10 mera za otvaranje javnih finansija grada Beograda

Prema poslednjem izveštaju o stanju u oblasti korupcije (“Indeks percepcije korupcije”), koji je nedavno objavila međunarodna organizacija Transparency International, Srbija je zauzela 101. poziciju u svetu, što je najlošiji plasman naše zemlje u poslednjih 11 godina. Srbija se, sa samo36 od 100 mogućih indeksnih poena, nalazi u grupi zemalja sa “raširenom korupcijom”. Ako se posmatra region, stanje je ocenjeno kao lošije jedino u Bosni i Hercegovini. Ispred Srbije nisu samo Slovenija i Hrvatska, već i Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo.

Ovakvi podaci pokazuju da je, iako je Srpska napredna stranka 2012. godine došla na vlast na krilima obećanja o borbi protiv korupcije, ova pojava u protekloj deceniji postala maligna sila koja truje sve pore društva. Srbija je danas jedna od najkorumpiranijih država Evrope. 

Kada se govori o Beogradu, dosadašnja vladavina SNS-a je obeležena brojnim koruptivnim aferama koje privlače pažnju javnosti. Jedna od prvih i najvećih svakako se tiče poklanjanja javnog zemljišta i sumnjivih uslova pod kojima je započet projekat “Beograd na vodi”, a tu su i koncesija za izgradnju spalionice otpada u Vinči, skandal sa najskupljom novogodišnjom jelkom na svetu i ukrasima koji su plaćeni preko 4 miliona evra, afera oko kupovine 24 stana u Bugarskoj od strane bivšeg gradonačenika Siniše Malog, kao i nelegalna gradnja i nadogradnja vile na Bežanijskoj kosi od strane aktuelnog gradonačelnika Aleksandra Šapića. Takođe treba pomenuti i izmene Generalnog urbanističkog plana i Plana detaljne regulacije u korist privatnih investitora koji su gradili najveće prestoničke stambene komplekse, dok je u prodaji stanova, prema izveštajima KRIK-a, nakon isteka mandata, posredovao i bivši gradski urbanista Milutin Folić.

Broj korupcionaških afera u koje su umešani nosioci najviših funkcija u gradskoj vlasti je veliki, kao i potencijalni iznosi novca za koje je oštećen budžet, a samim tim i svi građani. Nameće sezaključak da je u posmatranom periodu Beograd, kao glavni grad, prednjačio u korupciji.

Ukoliko se korupcija definiše kao “zloupotreba javnih ovlašćenja radi sticanja privatne koristi”, onda je jasno da joj apsolutno pogoduje odsustvo jasnih i detaljnih pravila, procedura i mehanizama kojima bi se sprečilo da javni poslovi budu sakriveni od javnosti. Kada građanima nisu dostupne informacije o tome kako se donose odluke i troše javna sredstva, ne može se ostvariti nadzor nad političarima, i oni nemaju nikakvu odgovornost. Gde god je raširena praksa da se odluke donose iza zatvorenih vrata, korupcija postaje uobičajen način poslovanja.

Nasuprot tome, u razvijenim demokratskim zemljama lek se sve više vidi u otvorenosti javnih finansija. Kada je nivo transparentnosti visok, vlasti su pod većim pritiskom da odgovorno raspolažu sredstvima i da ih koriste za realne potrebe građana. Vidljivost procesa umanjuje sklonost nosilaca javnih funkcija da rizikuju i učestvuju u nepravilnostima. Međutim, transparentnost omogućava i da se građani uključe u procese donošenja odluka koji se tiču njihovih života. To je još jedna garancija da će se birati rešenja u interesu građana, a ne ona koja favorizuju pojedince i grupe iz krugova krupnog kapitala. Na kraju, transparentnost u oblastima kao što su javne nabavke povećava konkurenciju među dobavljačima, što dovodi do smanjenja javnih rashoda i poboljšanja usluga. 

Nevladina organizacija „Transparentnost Srbija“ svake godine objavljuje Indeks transparentnosti lokalnih samouprava u Srbiji. Indeks meri stanje u ukupno 9 kategorija, među kojima su najvažnije transparentnost budžeta, javne nabavke, javni konkursi i slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Podaci se prikupljaju sa sajtova lokalnih samouprava, direktnim razgovorima sa predstavnicima opštinskih službi, ali i od drugih organa, kao što su Poverenik za informacije od javnog značaja i Agencija za sprečavanje korupcije. Prema ovim rezultatima, Beograd se, među gradovima i opštinama u Srbiji, po dostignutom nivou transparentnosti u 2022. godini nalazi tek na 25. mestu, sa 57 od 100 indeksnih poena. 

Potpuno otvaranje svih finansija grada je prva tačka programa Pokreta slobodnih građana pod nazivom „Beograd svima!“. Razlog za to je uverenje da je transparentnost najefikasniji mehanizam za prevenciju i lakše otkrivanje korupcije. Ujedno, samo otvorena administracija koja u realnom vremenu prezentuje građanima svoje odluke, troškove i projekte može biti nosilac moderne gradske uprave. Transparentnost je u direktnoj vezi sa vrednostima za koje se PSG zalaže, kao što su odgovornost, poštovanje zakona, demokratičnost, inkluzivnost, jednakost svih građana i njihovo veće učešće u donošenju političkih odluka.

U cilju smanjenja stepena korupcije, Pokret slobodnih građana predlaže 10 konkretnih mera za otvaranje javnih finansija grada Beograda, a koje će  biti sprovedene kada PSG  bude bio u poziciji da učestvuje u donošenju odluka na nivou lokalne samouprave:

1. Otvorićemo lokalni budžet za građane učinivši ga dostupnim na internet stranici grada u otvorenom i široko dostupnom formatu (excel). Ovo se odnosi na budžet grada Beograda, budžete 13 gradskih komunalnih preduzeća i 10 javnih preduzeća za ostale delatnosti, kao i na budžete svih gradskih ustanova.

2. Omogućićemo da građani u realnom vremenu prate potrošnju sredstava iz budžeta, tako što ćemo na dnevnom nivou objavljivati podatke o rashodima na internet stranici grada. Za svaki trošak biće objavljivano sledeće: spisak subjekata koji su dobili novac iz budžeta, tačni iznosi i pravni osnov. U slučaju fizičkih lica, izuzev funkcionera, neće biti objavljivana imena, već pozicije i vrste radnog angažmana.

3. Objavljivaćemo redovne mesečne izveštaje o izvršenju budžeta grada Beograda, kao i svih gradskih preduzeća i ustanova. Izveštaji će biti objavljivani u otvorenom i široko dostupnom formatu, na 6 cifara ekonomske klasifikacije. 

4. Učinićemo sve ugovore koje potpisuju grad Beograd, gradska preduzeća i ustanove javnim, bez obzira na visinu ugovora. Ugovori će biti dostupni na internet stranici grada najkasnije 48 sati nakon potpisivanja. 

5. Povećaćemo konkurentnost između ponuđača u postupcima javnih nabavki ukidanjem prakse diskriminatornih konkursnih dokumentacija, u kojima su uslovi definisani tako da se unapred zna pobednik. Svaki postupak će biti otvoren i transparentan, a dokumentacija će se u toku postupka moći menjati samo u izvanrednim i nepredviđenim okolnostima.

6. Profesionalizovaćemo upravljanje gradskim javnim preduzećima i ustanovama tako što će svaki direktor moći da bude izabran isključivo na javnom konkursu, prema kriterijumima stručnosti, radnog iskustva i integriteta. Deo konkursa će biti i javni intervjui, gde će svi građani, uključujući i predstavnike opozicionih stranaka i civilnog društva, moći da prisustvuju i da, uporedo sa komisijom, postavljaju pitanja kandidatima. Biografije i planovi rada svih kandidata će biti javno dostupni. Prekinućemo praksu da se na direktorska mesta (u v.d. statusu) postavljaju nekompetentni i partijski kadrovi koji ne ispunjavaju zakonske uslove za to.

7. Objavićemo podatke o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta gradske uprave i svih gradskih javnih preduzeća i ustanova. Na sajtu grada će biti dostupne sledeće informacije: broj i struktura zaposlenih, opis poslova, visina zarada za svako radno mesto, rezultati merenja radnog učinka. Posebno ćemo izdvojiti i istaći podatke o tome koliko lica je angažovano putem ugovora kojima se ne zasniva radni odnos – ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ugovora o autorskom delu, zajedno sa količinom sredstava koja se za to mesečno izdvaja. Sve podatke ćemo ažurirati na mesečnom nivou.

8. Omogućićemo da svaki građanin može da online putem, na internet sajtu grada, u realnom vremenu prati tok svog predmeta – zahteva kojim se obratio lokalnoj administraciji, žalbe, predstavke, prigovora, peticije i sl.

9. Svake godine ćemo pre donošenja budžeta organizovati javnu raspravu, uključujući i konsultativne skupove i redovno istraživanje stavova građana.

10. O najvećim investicionim i infrastrukturnim projektima važnim za čitav grad (u oblastima kao što su javni prevoz, saobraćajna rešenja, namena važnih javnih površina, sistem grejanja, tretiranje otpada i slično) će se odlučivati na referendumu.

Stava smo da je neophodno primenjivati ove mere i u slučajevima kada one nisu obavezne prema postojećim propisima. U pogledu transparentnosti, zalažemo se za prakse koje su i više od zakona. Svakako, kada Pokret slobodnih građana bude u poziciji da odlučujuće utiče na sadržaj zakona, navedena pravila će postati obavezna za čitav javni sektor. 

Na osnovu podataka Svetske banke, Fiskalni savet je sproveo analizu i došao do zaključka da bi Srbija, kada bi korupciju makar svela na nivo zemalja koje se nalaze na začelju EU, poput Rumunije, Bugarske, Mađarske i Hrvatske, svake godine mogla da ima minimalno za 0,5% veći bruto društveni proizvod, odnosno da bi, u slučaju kada bi Srbija imala korupciju na nivou proseka EU, godišnji rast BDP redovno bio veći za preko 1%. No, i sami autori naglašavaju da je analizom obuhvaćen samo direktan uticaj, a da je onaj indirektan, koji uključuje i negativne efekte usled neposticajnog poslovnog okruženja i niže stope investicija, daleko veći.

Na kraju, jasno je da transparentnost javnih finansija i korupcija nisu samo stvar brojeva i statistike, već da postoji direktna veza sa svakodnevnim životom građana: u poslednjih nekoliko meseci grejanje u Beogradu je poskupelo 5% (već je najavljeno još jedno povećanje u drugom delu godine), odnošenje smeća 6,2%, voda 12,5%, parking oko 10%, porez na imovinu je veći za 5%. Podsetimo se da je početak grejne sezone, i pored hladnog vremena, odložen za 15 dana, i da su radijatori bili topli tek od 1. novembra. Takođe, iako je u oktobru trebalo da bude doneta odluka da najugroženije socijalne grupe u Beogradu plaćaju subvencionisanu cenu grejanja u periodu od godinu dana, od toga se odustalo. Izgradnja kanalizacije u Borči nije ni započeta, uprkos svim obećanjima. Obustavljeno je javno-privatno partnerstvo za uvođenje rečnog javnog prevoza u Beogradu. Odustalo se i od podele tablet računara đacima beogradskih osnovnih škola. Svi ovi potezi na štetu Beograđana sprovedeni su da bi se nadoknadili budžetski rashodi, kojinisu samo posledica globalnih poskupljenja, već u značajnoj meri i netransparentnog, koruptivnog i neracionalnog poslovanja.