Ovih dana smo nevoljno izloženi bajkama našeg gradonačelnika o zelenoj prestonici – Beogradu, i izjavama o vodi kao najvećem blagu, upozorenjima na njenu potrošnju i apelima za štednju iste, dok se drveće u sve većem broju seče, zelene površine zamenjuju betonom, a voda zagađuje ispuštanjem neprečišćenih otpadnih voda grada direktno u reke, Savu i Dunav.

Upravo su zabrinuti građani prijavili promenu boje reke Dunav u neposrednoj blizini fabrike hartije kod Ada Huje i pojavu jako neprijatnog mirisa. Da li je neko od nadležnih organa izašao na teren da proveri da li se možda radi o ispuštanju otpadnih voda fabrike hartije bez odgovarajućeg tretmana direktno u reku? Da li su parametri otpadnih voda prešli maksimalno dozvoljene koncentracije i kolika je šteta po životnu sredinu?

Pre desetak godina ista ta fabrika je konstantno imala loše rezultate određenih parametara otpadnih voda kao što su ukupne suspendovane materije, taložive materije, biološka potrošnja kiseonika, hemijska potrošnja kiseonika, čak i duplo veće koncentracije od maksimalno dozvoljenih, a boja otpadnih voda je bila plave i ljubičaste boje. Tehnologija je uznapredovala od tada, a uvođenje novina u proces rada fabrika radi smanjenja zagađenja bi bio logičan sled događaja da je kontrola bila češća, a kazne veće. Negde se to izgubilo iz vida, pa to blago koje imamo, te dve reke na kojima živi grad Beograd, se uništavaju!

Voda sa Ade Huje

 

Komunalne otpadne vode i dalje čekaju postrojenje za prečišćavanje u Velikom Selu dok gradonačelnik Beograda smatra da je građanima bitnija rekonstrukcija trgova, gondola, fontana, novogodišnji ukrasi od septembra, a to što živimo kao na deponiji, to nije bitno za turiste. Oni se stavljaju ispred građana Beograda. Turisti su, ipak, ti koji pune budžet iz kojeg se može uzimati novac i puniti džepovi vlastodržaca, a građani, oni iz dana u dan odlaze, u sve većem broju.

Gde vodi ovo napredno razmišljanje? Hoćemo li plivati u vodi i fekalijama – i imati pravi Beograd na vodi? Hoće li nam trebati gondole kao prevozno sredstvo, ali kao one u Veneciji, umesto metroa, bicikala, tramvaja ili ćemo se trgnuti već jednom i staviti brigu o čoveku na prvo mesto?

Odgovor je jednostavan i vodi do slobode svakog stanovnika ovog grada i njegovog prava na čist vazduh i čistu vodu, pravo na sopstveno mišljenje i odlučivanje u kakvom će gradu živeti, jer ipak ljudi čine jedan grad, a gradonačelnik je tu da ga učini boljim za građane.

 

Povereništvo PSG za Opštinu Palilula.