Grbović: Zakon o roditelju negovatelju mora da prati stvarne potrebe porodica, a ne administrativne prepreke

Pavle Grbović poručio je u Narodnoj skupštini da je donošenje zakona o roditeljima negovateljima važan i dugo očekivan korak koji Pokret slobodnih građana podržava, ali da zakon neće ispuniti svoju svrhu ukoliko iz sistema izostavi upravo deo porodica kojima je svakodnevna i intenzivna nega neophodna. On je odgovorio ministarki Milici Đurđević Stamenkovski da se stvarna potreba za negom ne može svesti na posedovanje jednog ranije priznatog prava.

„Ne tražimo da država pravi spisak podobnih dijagnoza, već da proceni kako čovek stvarno živi, odnosno da li mu je potrebna pomoć više puta dnevno, da li bez drugog lica može da se hrani, kreće, održava higijenu, sačuva zdravlje i bezbednost. Uvećani dodatak za pomoć i negu može biti najjednostavniji dokaz da uslovi postoje, ali ne sme biti jedina kapija kroz koju porodica mora da prođe.“, rekao je Grbović.

On je posebno kritikovao rešenje po kojem roditelj mora praktično potpuno da izađe sa tržišta rada kako bi ostvario status, ocenjujući da država time porodice gura u trajnu ekonomsku zavisnost. „Roditelj koji nekoliko sati nedeljno radi od kuće, drži časove, obavlja povremeni posao ili radi sa polovinom radnog vremena nije prestao da neguje svoje dete. Nema nikakvog razloga da čovek koji radi deset sati nedeljno bude tretiran isto kao neko ko radi puno radno vreme.“, naveo je Grbović.

Grbović je osporio i automatsko isključivanje penzionera i prestanak prava sa 65 godina, ističući da penzija nije dokaz da je prestala potreba za negom, niti da je roditelj prestao da je pruža. „Čovek ne prestaje da bude roditelj kada napuni 65 godina, a njegovo dete ne postaje samostalno zato što su mu otac ili majka otišli u penziju. Ako roditelj i dalje svakodnevno pruža negu i sposoban je da je pruža, onda godine života same po sebi ne mogu biti presuda kojom se briše iz sistema.”

“Ovde u narodnoj skupštini sedi preko 20 poslanika koji su stariji od 65 godina, pa ostvaruju pravo i na penziju i na naknadu za rad. Da li ćete da glasate za to da roditelji negovatelji imaju manje prava od vas?“ pitao je Grbović.

On je dodao da zakon mora da prepozna i stvarne negovatelje, a ne samo formalni porodični krug, naročito kada je reč o punoletnim osobama sa invaliditetom. „Ne može država u ime nečijeg ‘najboljeg interesa’ da ignoriše njegovu volju i da odlučuje ko će ga negovati bez njegovog glasa. Punoletna osoba mora da učestvuje u izboru negovatelja, uz potrebnu podršku u odlučivanju. Najbolji interes ne sme biti izgovor za oduzimanje autonomije.“

„Mi ne rušimo ovaj zakon i ne sporimo da donosi važna i dugo čekana prava. Naprotiv, hoćemo da ga popravimo kako ne bi postao još jedan sistem administrativnog isključivanja. Podržaćemo svako rešenje koje roditeljima negovateljima donosi sigurnost, ali nećemo prihvatiti da im država jednom rukom da status, a drugom zabrani svaki rad, izbaci penzionere, ukine pravo sa 65 godina i ostavi van sistema porodice čija se stvarna potreba za negom ne uklapa u jednu birokratsku kućicu“, zaključio je Grbović.