Napor režimskih medija da naprave temu od nesporne pravne činjenice da državni organi ne treba ritualno da proslavljaju verske praznike novi je pokušaj Aleksandra Vučića da skrene pažnju javnosti sa njegove nesposobnosti i kukavičluka da građanima predloži rešenje za Kosovo i ispuni davno dato obećanje u pogledu informacija o ubistvu Olivera Ivanovića.

Diplomatski egzibicionizam koji u poslednje vreme praktikuje Vučić ne može da zaseni činjenicu da se od njega mogu čuti samo prazne floskule i prenemaganja, dok istovremeno ljubi zastave i Rusije i EU, obećavajući na dve strane suprotno. Za to vreme njegovi mediji stvaraju atmosferu ratnog stanja, nestabilnosti i straha.

Potpisivanjem Briselskog sporazuma Vučić je prisvojio ulogu garanta stabilnosti koji je navodno spreman na kompromis, o čemu često i govori, ali bez znanja i hrabrosti da građanima kaže šta taj kompromis  znači, čime se vraća na svoju suštinsku ulogu – ulogu političkog manipulatora.

Aleksandar Vučić, među mnogim drugim stvarima, duguje građanima Srbije odgovor na pitanje ko je izvršilac i ko je nalogodavac ubistva Olivera Ivanovića. Fabrikovanje brojnih afera neće ga lišiti odgovornosti za obećanje koje je građanima dao 17. marta 2018. godine. Pokret ponavlja tri pitanja koja je postavio: Koliko je stabilokratija povezana sa mafijom, da li istraga političkog ubistva Olivera Ivanovića tapka u mestu zbog umešanosti ljudi iz vlasti ili ljudi koji imaju podršku vlasti i zašto je Tužilaštvo za organizovani kriminal zloupotrebljeno za sticanje političkih poena?

Prevrtljivost i nedoslednost Aleksandra Vučića doveli su Srbiju pred jasan, nedvosmislen izbor: ili će biti okončan evropski put Srbije, a ona vraćena u stanje rata, izolacije i sankcija ili će građani slobodom volje okončati ovu agoniju, kao i političku karijeru Aleksandra Vučića.