Pokret slobodnih građana za razvoj leve obale Dunava

Dosadašnji razvoj Beograda nije bio ujednačen. Kada se pređe Pančevački most, još od prve raskrsnice vidi se zapušteni infrastrukturni haos koji se proteže do severnog izlaska iz Beograda. 

Jedina dva planska naselja, Kotež i Borča, izdvajaju se infrastrukturno ali ne i po sadržaju. Svako drugo naselje, Krnjača, Sebeš, Pretok, Zbeg ili Ovča nastajali su spontano, a razvijali se u odsustvu jasne namere gradskih vlasti šta da rade sa tim parcelama.

Tako je došlo do velikog broja ružnih, neuslovnih i mahom nelegalizovanih objekata što za privatnu, što za komercijalnu upotrebu. To mora da se promeni.

Mnogo je potreba građana na levoj obali Dunava i to prvenstveno infrastrukturnih pa onda i kulturno-obrazovnih.

Zrenjaninski put mora biti proširen i obezbeđen. Duž ove glavne saobraćajnice neophodno je izgraditi desetine pasarela ili podzemnih prolaza kako bi omogućili i prohodnost saobraćaja i bezbednost pešaka. Bez toga, a uz potencijalni razvoj Al Dahrinih parcela, možemo očekivati produbljivanje kolapsa.

Kanalizacija mora biti dostupna svima. Iako je veliki broj objekata nelegalizovan i zidan bez predviđenog izdizanja zemljišta problem kanalizacije mora biti rešen. Problemi građana Krnjače i obećanja od strane vlasti su postala simbol političke manipulacije i zloupotrebe. Niz zgrada sa upotrebnom dozvolom nemaju ispravnu kanalizaciju. I na gradu i na investitoru, ali i na inspekciji i sudstvu je da obezbedi građanima dostojanstvo koje im je oteto u građevinskim prevarama. 

Dunavski nasip, Beljarica i kubici moraju postati Beogradski Ekopark. Projekat Beogradskog Ekoparka omogućava punu zaštitu plavne zone Dunava i ekološku, zelenu, obrazovnu celinu za uživanje svakog građanina Beograda a prvenstveno za građane sa leve obale. U okvir Ekoparka smestićemo novi uslovni Zoološki vrt, hipodrom, smeštaj za napuštene životinje, Prirodnjački muzej i druge sadržaje.

Gimnazija i biblioteka su neophodni na levoj obali. Neophodno je izgraditi novu gimnaziju i biblioteku kako bi najmnogoljudnije naselje severa Beograda moglo dalje da se razvija. Učenici putuju nekoliko sati do pojedinih škola, opterećuju se prevozom a u svom naselju nemaju zadovoljene osnovne potrebe. Dve osnovne škole u Borči, za početak, moraju imati svoj obrazovni kontinuitet u vidu lokalne Gimnazije.

Zabavni, kulturni i sportski sadržaji su prioritet. Levoj obali na kojoj živi nekoliko desetina hiljada građana nedostaje pozorište, galerija, bioskop, javni bazen, omladinski centar i drugi sadržaji, koji bi mladim ljudima obogatili život. Neophodno je dodatno ulagati u održavanje kanala Vizelj i sve slivne kanale kao i u razvoj kajakaškog kluba. Na taj način bi omogućili veće rekreativno i profesionalno učešće mladih. 

Beograd mora biti otvoren, zelen, inovativan i kulturan grad u svakoj svojoj opštini. 

Ukoliko se ulaganja koncentrišu samo na centralne gradske opštine ili na opštine sa velikim lokalnim budžetima onda se to ne može nazvati razvojem. Mi želimo ravnomeran razvoj kako bi integracija građana bila veća i kako bi potencijali iz svakog dela Beograda bili iskorišćeni.