Doc. dr Radivoje Jovović: Gde je nestala borba protiv siromaštva?

Danas je 17. oktobar, Međunarodni dan borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti. Na današnji dan, siromaštvo je i dalje jedan od najvećih izazova s kojima se suočava naše društvo, a trenutni podaci ukazuju na ozbiljnu socijalnu krizu koja zahteva intervencije.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (za 2023. godinu), čak oko 20 odsto populacije živi ispod stope rizika od siromaštva. Ovo znači da je svaki peti građanin Srbije svakodnevno u riziku da nema dovoljno sredstava za najosnovnije potrebe poput hrane i stanovanja.

Ukoliko podacima o siromaštvu dodamo i podatak o socijalnoj isključenosti, ovaj procenat raste sa 20 na zastrašujućih 27,2 odsto. RZS, takođe, koristi dosta konzervativan i oprezan pristup za izvođenje istraživanja, te da je ovaj broj od 20 odsto zapravo dosta veći pokazuje i stopa subjektivnog siromaštva tj. percepcije članova domaćinstava da „sastave kraj sa krajem“. Naime, 41 odsto stanovništva teško ili veoma teško „sastavlja kraj sa krajem“, dok 45,6 odsto sastavlja „sa izvesnim teškoćama“. Dakle, možemo zaključiti da 86,6 odsto domaćinstava u Srbiji svakog meseca oseća da ima problema da „preživi“ mesec ili bar strepi da bi baš taj mesec mogao biti problematičan.

Fondacija Centar za demokratiju ističe da se u Srbiji već 4 godine ne objavljuju podaci o takozvanom “apsolutnom siromaštvu”. Prema procenama koje iznosi Centar za demokratiju u Srbiji je 2023. bilo preko 12 odsto apsolutno siromašnih, onih građana koji svakodnevno ne mogu da zadovolje svoje osnovne životne potrebe.

Drugi procenti samo dopunjuju turobnu sliku naše stvarnosti. Preko 41 odsto građana živi u domaćinstvima koja sebi ne mogu da priušte 7 dana odmora van kuće, 34,5 odsto živi u domaćinstvima koja ne mogu da podmire neočekivani trošak, a preko 15,3 odsto ne mogu da priušte meso ili ribu (ili njihovu vegetarijansku zamenu) u obroku svakog drugog dana.

Iako nekome možda deluju neverovatno ili suviše apstraktno, kao što to sa brojevima često biva, bitno je da osvestimo da su oni tu samo da nam pomognu da stavimo brojčanu vrednost na stvarnost koju i sami osećamo, u kojoj živimo i koju svakodnevno vidimo oko sebe. Siromaštvo nije samo statistika – ono je stvarnost miliona ljudi koji svakodnevno žive u oskudici i neizvesnosti. Kada šetamo gradom, vozimo se GSP-om, ili sedimo na klupi u parku, moramo da se potrudimo da odvojimo trenutak da pogledamo oko sebe i setimo se da je svaka četvrta osoba u okolini osoba ugrožena siromaštvo. Moramo da razvijamo svest i empatiju prema ljudima u ovom teškom problemu.

Srbiji je neophodna kvalitetna socijalna politika, koju trenutno nemamo. Kao država koja brine o svim kategorijama svog stanovništva, Srbija pre svega mora biti država socijalne pravde i blagostanja. Dužnost države je da pomogne građanima čija je egzistencija dovedena u pitanje, te obezbedi fer raspodelu društvenog bogatstva i jednake šanse. Pokret slobodnih građana će se boriti za stvaranje države koja sprečava stvaranje razlika između siromašnih i bogatih, i samo stvaranjem socijalno odgovorne države koja brine o zdravlju i uslovima egzistencije za sve slojeve stanovništva, možemo biti sigurni da smo napravili iskorak ka borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti, iskorak ka društvu humanosti i ljudskosti.