Autorski tekst Dragana Velikića za nedeljnik NIN objavljen 21. marta. 

 

"Znanje, ali i moral, odgovornost i pre svega ljudskost i čestitost, osobine su koje u svakom od nas traži naš predsednik. I ne treba da mi kaže bilo šta. Ako me je predložio na funkciju, onda znam šta mi je činiti", rekao je Zoran Babić, direktor JP "Koridori Srbije" odmah nakon sudara kod naplatne rampe Doljevac u kojem je poginula Stanika Gligorijević.

Kako ne biti ganut ovim rečima? Kakav format! Kakva moralna gromada! Kakva odgovornost! Pre svega, odgovornost prema predsedniku.

Rečeno ‒ učinjeno. Dan kasnije, ministar policije Nebojša Stefanović izjavio je na TV Pinku da Zoran Babić podnosi ostavku, i da više neće biti direktor Koridora Srbije.

Otada su prošla dva meseca, a Zoran Babić, poznatiji kao Vazduplohov, i dalje je na funkciji, sa istom platom i beneficijama. Ipak, time nije umanjen utisak koji su njegove reči, kao i reči ministra Nebojše Stefanovića, ostavile u glavama hipnotisanog dela stanovništva Srbije. To su oni građani koji žive u "stvarnosti" tabloida i rijalitija. A u toj stvarnosti ‒ koja je za njih jedina, i kao takva bez znaka navoda ‒ plate su odavno prešle 500 eura, penzije nikada nisu bile veće, Mercedes i srpski Ikarbus već tri godine uspešno sarađuju i proizvode model autobusa koji je najprodavaniji u jugoistočnoj Evropi, nemački mesni gigant Tenis uveliko širi farme po Vojvodini i približava se planiranom broju od pet miliona tovljenika godišnje, svi objekti sa makete "Beograda na vodi" izgrađeni su u predviđenom roku, svi stanovi rasprodati...

Mogli bismo u nedogled nizati laži predsednika Aleksandra Vučića i njegove družine kojima nas svakodnevno zasipaju putem režimskih tabloida i televizija sa nacionalnom frekvencijom. To što, recimo, nemački "kralj mesa" Tenis, još uvek nije došao u Srbiju, ne sprečava jednog drugog kralja da sendvičima hrani svoje tovljenike, na putu u obećanu budućnost Srbije. 

Isto se istom raduje. Nema sumnje da predsednik Vučić nalazi u ljudima od poverenja baš ono što je istakao Zoran Babić: ljudskost i čestitost. I nema sumnje da te danas tako retke osobine ‒ ljudskost i čestitost ‒ i sam predsednik ima u još većoj količini nego njegovi bliski saradnici. Dovoljno je samo setiti se njegovih reči povodom rušenja nelegalnog ugostiteljskog objekta od 1000 kvadrata na Pančićevom vrhu na Kopaoniku: "Za nelegalne objekte postupiće se u skladu sa zakonom, iako ja nisam čovek koji je oduševljen rušenjem, ja sam oduševljen time kada neko nešto gradi, ali ne možete da gradite kada je nešto suprotno zakonu. Još jedanput ćete biti razočarani vi koji ste se nadali da možete da pokažete kako ima nekih krugova koji upravljaju Srbijom i kako im vlast i država ne može ništa".

Ko je taj koga do suza nisu ganule predsednikove reči da on nije čovek rušenja, već gradnje. Zar smo zaboravili koliki je bio njegov gnev na "kompletne idiote" koji su porušili deo Hercegovčke ulice u Savamali? I kako ih je po kratkom postupku otkrio i kaznio?

Ipak, ono što slučaj nelegalno podignutog objekta na Pančićevom vrhu pokazuje jesu mogućnosti koje ima običan čovek u Srbiji. Jer, u drugim zemljama to bi mogao da učini samo neko veoma blizak vrhu vlasti, rođak ili kum, a u Srbiji, eto, obični ljudi, anonimusi ‒ jedna ugostiteljka i jedan trgovac otpadom i naftnim derivatima ‒ uspevaju ne samo da podignu objekt usred nacionalnog parka, već i da ga nelegalno priključe na električnu mrežu i vodovod.

Šalu na stranu, neko, ipak, stoji iza svega toga. Neko veoma moćan. Neko ko nije ni ugostitelj, ni trgovac otpadom. A verovatno, ni keramičar. 

I zato su važni protesti građana. Vreme je za povratak otpisanih. Tihi i Prle opet su među nama. Jer, tako su i partizani počeli. Prvo su bile trojke, pa odredi, brigade, divizije, i na kraju armije.

Još uvek je rano da "odmetnici" u službama bezbednosti posegnu za kovertom sa planom "B". Valja prvo isporučiti Kosovo, pa tek onda pretrčati, i sprečiti 6. oktobar?

A za kraj, što bi rekli Montipajtonovci, "something complitely different" ‒ nešto sasvim drugo.

Da li je otac francuskog ministra unutrašnih poslova trgovac oružjem kome rođeni sin sređuje dozvole, i da li je brat predsednika Nemačke zadužen za reketiranje investitora?