Pokret slobodnih građana

Vrednosti i ciljevi

Slobodni građani države Srbije se okupljaju. Povezuju nas zajedničke vrednosti, ciljevi i principi.

Vrednosti i ciljevi Pokreta slobodnih građana

Zbog mnogih loših iskustava ustaljeno je mišljenje da u politici ono što se misli nije ono što se priča, a priča se ono što neko želi da čuje – na različitim mestima i različitoj publici različito – na primer na Istoku jedno, na Zapadu drugo, kod kuće treće. A posebno važi da se ono što se priča – nikako ne radi. Tek ono što piše nije i ono što jeste i zato čemu čitanje statuta pokreta i programa stranaka, jer „svi su oni isti“, i političari i statuti. Zašto bi se, konačno, neko prihvatio tog posla, politike, ako nije „isti“? Ogromna je šteta od takvih stavova. Generalizacijom te vrste se, dobronamerno ili ne, iz politike potpuno istiskuje idealizam, a kvalitetni ljudi odvraćaju od političkog angažmana. Pokret veruje da je to pogubno po čoveka i društvo i ponosno i iskreno stoji iza svojih vrednosti i ciljeva, kao i ljudi koji ih predstavljaju.
 
Broj građana koji još nisu razočarani, cinični ili nepoverljivi do pasivnosti je istovremeno i mera naših šansi da se izvučemo ispod čizme ove nepodnošljive vlasti i krenemo ka dostojanstvenijem i prosperitetnijem životu.
 
Jedna grupa ciljeva Pokreta tiče se postizanja univerzalnih, civilizacijskih vrednosti i pravila, onih koje bi se (uzalud) očekivalo da se u 21. veku u Evropi podrazumevaju:  
  • Ljudska sloboda, društvo građana, a ne podanika. Slobode i prava čoveka su najviša vrednost koju je država dužna da štiti i garantuje. Poštovanje prava građana (posebno ljudskih prava) i vezanost države zakonima garantuju dostojanstvo čoveka samog za sebe i u društvu drugih ljudi.
  • Fer i slobodni izbori.
  • Sloboda medija.
  • Vladavina prava, pravna država i pravna sigurnost. 
  • Podela vlasti.
  • Društvena raznolikost, solidarnost i tolerancija uz poštovanje različitosti i sprečavanje jednoumlja. 
  • Ostvarivanje individualnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina (svih grupa državljana koje se nazivaju ili određuju kao narodi, nacionalne i etničke zajednice, nacionalne i etničke grupe, nacionalnosti i narodnosti).
  • Onemogućavanje  bilo kojoj političkoj stranci da neposredno vrši vlast ili je potčini sebi.
  • Otvorenost, transparentnost i odgovornost državne vlasti.
  • Nezavisnost sudstva i kontrolnih organa.
  • Suzbijanje kriminala i korupcije (posebno unutar države).
  • Zaštita životne okoline, biljnog i životinjskog sveta i human odnos prema svim živim bićima...
 
Iako zvuče najopštije i zbog njih je bilo kritike o zadržavanju na „opštim mestima“, nedostatak ovih vrednosti je u samoj suštini loše vlasti u Srbiji. Njena glavna odlika je da poništava elementarne vrednosti, sve drugo što doživljavamo su samo pojavni oblici i posledice te osobine. Nije, dakle, naš problem u lošim zakonima (oni su još uvek većinom dobri), niti u loše napisanoj politici Vlade, već u činjenici da mi uopšte ne znamo kako bi Srbija izgledala da se ta politika zaista sprovodi i da ti zakoni zaista važe uvek, na svakom mestu i podjednako za sve, iako bi to trebalo da se podrazumeva. Navedene vrednosti su, dakle, upisane u naš Ustav i zakone, pa čak i vladine politike, strategije i akcione planove, ali ljudi koji bi trebalo da ih štite i sprovode njihovi su najveći protivnici, preziru ih i plaše ih se. Jer da je tih vrednosti, oni ne bi bili tu gde jesu. Zato način ostvarivanja ciljeva Pokreta nije pisanje novog Ustava i zakona, koliko god projekata moglo da se napiše i para uzme u te svrhe, već prvenstveno promena ljudi koji propise sprovode. Ne „edukacija“ ljudi na vlasti, jer su oni pripremljeni i odlučni, ali za nešto drugo i činiće samo to dok su na vlasti. Potrebni su nam ljudi drugačijeg kova, koji će institucije podvesti pod zakone, a zakone pod pravdu i to će učiniti ne zato što moraju (jer još predugo neće stvarno morati), već što duboko veruju da tako treba. Nema tog zakona koji, u zlonamernim rukama, nije rupičast. Normativni optimizam, koji rešenja za probleme u sprovođenju zakona vidi u stalnom smišljanju novih propisa i kome je birokratija Evropske unije dala zamah jer joj je tako najlakše, ne nudi rešenje već ga odlaže, a usput stvara nove probleme. Institucije, apstraktne i nedodirljive, same za sebe nisu rešenje. Ljudi čine institucije, ljudi koji prave institucije su rešenje. Ljudi koji veruju ne u vođu, već u vrednosti i to su svojim životom i radom dokazali. Otuda, inače, toliko javnosti poznatih ljudi u Pokretu. Njihov integritet najbolji je garant da i oni neće iskoristiti priliku za lično bogaćenje. Već je imaju, mnogo veću ako se ne usprotive vlasti. A usprotivili su se.
 
Da bi uopšte imali misleće i sposobne ljude, Pokret je usvojio drugu grupu ciljeva, onih koji se, pre svega, tiču čoveka. Stvarna strategija ove vlasti je da stvori društvo poslušnih, nekritičnih, predvidivih, upravljivih osoba... botova. Otuda se ovi ciljevi Pokreta tiču onoga što već na izvoru opredeljuje kakva će društvena reka biti – spora i mutna, ili čista, brza, jaka.  U toj grupi „ljudskih“ ciljeva su:
  • Vraćanje obrazovanja, kulture, nauke sa liste za odstrel na pijedestal poštovanja, ugleda i, najbitnije – uticaja! 
  • Lustracija.
  • Odgovornost za obavljanje javnog posla.
  • Društvena solidarnost.
  • Rodna ravnopravnost.
  • Zaštita ranjivih grupa – dece, žena, starih, osoba sa invaliditetom.
  • Osiguravanje perspektive mladima.
  • Dostojanstvena starost za sve.
 
Treća grupa ciljeva kvalifikuje bližu prirodu, konkretnije osobine društva u kojem želimo da živimo i obezbedimo drugima da žive, imajući u vidu naše specifičnosti i izazove koji proističu iz pogubne, politički šizofrene vlasti:
  • Pripadnost evropskom kulturnom, političkom i vrednosnom prostoru. Srbija je ravnopravni deo porodice evropskih naroda i država, prihvata i deli temeljne evropske vrednosti: demokratsko ustrojstvo vlasti, slobodu javne reči i okupljanja, ravnopravnost građana, naroda i država.
  • Antifašizam. Zajednička antifašistička borba je spona sa drugim narodima. Ponosimo se oslobodilačkim i odbrambenim ratovima vođenim kroz vekove.
  • Mir sa samim sobom i drugima, i na osnovu suočavanja sa zločinima iz prošlosti i prevazilaženja njihovog nasleđa; kultura sećanja i odgovornosti, okrenutost budućnosti. Izgradnja dobrosusedskih odnosa i saradnje u regionu. 
  • Razvoj i  modernizacija zemlje uz oslonac na znanje i ovladavanje naprednim tehnologijama. Suprotstavljanje konceptu Srbije kao zemlje jeftinih sirovina i jeftinog manuelnog rada!
  • Socijalna pravda i blagostanje. Dužnost države je da pomogne građanima čija je egzistencija dovedena u pitanje, zaštiti javno zdravlje, obezbedi javno obrazovanje, osigura javne usluge, spreči iskorišćavanje radnika, podstakne društvenu pokretljivost, te obezbedi fer raspodelu društvenog bogatstva i jednake šanse. Građani su dužni da učestvuju u finansiranju zajedničkih potreba države, kroz pravičan poreski sistem.
  • Ekonomski prosperitet i fer nadmetanje privrednih subjekata na tržištu. Koncept liberalne ekonomije u Srbiji ogromnih socijalnih razlika i razorenih institucija je poguban i vodi pljački iznutra i spolja. 
  • Demokratska civilna kontrola oružanih snaga, uključujući depolitizaciju i dekriminalizaciju vrhova policije, vojske i tajnih službi, uz brigu o pravima građana u uniformi.
  • Saradnja sa drugim, posebno susednim državama i narodima na temelju univerzalnih vrednosti, regionalne međuzavisnosti i uvažavanja nacionalnih interesa.
  • Dalje evropske integracije Srbije u meri u kojoj temeljne evropske vrednosti ostaju primenjene i u praksi institucija Evropske unije.
  • Participativna, a ne prosta predstavnička demokratija.
  • Republikanski oblik vladavine.
  • Srbija je sekularna država. Odvojenost crkve i države. Ispovedanje vere predstavlja privatnu stvar čoveka a verske zajednice su ravnopravne.
 
Način ostvarivanja zacrtanih ciljeva trasira se Programom.  Odoleli smo lakom rešenju da nekoliko ljudi za dan, dva, napiše taj papir. Umesto toga, želimo program koji će članovi Pokreta i društva doživljavati svojim, jer će njihov i biti. Do njega se dolazi na način za koji se zalažemo da se i državna politika, gradski programi, tako donose i vode – participativno, dakle uz kontinuirano učešće svih grupa kojih se tiče. U Statutu zato stoji da programski dokument Predsedništvo donosi u konsultacijama sa članstvom i širom javnošću. Te konsultacije obavljaju se kroz debate koje Pokret organizuje. Neke od njih smo organizovali, neke ćemo tek organizovati jer se način rada menja prema okolnostima, samo ciljevi ostaju isti. Statut nas posebno obavezuje da programom trasiramo:
  • Državno jedinstvo Republike Srbije.
  • Pozitivan odnos prema Republici Srbiji kao zajednici svih građana koji u njoj žive, živeli su i živeće kao ljudi slobodarskog duha i demokratskih stremljenja i jačanje zajedničkog nacionalnog identiteta (identitet građana Republike Srbije) uz čuvanje i razvoj posebnih identiteta koji se sa identitetom građana Republike Srbije međusobno osnažuju.
  • Obnovu državnih institucija Republike Srbije, njihovu zaštitu od pritisaka i nezakonitog uticaja političkih stranaka, interesnih grupa i međunarodnog faktora, kao i njihovu profesionalizaciju.
  • Ozdravljenje društva, posebno kroz smanjivanje društvenog konflikta izazvanog i podstaknutog društvenom nepravdom i zloupotrebom vlasti.
  • Zaštitu suverenosti i teritorijalne celovitosti Republike Srbije, njenog nezavisnog međunarodnog položaja, vojne i političke nezavisnosti.
  • Vođenje spoljne politike zasnovane na nacionalnim interesima, uključujući i osnaživanje evropskih vrednosti i najboljih standarda u Srbiji (Evropa u Srbiji).
  • Prevazilaženje podela, uključujući otklanjanje nasleđenih konflikata na području bivše Jugoslavije i ponovno izgrađivanje poverenja u regionu.
  • Reformu političkog sistema tako da omogući izražavanje autentične volje građana i zaštitu njihovih interesa i, u tom sklopu, reforma i primena izbornih pravila tako da garantuju slobodne, poštene i reprezentativne izbore.
  • Ozdravljenje privrednog sistema kao materijalne osnove društvenog razvoja i ličnog blagostanja, a na osnovama modernizacije i znanja, a ne jeftine radne snage i iscrpljivanja neobnovljivih resursa.
  • Decentralizaciju zemlje i ekonomski, društveni i kulturni razvoj nerazvijenih područja.
  • Pomoć građanima u ostvarivanju Ustavom zajemčenih sloboda i prava.
  • Zaštitu socijalno ugroženih građana i pomoći da ostvare pravo na rad.
  • Suštinsko ostvarivanje i jačanje autonomije Vojvodine, ustavnog statusa grada Beograda (Glavnog grada) i lokalne samouprave, kao konstitutivnih činilaca državnosti Republike Srbije sa kojom se međusobno podstiču i osnažuju.