Odbor za rad i socijalnu politiku PSG od svog konstituisanja, konstantno ukazuje na zloupotrebu forme ugovora o privremenim i povremenim poslovima, te ukazuje na moguće izmene relevantnih propisa u tom pogledu. O stanju radnih prava u Republici Srbiji nažalost, svedoči i tragičan slučaj u kome je mladić iz Kraljeva, Marko Kosovac, na svom radnom mestu, radeći za JKP „Čistoća“ Kraljevo, izgubio život. Slučaj je tragičan sam po sebi i ovim putem izražavamo saučešće porodici. Međutim, ponašanje poslodavca, JKP „Čistoća“ Kraljevo, otvorilo je mnoga pitanja, koja ne zahtevaju pojedinačne odgovore i ad hoc rešenje, već promenu aktuelnog „sistema“ u potpunosti.

Naime, dok se sada već preminuli mladić nalazio u komi i borio za život, poslodavac je doneo rešenje o otkazu kojim je raskinuo ugovor o privremenim i povremenim poslovima koje je zaključio sa njim. Pravdajući svoju odluku, iz JKP „Čistoća“ Kraljevo dalje navode kako je ta odluka u potpunosti u skladu sa zakonom, te da je ugovor zaključen na 4 meseca, a da je u konkretnom slučaju ugovor raskinut po automatizmu zbog nedolaska na posao. Stvorila se slika da su u pravu, da postupak „možda“ i nije baš moralan, ali je u skladu sa zakonom. Nisu u pravu i cela stvar nema veze sa poštovanjem zakona:

Merodavne konvencije Međunarodne organizacije rada (dalje: MOR) kao i praksa Evropskog suda za ljudska prava (dalje: ESLJP) nastoje da izjednače položaj, u situacijama u kojima je to opravdano i moguće, radnika koji rade u okviru radnog odnosa i radnika koji rade van njega. Rad u radnom odnosu podrazumeva veći stepen zaštite za radnika, pa tako i obavezu poštovanja „otkazne procedure“ i otkaznih razloga. Međutim, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, na osnovu kojeg je rad obavljalo tragično nastradali mladić iz Kraljeva, podrazumeva rad van radnog odnosa, a PSG od svog postojanja ukazuje na nesređenu situaciju u našem zakonodavstvu i zloupotrebu takvih formi ugovora, sa manjim stepenom zaštite. Ipak, u ovom slučaju, a već smo uputili standarde MOR-a i ESLJP, potrebno je sagledati odredbu člana 183. stav 1. tačka 1.  našeg Zakona o radu:  Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 179. ovog zakona, ne smatra se:

  1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;

Dodatno zabrinjava činjenica da je poslodavac, kako je to sam istakao, odluku doneo na osnovu Mišljenja Nacionalne službe za zapošljavanje!

Konačno, nije nam cilj da se „igramo zakona“ i politički profitiramo na ovakvim slučajevima. Cilj nam je da alarmiramo javnost, da upozorimo i obavestimo o tome da je koncept jeftine radne snage i robova na tržištu rada u Srbiji uveliko ukorenjen, toliko, da je promena neophodna i nužna. Sledeći put kada vidite predsednika Republike ili neke od njegovih kvazi doktora kvazi nauka, kako se hvale otvaranjem nove fabrike ili smanjenjem stope nezaposlenosti, upitajte se makar na čas, kakva su prava tih radnika, odgovara li njihova zarada potrošačkoj korpi, kakvi su im uslovi rada i koliko su zaštićeni. Odgovori nam predsedniče na pitanje koje ti mesecima unazad postavljamo – koliko je ljudi u privatnom sektoru zaposleno na osnovu ugovora o radu na neodređeno?

Ovakve situacije plod su „predatorskog kapitalizma“, bahatosti i nestručnosti nosilaca vlasti, odumiranja svih vrednosti koje bi trebalo da predstavljaju etički minimum jednog društva. Izborimo se zajedno za socijalno odgovornu državu, državu socijalne pravde i tržište koje „po meri čoveka“ ne jednog ili eventualno još par njemu bliskih, već svih nas, građana Republike Srbije. Jesmo li osuđeni da bežimo u Sloveniju, Nemačku…?