Pavle Grbović: Evropa je naš izbor, a ne kompromis

„Kada govorimo o standardu, obrazovanju, ljudskim pravima i životu dostojnom građanina – sve ono najbolje što želimo za sebe već postoji i funkcioniše u okviru evropske zajednice. To nisu apstraktne vrednosti, to su uređena pravila koja se sprovode i štite. Zato je Evropa najbolje mesto za život i zato je prirodno da budemo deo nje“, poručio je Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, otvarajući tribinu „Evropa – izbor slobodnih građana“ koju je PSG održao u Beogradu, na Čukarici.

Govoreći o ulozi političkih aktera, Grbović je poručio da je „dužnost politike da štiti interese građana, a ne emocije spoljnopolitičkih pokrovitelja“ i naglasio da Evropa nije politička moda, već civilizacijski izbor.

„Evropa nije savršena, ali je najbolji model koji postoji. A mi više nemamo luksuz da stojimo sa strane i čekamo čudo“, dodao je.

Grbović je istakao da interes Srbije nije da bude izolovana, niti da učestvuje u tuđim sukobima, već da postane deo „najuspešnijeg mirovnog projekta u istoriji civilizacije“.
„Srbija mora da izabere stranu u skladu sa sopstvenim interesima. Interes Srbije nije da bude večiti talac geopolitike, već da bude deo evropske kolektivne bezbednosti i zajednice u kojoj se pravila primenjuju – i za slabe i za jake“, rekao je on.

Osvrnuvši se na stanje institucija i političku atmosferu, ocenio je da živimo u „potpuno nenormalnom ambijentu u kojem se korupcija pravda patriotizmom, a institucije napadaju kada rade svoj posao“.
„Prvi put imamo evropske partnere koji pružaju ruku, ali očekuju da je i mi prihvatimo. To je zadatak ove generacije. Ne da se dodvorava, nego da izabere normalnost“, zaključio je Grbović, dodajući da „ako nam je cilj da deca ostanu ovde, onda moramo da učinimo da ovo mesto liči na Evropu – a ne da čekamo da Evropa dođe ovde“.

Govoreći o energetskom položaju Srbije, Grbović je poručio da je današnja situacija direktna posledica godina odlaganja odluka i iluzije da je moguće sedeti na dve stolice. „Mi smo jedina energetski ugrožena zemlja u Evropi. Čak ni Ukrajina, koja je u ratu, nije u toj poziciji. To nije posledica sudbine – to je posledica politike“, rekao je.

Ocenio je da je javnost godinama bila izložena propagandi zastrašivanja kako bi se svaka odluka predstavila kao nužno zlo: „Plašili su ljude katastrofama da bi lakše progutali odluke. A rezultat je da smo danas najusamljenija država u Evropi, partner kog niko ne želi – ni Istok ni Zapad.“ Istakao je da se rešenje ne može više odlagati i da svaka politička organizacija mora jasno da se izjasni o budućnosti energetskog sektora: „Ako druga strana neće da proda svoj udeo, onda postoji javni interes i tada ni nacionalizacija nije tabu tema. Ono što ne sme da bude opcija je da ostanemo taoci tuđih interesa“.

Na tribini je govorio i pravnik i stručnjak za evropske integracije Vladimir Međak, ističući da je Srbija poslednju deceniju provela „promašujući temu“. „Dok su sve zemlje u regionu razgovarale o standardima i vladavini prava, mi smo se bavili geopolitikom, kalkulacijama i pokušajem da budemo dobri sa svima. To više nije moguće.“ Prema njegovim rečima, kriterijumi za ulazak nikada nisu bili jasniji ni jednostavniji: „Danas je osnovni uslov – normalnost. Demokratija, slobodni izbori, vladavina prava, nezavisno pravosuđe, borba protiv korupcije. A Srbija je danas rangirana ispod Ukrajine po slobodi govora.“

Međak je naglasio da EU integracije nisu cilj same sebi, već alat koji državama omogućava da zaštite sopstvene interese. „Ako si van EU, primaš odluke bez učešća. Ako si unutra – sediš za stolom, razgovaraš, glasaš i utičeš. Ali sistem niko neće očistiti umesto nas – od krivične odgovornosti do lustracije. To je naš posao“, zaključio je.

Sociolog Dragan Popović poručio je da Srbija ima istorijsku šansu, ali i odgovornost da je ne propusti. „Raspoloženje za prijem postoji, ali minimum je da budemo normalni. EU nije abstrakcija – to je zaštita trudnica na radnom mestu, to su standardi bezbedne hrane, čista voda i zdrava deca. Ne postoji nijedan deo sveta koji je građanima obezbedio taj nivo sigurnosti.“ Dodao je da je prvi, neizbežan korak smena autoritarne vlasti i povratak javnog dijaloga: „Ne možemo u Evropu dok se međusobno ne čujemo. A to je sada nemoguće sa kulturom komunikacije koju su postavili radikali.“