Govor Sergeja Trifunovića na konferenciji za medije 8. maja.

Pokret slobodnih građana je doneo odluku da učestvuje na izborima koji će biti održani 21. juna.

Apsolutno smo svesni da se nijedan jedini segment u pogledu izbornih uslova nije promenio na bolje. Naprotiv, uslovi su značajno gori nego što su bili, ali da budemo jasni, oni  nikada neće biti fer i pošteni dokle god je Srpska napredna stranka na vlasti.

U odnosu na januar kada smo doneli odluku o bojkotu izbora značajno su se promenile okolnosti. Pandemija korona virusa, vanredno stanje i neobuzdano divljanje vlasti pokazali su da diktaturu ne zaustavlja nedostatak legitimiteta, već da je potreban najjači mogući otpor svakog pojedinca, u svakom trenutku, na svakom mestu. Jasno je takođe da Aleksandru Vučiću ni najmanje ne smeta što naspram sebe nema iskrenog protivnika, šta više, apsolutno sam siguran, a to krvava istorija koju su pisali radikali i potvrđuje, da bi on najviše voleo kada bi mogao da nas fizički ukloni i sve protera iz zemlje.

Ja sam gotovo 30 godina proveo na ulicama boreći se protiv diktatora, lopova i kriminalaca. I provešću još 30 ako bude trebalo, ali znam da u Srbiji živi mnogo pametnih i časnih ljudi koji ne žele da žive u ovakvom sistemu, ali ne žele ni da svoj jedini život potroše na ulicama. Želimo da im ponudimo alternativu koja će politički artikulisati njihovo nezadovoljstvo i pružiti im nadu da Srbija može da bude normalna država.

Rešili smo da počnemo da čistimo blato u koje su bacili institucije, svesni da ćemo u tom poslu morati i sami da se isprljamo.

Ne dozvoljavamo da Parlament i dalje bude Majina skupština. To je narodna skupština, nama pripada i mi ćemo se svim sredstvima, ponavljam, apsolutno svim sredstvima boriti da mu vratimo godinama srozavan ugled. Da, ući ću u taj svinjac i trpeću najgroznije uvrede ali ću i urlati u ime svih onih kojima svakog dana oduzimaju dostojanstvo, ali koje nema ko da čuje.

Želim da svakog od poslanika lično pogledam u oči i da ga nateram da mi objasni zašto je ponovo glasao protiv zakona o lečenju bolesne dece. Želim da vidim kako će to čobanka Maja Gojković da mi oduzme reč. Želim da im budemo smetnja na svakom koraku, da ih nateramo da se dobro pomuče kad budu sprovodili sve ono što su do sada radili. Ne želim da im dopustimo da nam upropašćuju živote i sprovode krađu bez otpora i što je još važnije bez svedoka.

Za kraj, obratiću se lično najgorem glumcu i scenaristi kog je Srbija videla. Lepo si ti zamislio ovaj scenario. Napravio si vlast, ali i  opoziciju – liberalnu i evropsku, konzervatnivnu i nacionalističku. Konstruktivnu. Poslušnu. Sterilnu. Tvoju. Ma koliko se trudio ja sam i dalje bolji glumac od tebe, a mnogo ne volim očajne scenarije i zato sam rešio da ovaj tvoj razjebem.

 

Smrt fašizmu, sloboda Srbiji!