PSG: Kada gori Srbija, ne smeju da se gase evropske veze

Povodom angažovanja ruskog aviona „Iljušin Il-76“ za gašenje požara u Deliblatskoj peščari, Pokret slobodnih građana traži od nadležnih jasan odgovor: zašto Srbija u ovoj vanrednoj situaciji nije aktivirala Mehanizam Evropske unije za civilnu zaštitu? Da li su, pre angažovanja ruskih kapaciteta, uopšte proverene sve mogućnosti evropske pomoći?

Srbija je deo Mehanizma EU za civilnu zaštitu još od 2015. godine. Upravo kroz taj sistem naši vatrogasci i helikopter „Super Puma“ uspešno su gasili požare u Španiji, odakle su se vratili 4. avgusta. Samo dan kasnije, 5. avgusta, buknula je vatra u Deliblatskoj peščari. Dakle, u trenutku kada je požar u našem zaštićenom rezervatu izmakao kontroli, najmodernija oprema i iskusni piloti već su bili u zemlji. Kada je drugima potrebna pomoć, Srbija koristi evropski sistem. Građani imaju pravo da znaju zašto su ti isti mehanizmi ignorisani kada je pomoć trebala nama.
PSG ne dovodi u pitanje potrebu da se u katastrofalnim požarima angažuje svaki raspoloživi kapacitet. Ako je ruski avion u datom trenutku bio najbrže rešenje, on treba da gasi vatru. Međutim, bezbednost građana i zaštita prirode ne smeju da budu predmet geopolitičkog marketinga i sakupljanja jeftinih političkih poena.

Prirodne katastrofe ne poznaju državne granice, pa ni odbrana građana ne može biti ograničena spoljnopolitičkim kalkulacijama. Umesto stalnih tenzija sa komšijama, Srbija sa zemljama regiona mora da izgradi zajedničke protokole i krizne centre za brzu uzajamnu pomoć, uz puno oslanjanje na evropski sistem civilne zaštite.

Dok požar guta trećinu našeg najvrednijeg prirodnog rezervata, vlast mora da položi račune javnosti o tome kako je požar nastao i koliko se čekalo na reakciju. Pohvale hrabrim vatrogascima na terenu ne smeju biti paravan za višegodišnje sistemsko zanemarivanje preventive. Ako godinama nedostaju šumari, ako protivpožarne proseke nisu adekvatno održavane i ako su kapaciteti JP „Vojvodinašume“ nedovoljni, onda je to pitanje direktne odgovornosti, a ne geopolitičkog spektakla oko dolaska jedne letelice.

Ovo nije prvi put da vlast vanredne situacije koristi za slanje spoljnopolitičkih poruka. Međutim, kada gori zemlja, prioritet mora biti jednostavan: što više kapaciteta, što brža reakcija i što manje politike.

Zbog svega navedenog, PSG zahteva od nadležnih organa da hitno i javno objasne zašto nije razmatrano aktiviranje Mehanizma EU za civilnu zaštitu, kao i da objave kompletnu informaciju o svim angažovanim domaćim i međunarodnim kapacitetima. Takođe, insistiramo da se utvrdi jasna odgovornost za propuste u prevenciji i ranoj reakciji u Deliblatskoj peščari, sprovede potpuno nezavisna procena štete i hitno donesu mere za obnovu ovog prirodnog rezervata. Na kraju, zahtevamo da Srbija konačno pokrene inicijativu za stvaranje regionalnog sistema civilne bezbednosti za brzo reagovanje u prirodnim katastrofama.

Bezbednost građana nije pitanje geopolitike, već saradnje. Umesto da od svake katastrofe pravimo priliku za marketing, Srbija treba da gradi sistem u kojem će pomoć stići najbrže tamo gde je najpotrebnija – iz Srbije u region, iz regiona u Srbiju i iz Evrope u region. Kada gori Srbija, ne smeju da se gase evropske veze.