Jelena Stanković: Nekulturno uzdizanje

Biti umetnik u Srbiji danas izgleda kao kretanje hodnikom koji se sa svakim korakom sužava, a nadzorne kamere se nižu jedna za drugom.
Na tom putu, polažete test lojalnosti. Među pitanjima nije šta stvarate, nego samo koliko ste spremni da slušate.
Ukoliko rezultati pokažu da ste umetnik, a ne poslušnik, sledi niz gradacijski povezanih konsekvenci po vas. I to ovim redom…

Za početak, nema para! Prema podacima za 2025. godinu, Ministarstvu kulture je u državnom budžetu opredeljeno tek oko 17,8 milijardi dinara, što je samo oko 0,67 % ukupnog budžeta, a manje nego prethodnih godina i daleko ispod preporuke UNESCO‑a da kultura treba da zauzima bar 1 % budžeta države. I to nije kraj problema: početkom 2025. režim je smanjio ovaj ionako minimalni iznos za oko 371,5 miliona dinara, bez jasnog objašnjenja gde će ta sredstva biti preusmerena.

Međutim, čak se i ta minimalna sredstva raspoređuju po rezultatima netransparentnih konkursa, na kojima prednost uvek ima neobavezna dokumentacija koja se prilaže uz prijavu – partijska knjižica.

Zatim vas zabranjuju i cenzurišu. EXIT Festival, nastao kroz studentski pokret za slobodu, danas je direktno kažnjen jer je stao uz studente. Nakon podrške protestima, uskraćeno mu je javno finansiranje. Ovaj festival nije usamljeni slučaj, ali je primer i poruka da ako to mogu da urade najvidljivijima, ostale će eliminisati bez po’ muke. Dakle, ili ste dekor ili vas nema.

Osim što se svete kolektivima, svete se i hrabrim pojedincima i pojedinkama koji su odbili da ćute i…odlučili da pevaju. Otkazivanjem koncerta dr Katarine Jovanović u Matici srpskoj, jedna od naših najstarijih institucija stala je u red “produženih ruku”, koja se, kako kaže saopštenje o otkazivanju “ne bavi dnevnom politikom”, što jeste istina, jer se bavi decenijskom politikom koja nas je i kulturno i na sve druge načine unazadila.

Jedan od poslednjih primera je i oduzimanje prostora za rad Akademiji umetnosti u Novom Sadu. To je bio usud da se ideji o slobodi oduzme krov. Ni ne pretpostavljajući da je Galerija studenata Akademije umetnosti ceo grad i da je ta misao mnogo viša od jednog krova.
Neposredno pred donošenje ove odluke, studentkinji Fakulteta primenjenih umetnosti je zabranjeno da poseti izložbu mozaika, jer se njeno ime nalazi na opoziconoj listi na lokalnim izborima. Kultura se zatvorila pred nosom sopstvenog stvaraoca.

Može delovati kao da sam ovim tekstom samo nabrojala niz incidenata. Međutim, reč je o obrascu koji ukazuje na širi problem. Taj sistem ima svoje ime – autoritarizam koji se dodatno učvršćuje kroz kontrolu umetnosti, cenzuru, marginalizaciju nepodobnih i stvaranje atmosfere straha.

I tako smo od pitanja o kulturi i umetnosti stigli do pitanja o dostojanstvu. Društvo koje pristane da mu vlast određuje ko sme da peva, izlaže i govori, već je duboko izgubilo slobodu i krajnje je vreme da sačuva svoje dostojanstvo.

Ipak, umetnost je kroz istoriju pokazala otpornost. Ona pronalazi put i onda kada su vrata zatvorena. Uprkos pritiscima, potreba za izražavanjem i slobodom ne nestaje, već kroz svoje opstajanje podseća da slobodna misao ne može biti trajno ograničena.

Pokret slobodnih građana će se zalagati da kultura ostane prostor otpora i da i dalje postavlja najvažnija pitanja. U suprotnom, “nekulturno uzdizanje” postaće trajno stanje, a to je cena koju nijedno slobodno društvo ne sme da prihvati.