PSG: Da li je Srbija postala poligon za ruske hibridne operacije u Evropi?

Pokret slobodnih građana zahteva hitno i potpuno objašnjenje MUP-a, BIA i Vlade Srbije povodom navoda nemačkog „Bilda“ da su početkom juna na srpsko-mađarskoj granici uhapšena dvojica osumnjičenih da deluju kao ruski „jednokratni agenti“, kod kojih je pronađen eksploziv namenjen mogućoj sabotaži u Nemačkoj. Neprihvatljivo je da građani Srbije o događaju ovakve težine saznaju tek mesec dana kasnije iz nemačkih medija, dok institucije njihove države ćute.

Posebno zabrinjava navod da je akcija izvedena na osnovu informacija partnerskih, uključujući nemačke obaveštajne službe. Javnost mora da zna kada su osumnjičeni uhapšeni, koje institucije Srbije su učestvovale u akciji, da li je tužilaštvo obavešteno, po kom osnovu se vodi postupak, da li se osumnjičeni nalaze u pritvoru i ko je odlučio da se o slučaju ne saopšti ni osnovna informacija. Detalji aktivne istrage mogu biti poverljivi, ali tajnost ne može biti izgovor za političku i institucionalnu neodgovornost.

Ako je državni vrh nedeljama znao da su u Srbiji uhapšene osobe osumnjičene za veze sa ruskim službama i pripremu sabotaže u članici Evropske unije, Aleksandar Vučić, koji rukovodi Savetom za nacionalnu bezbednost, mora lično da objasni zašto je javnost o tome ćutke uskraćena. Ovo nije samo pitanje jednog hapšenja, već posledica dugogodišnjih političkih, bezbednosnih i propagandnih veza Vučićevog režima sa režimom Vladimira Putina, zbog kojih je Srbija postala pogodan prostor za delovanje ruskih obaveštajnih struktura prema regionu i Evropi.

Upravo zbog toga je Pokret slobodnih građana pokrenuo inicijativu za ukidanje takozvanog Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Srbija ne sme da pruža institucionalno zaleđe netransparentnim strukturama dok postoje ozbiljne sumnje u razmere ruskog obaveštajnog i hibridnog delovanja u našoj zemlji. Najnoviji navodi samo dodatno pokazuju koliko je opasna politika koja Srbiju vezuje za Putinov režim.

Takva politika već ima cenu. Bliskost režima u Beogradu i Moskvi, saradnja naših službi sa ruskim strukturama i odbijanje da se Srbija jasno uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom doprineli su njenoj sve većoj izolaciji. Poruke koje je vlast dobila iz Strazbura i Brisela, kroz Rezoluciju Evropskog parlamenta i neotvaranje Klastera 3, ne mogu se odvojiti od dugogodišnje politike balansiranja kojom Vučić pred Evropom govori o integracijama, a istovremeno čuva bliske veze sa režimom Vladimira Putina.

Pokret slobodnih građana ponavlja da Srbija mora jasno da se opredeli za evropski put. To podrazumeva potpuno usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom unijom, uključujući uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, odlučnu borbu protiv stranog malignog uticaja i punu saradnju sa evropskim bezbednosnim partnerima. Građani Srbije zaslužuju državu koja štiti njihove interese, a ne državu koja ćutanjem ostavlja sumnju da je postala poligon za tuđe geopolitičke operacije.