Ivana Ignjatović: Performans umesto ravnopravnosti

Juče je bio Nacionalni dan rodne ravnopravnosti u Srbiji. Možda se pitate kako to da vam je promakao – ne marite, zaboravili su i oni koji su ga ustanovili. Na inicijativu tadašnje potpredsednice Vlade i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović, 27.oktobra 2021. doneta je odluka o ustanovljavanju Dana rodne ravnopravnosti koji će se obeležavati 11.juna svake godine.

Na ovaj dan 1842. godine odobreno je školovanje žena u Srbiji. Ukazom kneza Mihaila dozvoljeno je Nataliji Petrović i Sofiji i Katarini Lekić da mogu da otvore školu za žensku decu. Već je samo po sebi problematično to što je izabrano da se ovako definiše civilizacijski pomak koji se desio 1842.godine. Možda je trebalo u saopštenju Vlade Srbiji da stoji da su se Natalija Petrović, Sofija i Katarina Lekić izborile da otvore školu za žensku decu, jer znamo da kroz istoriju nikada ženama ništa nije tek tako odobreno, bez dugogodišnjeg zagovaranja i borbe. No, bile bismo spremne da ignorišemo ovaj propust, kada bi ovaj dan bio nešto više od pukog performansa i alibija za nosioce vlasti.

“Zašto je skupština odbila da diskutuje o uvođenju femicida kao krivičnog dela?” “Pa dobili ste dan, ne preterujte sad.”

Gorepomenuta bivša potpredsednica Vlade 11.juna 2026.godine, na svom instagram profilu nije pomenula ovu svoju inicijativu od pre samo 5 godina, ali je zato ceo dan kačila snimke koji veličaju predsednika Srbije, i poneki uvredljiv snimak o “blokaderima”. Ko će sad da misli o rodnoj ravnopravnosti, to smo rešili još 2021.godine.

Ipak, u Palati Srbija organizovana je konferencija “Savezništvo za jednakost” gde je govorila Ministarka bez portfelja Tatjana Macura. Pored uobičajenih floskula kojima se duboko mizogina vlast maskira u borca za ljudska prava, poput toga da su uvođenje obrazovanja za žene i sticanje političkih prava temelji ravnopravnosti, Macura je poslala i poruke o tome kako smo visoko rangirani u svetu po ukupnom udelu učešća žena u svim nivoima vlasti. Ministarka bi morala biti svesna da ženama širom Srbije koje svakodnevno trpe nasilje, diskriminaciju i institucionalnu nezainteresovanost neće mnogo značiti broj funkcionerki na vlasti ukoliko te iste funkcionerke relativizuju rodno zasnovano nasilje ili odbijaju da se bore za sistemske promene koje bi ženama obezbedile veću bezbednost i dostojanstvo. Licemerno je govoriti o napretku rodne ravnopravnosti dok učestvujete u vlasti u kojoj policijski službenici prebijaju žene, a predsednik države pomiluje čoveka koji je studentkinji na ulici naneo teške telesne povrede i polomio joj vilicu. Ali zašto bismo pričali o tim ružnim stvarima na ovaj praznik ravnopravnosti?

RTS prenosi i da je juče u Žablju kod Novog Sada održano predavanje srednjoškolcima na temu rodne ravnopravnosti. Iako edukovanje srednjoškolaca o ovoj temi zvuči kao plemenita misija, možda bi od jednog predavanja u jednoj srednjoj školi korisnije bilo da su predavanja održana pred policijskim službenicima o postupanju kada žena prijavi rodno zasnovano nasilje. Ako bi razgovarali o tome kako funkcioniše sistem podrške žrtvama i pozabavili se time zašto toliko žena (s pravom) i dalje nema poverenja da će ih država zaštititi, možda bismo im i poverovali da ovaj dan za njih ne predstavlja samo performans.

I na kraju, ženama u Srbiji bi mnogo više značilo da je Narodna skupština prihvatila da raspravlja o uvođenju femicida kao posebnog krivičnog dela, nego što imaju jedan dan u kalendaru koji je čak i inicijatorka za ustanovljavanje istog zaboravila.