Natan Albahari – Koga obmanjuje Predsednica Vlade?

Nastavlja se uporni obračun SNSa sa samim sobom i ciljevima koje su sami projektovali, valjda u nadi da nikada ništa od obećanog neće morati i da ispune, pogotovo kada je ulazak Srbije u EU u pitanju.

Posle 12 godina vladavine, svih tih kalkulantskih politika – 4 stuba, tri stolice, srca na Istoku i novčanika na Zapadu i ostalih besmislenih političkih poštapalica kojima su se vlasti godinama služile da bi zamajavale sopstvene građane i međunarodnu zajednicu, posle činjenice da od ruske agresije na Ukrajinu nikada nismo lošije stajali na evropskom putu – kako zvuči današnja izjava premijerke Brnabić u data u Briselu, da je Srbija  spremna na dalje pregovore i otvaranje novih klastera, posebno u oblasti vladavine prava i medijske strategije „gde svakako kasnimo“!?

Ko u to više može da poveruje? Kako je to Srbija spremna? I ko je tu zaista spreman?

Realnost neumoljivo demantuje premijerku – desetine i stotine hiljada građana nedeljama protestuje na ulicama Srbije upravo protiv glavnih činilaca te okasnele medijske strategije – tabloida i tabloidnih televizija sa nacionalnim frekvencijama koje su najčvršći i jedini oslonci ove vlasti. Veliki broj građana Srbije jeste spreman za EU, veliki deo opozicije takođe, ali da se ne lažemo više – ova i ovakva vlast oduvek je bila sušta suprotnost evropskim vrednostima i glavna prepreka Srbije na putu ka pravnoj državi i normalnom životu, što je sama suština „evropskog puta“.  

Mislim da je sada očigledno – evropska politika Srbije od 2012. postojala je samo na rečima. To je bila politika kupovine vremena, prikrivanje notorne činjenice da ovako dizajniran autokratski i populistički režim ne može istinski da se uskladi sa evropskim politikama, o vrednostima da i ne govorimo.

I tome je došao kraj. Vreme laži i obmane SNSa je na svim poljima već je okončano.

Proći će još neko vreme u kojem će sve očiglednije i besmislenije nastaviti po starom, u kome će sadašnji i već bivši prvaci SNSa, pokušati da ubede sopstvene građane i međunarodnu zajednicu, da je sve u redu, da su još uvek „oni stari“ – garanti stabilnosti i napretka, oni koji drže sve konce u svojim rukama – ali, avaj, realnost je tu da ih demantuje.

Pozivam Vladu da što pre krene u usaglašavanje spoljne politike sa Evropskom unijom i da prekine sa pričom da put ka EU može da se nastavi bez uvođenje sankcija Rusiji. To bi možda bilo moguće da smo ispunili sve druge obaveze, da nismo nazadovali u oblasti demokratije, vladavine prava, slobode medija, da smo bili u mnogo većoj meri usklađeni sa spoljnom i bezbednosnom politikom pre početka ruske invazije na Ukrajinu.

Maske su pale, iza evropske glazure sve jače proviruju uplašeni i nesnađeni radikalski likovi, koje ni njihovi birači više ne razumeju i ne prihvataju.

Tako da, pričajte premijerko, slobodno – niko to više ne sluša