Pavle Grbović: Izborni uslovi se ne popravljaju deklarativnim promenama

„Suštinski problemi izbornog procesa u Srbiji nisu u tome kako će vlast prepakovati nekoliko članova zakona, već u tome što građani i dalje glasaju pod pritiscima, u medijskom mraku i u sistemu u kojem se državni resursi koriste kao alat vlasti. Umesto stvarnih reformi, režim pokušava da kozmetičkim izmenama i takozvanim Petrašinovićevim zakonima stvori privid promena, bez namere da se bilo šta suštinski promeni u izbornom procesu“, izjavio je predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović gostujući na N1.

Grbović je ocenio da je posebno problematično to što se izmene izbornih zakona usvajaju bez javne rasprave, kroz inicijativu narodnog poslanika, a ne Vlade Srbije.„Kada zakon predlaže Vlada, postoji obaveza organizovanja javne rasprave koja traje najmanje 30 dana i obaveza da se odgovori na komentare stručne javnosti i građana. Kada kao predlagača imate narodnog poslanika, vlast bira prečicu – model u kojem ne mora da se osvrće ni na predloge stručnjaka ni na sugestije zainteresovane javnosti“, rekao je Grbović.

On je naveo da predložene izmene ne menjaju gotovo ništa suštinski, osim što legalizuju ono što je vlast već radila. „Imamo odredbe koje otvaraju dodatni prostor za zloupotrebe, posebno na lokalnom nivou, kroz nastup manjinskih grupa građana. Videli smo primer u Nišu, gde je Ruska stranka osvojila presudni mandat, iako nemate ni približno toliko registrovanih Rusa koliko bi takav rezultat podrazumevao. Sada pokušavaju da uvedu u legalne tokove ono što su već radili.“, rekao je Grbović.

„Vlast je svesna da bez evropskih fondova nema političkog života ni stabilnosti za bilo koju zemlju na kontinentu. Novac iz Plana rasta neće dolaziti dok se ne sprovedu suštinske reforme. Zato pokušavaju da formalno ispune pojedine preporuke, ali bez stvarne promene. Jer ako bi pravosuđe bilo nezavisno, mediji slobodni, a izbori pošteni – za njih više ne bi bilo mesta.“, rekao je on.

„Društvo se nalazi u dubokoj političkoj krizi iz koje nije moguće izaći kozmetičkim promenama zakona, već samo izborima kojima će građani verovati. To podrazumeva funkcionalan REM, pročišćen birački spisak, izbore bez pritisaka, ucena, zloupotrebe državnih resursa i medijske manipulacije, na kojima ljudi mogu slobodno da odlučuju o svojoj budućnosti. Tek takvi izbori mogu da budu početak izlaska iz društvene i političke polarizacije u kojoj danas živimo“, zaključio je Grbović.