomoć u zapošljavanju. Razrada ovih politika može se obaviti kroz nekoliko ključnih oblasti:

1. Obrazovanje o ličnim finansijama i poslovnom upravljanju

Mladi ljudi često nemaju dovoljno znanja o tome kako da upravljaju novcem, štede i investiraju. Razvijanje finansijskog obrazovanja kroz školske i univerzitetske programe može im pomoći da donose bolje odluke u vezi sa novcem i obezbede bolju ekonomsku budućnost.

Uvođenje obaveznih kurseva o finansijskom obrazovanju u osnovnim i srednjim školama. Program bi obuhvatio osnovne teme kao što su upravljanje budžetom, štednja, investicije, porezi, penzioni fondovi i obavezno zdravstveno osiguranje.

Podrška u obrazovanju o preduzetništvu na fakultetima, s posebnim fokusom na inovacije i startap kulturu. Kroz mentorstvo, treninge i saradnju sa poslovnim sektorom, mladi bi stekli veće veštine u vođenju biznisa.

2. Podsticanje preduzetništva i zapošljavanja mladih

Stvaranje podsticajnog okruženja za mlade preduzetnike je ključno za smanjenje nezaposlenosti i razvoj ekonomije. Programi podrške preduzetnicima mogu da ponude bolje uslove za otvaranje startapova, kao i olakšavajući pristup subvencijama i povoljnim kreditima.

Subvencionisani krediti za mlade preduzetnike: Ponuda povoljnih i subvencionisanih kredita za mlade do 35 godina koji žele da pokrenu sopstveni biznis. Ovi krediti bi mogli imati niske kamatne stope i duži period otplate.

Razvijanje startap ekosistema: Usmeriti resurse na razvoj tehnoloških inkubatora i akceleratora koji nude mentoring, savete i finansijsku podršku mladim preduzetnicima. Takođe, organizovati takmičenja za startap ideje sa novčanim nagradama i mogućnostima za dalje ulaganje.

Podrška u zapošljavanju: Kreirati programe za obuku i usavršavanje mladih u industrijama koje se brzo razvijaju (kao na primer, IT, ekološke tehnologije, digitalni marketing), kroz subvencionisane kurseve i besplatne ili povoljne edukacije.

Podrška kooperativama i alternativnim formama preduzetništva: Promovisati i podržavati razvoj kooperativa i drugih alternativnih formi preduzetništva koje omogućuju mladima da udruže resurse i zajednički razvijaju poslovne ideje. Obezbediti finansijsku i stručnu podršku za osnivanje i vođenje kooperativa kroz subvencije, kredite sa povoljnim uslovima i programe mentorstva.

Plaćeno stažiranje: Uspostaviti programe plaćenog stažiranja kako bi mladi ljudi mogli da stiču radno iskustvo i razvijaju svoje veštine uz finansijsku podršku, bez dodatnog finansijskog opterećenja. Podsticati poslodavce da učestvuju u programima plaćenog stažiranja kroz porezne olakšice i subvencije.

3. Olakšanje stanovanja za mlade

Nedostatak vlastitog stana ili kuće jedan je od najvećih problema mladih ljudi u Srbiji, jer je pristup stambenim kreditima često ograničen. Pružanje povoljnijih uslova za stambene kredite za mlade može im omogućiti da lakše postanu vlasnici nekretnina.

Podsticanje stambenih kredita za mlade: Povećati učešće banaka u programu subvencionisanih stambenih kredita sa nižim kamatnim stopama za mlade do 35 godina. Krediti bi mogli obuhvatiti veće procente kupovine nekretnina uz povoljnije kamate.

Pomoć u plaćanju depozita: Razviti državne subvencije koje bi pomogle mladima da savladaju inicijalni depozit potreban za stambeni kredit.

Izgradnja studentksih domova: Izgradićemo studentske domove u svim velikim univerzitetskim centrima kako bismo olakšali mladima smeštaj prilikom studiranja, kao i rasteretili tržište nekretnina i smanjili broj stanova koji se izdaju.

4. Olakšice za zapošljavanje mladih u privatnom sektoru

Jedan od izazova za mlade je i visoka stopa nezaposlenosti, kao i niže zarade u početnim fazama karijere. Kroz fiskalne olakšice i subvencije, može se motivisati privatni sektor da zapošljava mlade ljude.

Fiskalne olakšice za poslodavce: Pružiti poslodavcima koji zapošljavaju mlade do 30 godina godine olakšice na poreze i doprinose, čime bi se smanjio trošak zapošljavanja mladih radnika.

Podsticanje radnih mesta u digitalnim i kreativnim industrijama: S obzirom na to da mladi ljudi često pokazuju interes za tehnologiju i kreativne industrije, bilo bi korisno da se podstiče zapošljavanje mladih u sektorima kao što su IT, dizajn, video igre, digitalni marketing i slično.

Podsticanje radnih mesta u tercijarnim industrijama: Kreirati programe obuke i sertifikacije za radna mesta u tercijarnim industrijama, kao što su električari, parketari, moleri, vodoinstalateri, i dr., kako bi mladi stekli potrebne veštine i lakše se zaposlili u ovim sektorima. Pružiti fiskalne olakšice i subvencije poslodavcima koji zapošljavaju mlade radnike u tercijarnim industrijama.

Edukacija mladih o pravima radnika: Uvesti edukativne programe i kampanje koje će mlade upoznati sa njihovim radnim pravima, zakonima o radu, sindikalnim organizacijama i mehanizmima zaštite njihovih prava na radnom mestu. Obezbediti dostupnost informacija i resursa putem digitalnih platformi, radionica i seminara o pravima radnika. Podsticati korišćenje ekoloških i energetski efikasnih vozila kroz dodatne subvencije i povlastice za mlade kupce.

5. Povećanje dostupnosti socijalnih beneficija i podrške

Mnogi mladi ljudi, posebno studenti i oni koji tek započinju karijeru, suočavaju se sa financijskim teškoćama. Razvijanje socijalnih programa koji pomažu mladima u ovoj fazi života može im pomoći da se stabilizuju i osnaže.

Subvencionisanje prevoza i hrane: Obezbediti subvencionisane ili besplatne javne prevoze za mlade, kao i subvencije na osnovne životne troškove kao što su obroci u školama i univerzitetima po principu vaučera koji mogu da se koriste u svim restoranima.

Pristup zdravstvenom osiguranju: Povećati pristup povoljnim zdravstvenim planovima za mlade, uključujući studente i one koji nisu zaposleni, kroz povoljnije uslove na državnim i privatnim zdravstvenim osigurateljima.

Podrška pri kupovini prvog automobila: Pružiti subvencije ili povoljne kredite za mlade koji kupuju svoj prvi automobil, čime bi se olakšala mobilnost i omogućio lakši pristup radnim mestima i obrazovnim institucijama.

6. Podrška u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja

Mladi sve više prepoznaju važnost zaštite životne sredine i održivog razvoja, te bi politike koje omogućuju ulaganje u zelene tehnologije, energetske efikasnosti i održive projekte bile od velikog značaja.

Podsticanje zelenog preduzetništva: Olakšati pristup subvencijama i finansijskim sredstvima za mlade preduzetnike koji razvijaju projekte u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, poput energetske efikasnosti, reciklaže, obnovljivih izvora energije.

Podrška edukaciji o održivom razvoju: Uključiti module o održivom razvoju i ekološkim praksama u obrazovne sisteme i kurseve za mlade.

7. Podrška finansijskoj inkluziji i digitalizaciji

Mnogi mladi ljudi nemaju dovoljno pristupa finansijskim uslugama ili nisu u mogućnosti da koriste digitalne finansijske platforme, što ih stavlja u nepovoljan položaj u savremenoj ekonomiji. Razvijanje politika koje podstiču finansijsku inkluziju i korišćenje digitalnih finansijskih alata pomoći će mladima da bolje upravljaju svojim finansijama.

Finansijska edukacija o digitalnim platnim sistemima: Obezbediti kurseve i edukacije koje će mladima omogućiti da se upoznaju sa prednostima digitalnih platnih sistema, aplikacija za štednju, online bankarstvom i digitalnim novčanicima.

Podsticanje fintech startapova: Podržati razvoj fintech sektora i omogućiti mladima da kroz inkubatore i akceleratore razvijaju inovativne finansijske usluge i tehnologije. Ovo bi omogućilo brži pristup finansijskim uslugama, posebno u ruralnim područjima.

8. Podsticanje volontarizma i socijalnog preduzetništva

Mnogi mladi ljudi su zainteresovani za rad na projektima koji imaju pozitivan društveni uticaj. Politike koje podstiču volontarizam i socijalno preduzetništvo mogu doprineti socijalnoj odgovornosti mladih, kao i poboljšanju njihovih profesionalnih veština i umrežavanju.

Finansijska podrška socijalnim preduzećima: Kreirati specijalizovane grantove i subvencije za mlade koji pokreću socijalne projekte, kao što su oni koji se bave zaštitom životne sredine, obrazovanjem, ili socijalnom integracijom.

Programi za volontarizam i društveni angažman: Povećati dostupnost subvencionisanih programa za volontiranje, gde bi mladi ljudi mogli učestvovati u projektima sa pozitivnim društvenim uticajem i sticati iskustvo koje bi kasnije koristili u profesionalnom životu.

9. Razvijanje programa za podršku mobilnosti i međunarodnoj saradnji

Mladi ljudi često traže prilike za internacionalno iskustvo i saradnju, što može doprineti njihovom ličnom i profesionalnom razvoju. Podsticanje međunarodne mobilnosti i podrška u razmeni iskustava i ideja sa mladima iz drugih zemalja doprinosi širenju horizontala i razvoju tržišta rada.

Podsticanje međunarodnih praksi i stažiranja: Omogućiti subvencije i finansijsku podršku za mlade koji žele da učestvuju u međunarodnim programima praksi, stažiranja i volonterskim projektima, što im može pomoći da steknu važne veštine i izgrade međunarodne mreže.

Programi za međunarodnu saradnju i startap inkubatore: Usmeriti resurse na stvaranje međunarodnih startap inkubatora koji bi omogućili mladima iz Srbije da sarađuju sa preduzetnicima iz drugih zemalja, razmenjuju ideje i razvijaju globalne poslovne prilike.

9. Zaštita radnih prava mladih

Pojačana kontrola poslodavaca koji zloupotrebljavaju ugovore na određeno vreme i neplaćene prakse, uz oštrije sankcije za prekršioce. Obavezna nadoknada za studentske i omladinske prakse kako bi se sprečila eksploatacija mladih radnika. Kreiranje besplatnih pravnih savetovališta za mlade radnike kroz omladinske centre i sindikate.