Ivana Jovičić – Palilulski šampioni

Palilula, najveća beogradska opština, ima sve razloge ovog sveta za ponos. Smatra se da je upravo tu, na Karaburmi, formirano prvo naselje na tlu današnjeg Beograda. Koja druga beogradska opština može da se pohvali činjenicom da na njenoj teritoriji počiva jedan car? I to ne ma koji car, već car Dušan lično. Nijedna do naše Palilule. Ima Palilula još mnogo razloga za ponos i diku, no,o tome neki drugi put.

Na teritoriji Palilule nalazi se pet srednjih škola, sve „jake kao zemlja“, od čega i jedna gimnazija – Peta beogradska gimnazija. Na Nacionalnu geografsku olimpijadu održanu u Blaževu u podnožju Kopaonika, ova gimnazija je poslala devet učenika. Od tih devet, osmoro se vratilo sa medaljama i to čak dve zlatne. Od tih osam, dva učenika su osvojila zlatne medalje i stekli pravo i čast da svoju državu, svoj grad, opštinu, školu, predstavljaju na Evropskoj geografskoj olimpijadi. Od te dvojice, jedan je već poznata geografska legenda koja je 2021. godine osvojila srebrnu medalju na ovom prestižnom evropskom takmičenju. Dakle, deca bolja od najboljih.

Naizgled, sve je u redu. Deca dobra, budući naučnici, svima nam osvetlali obraz. Ali, u ovom trenutku, Savet roditelja Pete beogradske gimnazije prikuplja novac kako bi se platila taksa za učešće na evropskom takmičenju. Ukupan iznos za oba učenika je 60.000 dinara. Nije neka suma, složićete se. Sa tim iznosom teško da može da se preživi mesec u zemlji Srbiji. Može to da se prikupi bez problema. No, zašto bi se uopšte i prikupljalo? Zar ne može opština da izdvoji tu sumu i s ponosom pošalje svoju decu na takmičenje? Zar nije budžetom planirana podrška talentima sa teritorije opštine? Očito nije, jer ne bi Savet roditelja sakupljao sredstva. Da li je moguće da opština preusmeri neka sredstva? Verovatno da, ali je još verovatnije da nema sluha.

U nekom srećnijem svetu, Srednjoj zemlji, Narniji (da, u pravu ste, ironična sam), ovakvu decu bi, po povratku sa takmičenja, dočekali ne samo profesori, roditelji i drugovi, već i predsednik opštine lično. Bila bi priređena fešta za pamćenje, a sredstva za taksu niko ne bi ni pominjao – bila bi isplaćena iz opštinskog budžeta. Niko ne bi dovodio u pitanje podršku deci boljoj od najboljih. No, opština nema sluha.
Dobar smo mi narod. Ostavlja gorak ukus u ustima činjenica da opština nije predvidela sredstva za podršku talentima. Sad je vreme da se, kao građanka ove zemlje, grada, Palilule, ali i kao majka jednog srednjoškolca zapitam, ukoliko izostaje podrška najboljim učenicima, kakvu podršku mogu očekivati „manje najbolja“ deca? Ona dobra, uzorna, solidna, prosečna? Misli li opština na njih? Priprema li neke programe kako bi se ta deca zainteresovala za nauku, kulturu, umetnost, sport? Bezbrojne su aktivnosti u kojima mladi mogu da učestvuju. Možda bi se na taj način otkrili neki novi talenti, ili bi se deci samo otvorili novi vidici kako bi izrasli u što bolje i obrazovane ljude. Korisno je čak i ako ostanu samo lepa sećanja na učešće u radionicama, kursevima, ako se sklope nova prijateljstva.

Kao roditelj mogu da kažem da većina vanškolskih aktivnosti košta prilično, da su časovi jezika skupi, treninzi velikom broju učenika nedostupni, a posebne školice retko koji roditelj može da finansira. Mladima uzrasta od petnaest do osamnaest godina ostaje samo škola, isprazni izlasci ili gluvarenje po parkovima, a sve drugo se papreno plaća.

Znam da ću zvučati kao Broj Jedan ili Albert iz „Mućki“, ali u moje vreme bilo je drugačije. Imali smo i sekcije i modelarske klubove, foto-klubove, članarina u omladinskim sportskim klubovima bila je simbolična. Isto tako, imali smo mnogo obrazovaniju omladinu, zaintersovanu, empatičnu, živu. Talentovani su bili podržavani i svima predstavljani kao primer. Možda bi mogli nešto da naučimo i iz te prošlosti. Uostalom, Island je pre par godina primenio sličan model i rezultati su sjajni.
Bilo kako bilo, našim geografskim šampionima želim svu sreću i uspeh na takmičenju. Neka steknu nova iskustva, upoznaju nove prijatelje, prošire svoje vidike, a ako usput padne i neka medalja, obradovaće nas neizmerno.

Autorski tekst Ivane Jovičić, odbornice Pokreta slobodnih građana na opštini Palilula