Strategija razvoja kulture u Republici Srbiji od 2017-2027, o kojoj se ovog meseca formalno vodi javna rasprava, jeftina je demagogija i najobičniji  paravan kojim vlast želi da predstavi kako se ozbiljno bavi kulturom, stav je Pokreta slobodnih građana.

Kako je PSG i ranije ocenio, Strategija nema odlike strateškog dokumenta i predstavlja mehanički zbir neujednačenih segmenata. Puna je propusta i opštih mesta, od kojih su neka ideološki obojena. Prošlost se jasno afirmiše, ali ne i kritičko mišljenje i slobodno izražavanje, koji su osnova kulturnog i umetničkog delovanja. U tom duhu se organizuje i javna rasprava, kao prilika za favorizovanje istomišljenika. Sve to pokazuje suštinsko nerazumevanje, ili još gore, ignorisanje trenutnog stanja kulture u Srbiji, a ono se s pravom može nazvati sunovratom.

 

Činjenice kojima raspolaže Pokret slobodnih građana i na koje kulturni pregaoci duže vremena ukazuju, govore sledeće:

                1. Obim budžeta koji se izdvaja za kulturu, produkciju i rad kulturnih ustanova, nedvosmisleno pokazuje da kultura ovoj zemlji nije potrebna i da aktuelna vlast ne razume najbolje čemu bi ona trebalo da služi (ali pošto troši neke pare, najbolje je da je nema).

Konkretno, za kulturu je, na nivou Republike za 2016. godinu, izdvojeno 0,42% od ukupnog budžeta, odnosno 15.5 evra po glavi stanovnika. To su, otprilike, dva odlaska u bioskop, jedna poseta pozorištu, ili odlazak na koncert jednom u tri godine. Poređenja radi, Finska odvaja 170 evra, Slovenija 134 evra, Grčka i Bugarska po 33 evra po stanovniku. Srbija je na ubedljivo poslednjem mestu, čak i kada u spisak uključimo mnoge afričke zemlje.

Čak i kada se 2027. godine, kako Strategija predviđa, taj budžet poveća na 1,68% Srbija će se tek približiti standardima EU. Za to vreme će generacije odrasle na rijaliti-programima sasvim izgubiti kulturne potrebe, pa nikakav novac za kulturu neće ni biti potreban.

                2. Od donošenja Zakona o kulturi 2009. nisu doneti podzakonski akti za njegovo sprovođenje što onemogućuje primenu Zakona u celini.

                3. Postojeća pravna regulativa ne odgovara specifičnim potrebama kulture, te se može reći da je prilagođenost pravnog sistema suštini kulture potpuno izostala. Ovo dovodi do tragikomičnih raspisivanja javnih nabavki za Šekspira i Čehova. Neophodno je donošenje posebnih pravilnika o javnim nabavkama u oblasti kulture.

                4. Država sistematski tera kulturu u komercijalne vode, ne praveći razliku između estrade i kulture i pokazujući duboko nerazumevanje za svrhu kulture. Obaveza svake ozbiljne države je da bude jedini producent vrhunske kulture u jednoj zemlji. Ovo je naročito važno u zemlji poput Srbije u kojoj je kultura skupa, a platežna moć građana mala. Interesovanje za kulturu se sistematski uništava uz poplavu kiča i šunda kao jedine alternative.

                5. Čelne pozicije u javnim ustanovama kulture i upravnim odborima zauzimaju nestručni partijski kadrovi. Podela nadležnosti tako postaje najobičnija podela plena u kojoj nekompetentni ljudi dolaze u poziciju da odlučuju o najvažnijim pitanjima iz kulture naše zemlje i da za posledice urušavanja kulture ne snose odgovornost.

                6. Ova vlast sprovodi sistemski izgon kritičke kulture pokazujući potpuno nerazumevanje za važnost novih ideja. Ministarstvo za kulturu vodi neproduktivnu politiku koja svesno zaustavlja snage modernizma i napretka u Srbiji.

Izdvojene činjenice predstavljaju osnovu na kojoj bi trebalo da funkcioniše kultura u Srbiji: novac, zakoni, vizija i stručno vođstvo. One predstavljaju samo vrh problema. Iz svega navedenog, Pokret slobodnih građana ocenjuje da Strategija u svom Predlogu ne daje realnu procenu trenutnog lošeg stanja u kulturi i nije odraz potrebe da se ono poboljša. Kao i u svim ostalim oblastima života u Srbiji, naprednjačku vlast suštinski problemi kulture uopšte ne interesuju, te je i Strategija kulture samo instrument za održanje postojećeg stanja i učvršćivanje trenutne vlasti.