Goran Kovačević – Srbija ima kvalitetne stručnjake, ali ne žele da rade za partijsku državu

Autorski tekst Gorana Kovačevića, člana predsedništva PSG, osnivača i predsednika nadzornog odbora kompanijeGomeks povodom izjave Aleksandra Vučića, “Srbija nije u stanju da upravlja velikim sistemima, ima prostora za francuske kompanije”.

Tokom posete Francuskoj Predsednik Srbije je izjavio da Srbijanije u stanju da upravlja velikim sistemima, poput metroa u Beogradu i da se tu otvara prostor za francuske kompanije. Postavlja se pitanje da li je ova konstatacija tačna i, ako je tačna, kako smo to dospeli u situaciju da od zemlje koja je globalnobila poznata po izgradnji komplikovanih infrastrukturnih objekata postali zemlja nesposobna da upravlja svojom infrastrukturom.

Odgovor nije jednostavan. Tačno je da je politička kontrola velikih javnih preduzeća kao što su elektroprivreda ili telekomunikacije dovela do pada kvaliteta zaposlenih i snažnogodliva vrhunskih kadrova, što je kulminiralo poznatom krizom u EPS koja nas je koštala preko milijardu dolara.  Predsednik Srbije se tada vratio iz Norveške sa zaključkom da u četiri od pet kompanija iz sistema EPS-a rukovodstvo nije na potrebnom nivou, zaboravljajući da su svi ti rukovodioci postavljeni uglavnom njegovom voljom i pre svega po kriterijumu pripadnosti ili lojalnosti vladajućoj partiji, a ne po kritirejumu stručnosti i sposobnosti. Žaliti se na kadar koji si sam postavio, a okrivljivati nekog drugog zbog njihovog lošeg rezultata, ne izgleda baš pošteno.

Isto tako, jasno je da bez velikih sistema u domaćem ili privatnom vlasništvu kriza dostupnosti vrhunskih stručnjaka će biti sve veća. Jednostavno, velike kompanije stvaraju velike stručnjake. Prodajom EPS-a ili Telekoma zakucali bi zadnji ekser u taj mrtvački sanduk.

S druge strane svedoci smo da naši stručnjaci rade u vrhunskim kompanijama na vrhunskim mestima, pa čak i da unutar Srbije postoje sjajne inovativne kompanije sa sjajnim rukovodstvom, ali potpuno nevidljive unutar sopstvene države.

Zašto? Zašto svi ti sjajni stručnjaci iz zemlje ili inostranstva ne učestvuju u upravljanju najvećih srpskih kompanija? Zato što ne prihvataju da njihov rad treba da zavisi od dobre volje uglavnom nekompetentnih političkih aktivista. Oni žele da rade svoj posao,a ne da obezbeđuju tzv. “sigurne glasove” ili da prisiljavaju svoje potčinjene da idu na stranačke skupove. Oni ne žele da rade za ponižavajući male plate, a da se onda “snalaze” za dodatni prihod. Žele poštovanje i mogućnost za lično usavršavanje.

Dok se sve to ne promeni i dok se vrhunske upravljačke pozicije ne budu popunjavale po kriterijumu sposobnosti, teško je očekivati bolju situaciju. Ako ovako nastavimo, dobrih domaćih stručnih kadrova će biti sve manje, ključne pozicije će se popunjavati stranim stručnjacima, a to je spirala koja državu vodi u ambis polukolonijalne zemlje.

Suštinski, problem ove ali i prethodnih vlasti je u tome što ne veruju u sposobnosti domaćih stručnjaka. Vrlo je primetan provincijalni stav po kome je sve strano bolje od domaćeg. Izgleda da naši političari kada prosuđuju o kandidatima za neke top pozicije razmišljaju kako bi se oni ponašali da su na mestutog kandidata i tu počinju problemi.