Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić pozvao je stanovnike našeg grada da štede vodu, i proglasio je za blago kog nismo svesni. Da gradonačelniče, voda jeste blago, ali kako na 40 stepeni celzijusa, na asfaltu, bez klima uređaja u gradskom prevozu, sa sve manje zelenila i previše prašine u gradu, pomoći Beogradskom vodovodu i dnevno potrošiti manje od procenjenih 180 litara vode po osobi? Zar voda vise nije osnovna ljudska potreba, a vodosnabdevanje komunalna delatnost od opšteg interesa? 

Zar grad Beograd nije osnovao JKP Beogradski vodovod i kanalizaciju radi neprofitnog zadovoljenja potreba građana za vodom, u kontinuitetu, sa dovoljnim količinama iste, odgovarajućeg kvaliteta? 

Ako je rastao Beograd, zašto nije rastao i Beogradski vodovod vodeći računa da li mu se iza mernog mesta nalazi jedan čovek, deset ljudi, ili čitavo malo naselje?

I šta se postiže štednjom, ako znamo da se pri smanjenju potrošnje povećava pritisak u cevima, te se u sistemu javljaju curenja, pa će ono što gradjani uštede opet biti prosuto? Malo je čudno da je gradonačelnikovo upozorenje stiglo nakon defekta na gradskom vodovodu na uglu ulica Narodnih heroja i Milutina Milankovića , pred ponoć 22. avgusta, Dva sata je trebalo da se novoformirana fontana sanira, a hiljade kubika vode su otekle u nepovrat. Potop!

Vode u izvorištima ne nedostaje, ali šta to vredi ako nove količine prečišćene vode pustite u mreže koje su u lošem stanju? Jednostavno, sito ne drži vodu, a u gradu je na desetine dotrajalih cevi sa čijom zamenom se ne žuri. To su vidni gubici, ali postoje i prividni, komercijalni: bespravni priključci, neodgovarajući vodomeri, netačne baze podataka... Od pompezno najavljivanih Zakona o izmeni i dopuni Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju objekata iz 2018. godine, koji je trebalo da preduprede divlju gradnju, reše problem već izvšene divlje i neplanske gradnje, kao i legalizacije objekata nije bilo nikakve koristi. Borba sa gubicima je neprekidan proces, zahteva preventivne mere, a ne saniranje posledica.

Vodoizvorištima ne oskudevamo, ali pokušajte da nađete obeležene zone šire, uže i neposredne sanitarne zaštite vodovoda. Građani sa Čukarice nas obaveštavaju da se u zoni uže sanitarne zaštite na početku Ibarskog puta, u blizini rezervoara vode i crpne stanice, već godinama odvija život stanovnika jednog neformalnog, nehigijenskog naselja koje raste na šahtama kroz koje prolaze magistralni cevovodi vode za snabdevanje vodom hiljade i hiljade potrošača. Naselje je ogromna deponija, a njeni stanovnici vodu  koriste nabušivanjem na cevovod, pri čemu voda otiče 24 sata. Pa pitamo gradonačelnika, kakva je to briga o građanima, s obzirom da postoji realna opasnost da dođe do zagađenja vode?

Nerešeno pitanje prečišćavanja iskorišćenih i fekalnih voda, ogroman broj plovnih objekata na rekama, bespravna gradnja u zonama neposredne zaštite vodoizvorišta, seča rastinja na obalama...

Mozda vodu nećemo imati, niti bilo koje opšte dobro, ali možemo živeti na vodi u Tesla gradu, jer  ''struka'' to rešava brzopotezno, izmenom urbanističkog plana za privatne potrebe. Jedan, toliko traženi čitač vodomera, možda sve napisano ne razume, ali zato čitača nismo ni birali za gradonačelnika.

 

Odbor za zaštitu životne sredine Pokreta slobodnih građana