Natalija Stojmenović – Niški SNS i neandrićevski mostovi

Nakon lokalnih izbora u junu, iako su imali manje glasova od opozicije, niški naprednjaci izborili su se za sebi najvažniju vrednost: kontinuitet. Nastavili su tradiciju nepoštovanja izborne volje građana, kršenja zakona i pravilnika, negovanja bahatosti, uz male inovacije: biranja funkcionera bez većine, bez kvoruma, uključujući i gradonačelnika Dragoslava Pavlovića. Sve je to za naprednjake sitnica, premostiće žrtvovanje zarad većeg dobra (normalno, isključivo njihovog) i radi trajnosti. Svakako, od niških mostova traju duže.

Pre samo 3 godine završena je rekonstrukcija tvrđavskog mosta, onog svetlećeg zbog kojeg nas je bivša gradonačelnica proglasila metropolom. Iskreno, za taj novac i trajanje rekonstrukcije, Niš je možda i mogao da postane metropola! Međutim, kad već nije, naprednjaci su se potrudili da investicija ne propadne i da nam most donese bar nekakav svetski rekord: trajao je samo malo duže od rekonstrukcije. Radove smo gledali skoro dve godine, a mostom pešačili tri! No, ne lezi vraže: možda imamo novu naprednjačku garnituru, ali ne mogu oni da se odvoje od ljubavi prema jednom čoveku. Dobro, ne (samo) TOM čoveku, nego i Vesiću.

Vreme je da se pokažu novi obožavaoci njegovog dela i prakse rekonstrukcije rekonstruisanog, pa su ponovo započeti radovi na mostu kod Tvrđave u vrednosti od 5 miliona dinara (nešto više od 40 hiljada evra). A možda je i do nas! Možda mi ne razumemo taj umetnički nagon, tu naročitu strast prema mostovima, poznatu i samom Andriću. Naš nobelovac je istakao kako „od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije (…) bolje i vrednije od mostova”. Šalu na stranu, paralela je ili slučajna ili površna, kao i sve čega se niški SNS lati. Nisu shvatili suštinu: da ovi atributi kongruiraju sa mostovima zbog njihove potčinjenosti ljudskim potrebama, uslužnosti i trajnosti, a takve građevine naprednjaci ne rade.

Ovaj slučaj je samo jedan u nizu podsetnika koliko je važna transparentnost trošenja javnih sredstava, kao i da lokalna zajednica bude aktivna u praćenju tih troškova. Jasno je Nišlijama da su Pavlovića postavili da pokuša da popravi ono čega se Sotirovski dohvatila, ali takođe nam je jasno da je, ako neko ne odgovara za loše upravljanje gradom, ništa drugo do običnog saučesnika. Kad gradonačelnik već ne oseća moralnu odgovornost za nelegitiman, noćni pohod na funkciju, neka se seti barem gorepomenute ključne vrednosti svojih kompanjona – kontinuiteta, pošto praćenje Sotirovskinih koraka vodi do samo jednog mesta: slobodnog Niša.

Autorski tekst Natalije Stojmenović, filološkinje i članice Glavnog odbora PSG-a