Sergej Trifunović, član Predsedništva Pokreta slobodnih građana, održao je konferenciju za medije povodom Svetskog dana deteta ispred Ministarstva zdravlja. Njegov govor prenosimo u celosti: 

 

Nalazimo se ispred zgrade Ministarstva zdravlja. U ovoj ulici se nalazi sedište većine ministarstava u Vladi Republike Srbije. Ali nijedno od tih ministarstava u svom nazivu nema reč “DETE”. To dovoljno govori o prioritetima. Poneka ministarstva se onako usputno bave pitanjem deteta, poput Ministarstva za brigu o porodici i demografiju na čijem čelu se nalazi mučeni ratni huškač Ratko Dmitrović, a priznaćete da to nije baš osoba koja bi trebalo da brine o bilo kom detetu. Ili ministarstvo omladine i sporta na čijem čelu se nalazi neko koga uglavnom vidimo jednom do dva puta godišnje u javnosti - Vanja Udovičić.

Zašto smo danas ispred Ministarstva zdravlja? Zato što ovo ministarstvo može mnogo da pomogne deci, a to ne čini. Konvencija UN o pravima deteta kaže da je zadatak svake države da u najvećoj mogućoj meri obezbedi razvoj i opstanak deteta. Takođe kaže da je država dužna da obezbedi najbolju moguću zdravstvenu negu za svako dete, kao i da dete sa fizičkim i mentalnim smetnjama u razvoju treba da uživa pun i kvalitetan život, u uslovima koji obezbeđuju dostojanstvo, unapređuju samopouzdanje i olakšavaju njegovo aktivno učešće u zajednici.

Da li neko u Srbiji veruje da Zlatibor Lončar to zaista radi? Ja verujem da ni Lončar u to ne veruje. Ovih dana vidimo kako građani ponovo pokušavaju da spasu život jednog deteta slanjem SMS poruka, šta mislite, da li je bilo ko iz vlasti zbog toga osetio sram? Jesu li učinili sve da obezbede razvoj i opstanak deteta? Ili čekaju da se novac prikupi, pa da kao u slučaju malog Dušana  Tedorovica ponude pomoć onda kada su građani već sve uradili sami i kada je - nažalost- bilo kasno? Šta je država uradila za decu obolele od cerebralne paralize? Otpisala ih, zbog čega trenutno 14 dece čeka da se putem fondacije Podrži život prikupi novac za njihovo lečenje.

Hajde malo da pričamo o brojevima, konkretno:
Fondacija Podrži život je u poslednjih 6 pomogla 121 dete, a ukupni troškovi su iznosili 45 124 926 dinara, 1 342 327 evra, 257 124 dolara, 157 000 švajcarskih franaka  i 119 856 rubalja. Ukupno 2.1 milion evra donacije građana. Ovoliko novca za 121 dečji život. Ne može niko da me ubedi da država nije imala taj novac. Naravno da je imala i mnogo više, samo što neki drugi projekti imaju prednost u mislima našeg ekonomskog tigra. Na primer: Ispumpavanje oko 500 miliona evra iz Telekoma radi kupovine medija po Srbiji; Odlaganje poreskog duga televizije Pink u iznosu od 1,52 milijarde dinara; Doniranje 2 miliona evra fondaciji Klinton usred izborne kampanje u SAD; Milione evra za prelivajuće fontane širom Srbije; 400 miliona dinara za Jarbol u Beogradu. 

Možemo ovako u nedogled. Ali ostaje pitanje: Koliko je to u dečijim životima? 
 
Ja ponavljam pitanja koje sam pre nekoliko meseci postavio poslanicima Srpske napredne stranke nakon što su 6 puta odbili da glasaju za zakon koji bi teško bolesnoj deci omogućio lečenje u inostranstvu: Da li u vama postoji išta ljudsko, što nadilazi poriv za političkim kombinatorikama? Da li ste tog dana kad ste se vratili kućama pogledali sebe u ogledalo i rekli “svaka čast majstore, uradio si ispravnu stvar?" Da li ste mogli da pogledate u oči  svoju decu i da im ponosno kažete kako su tata ili mama glasali protiv zakona o lečenju bolesne dece? Da li vam je ikada prošlo kroz glavu koja je cena vaše odluke? I još jedno pitanje, šta je to toliko vredno zbog čega ste pristali da prestanete da postojite kao ljudi?
 
Umesto da javnost dobije odgovore, ja sam dobio replike da sam propali političar, propali glumac i propali narkoman, iako i dalje ne znam šta to znači. Možda sam sve to što kažete, ali skakaću na vrat svakoj vlasti sve dok konačno država ne počne da vodi računa o svakom detetu.

Deci oboleloj od RETKIH bolesti omoguceno je lečenje u inostranstvu. To je dobro ali to NIJE DOVOLJNO. I dalje ostaje veliki broj dece koja boluju od teških oboljenja koja se ne smatraju retkim, ali su podjrdnako trška i smrtonosna. Tu decu naš zdravstveni sistem je precrtao.

Ja sam zbog toga ušao u politiku i garantujem vam da neću odustati sve dok se u Srbiji ne ukine lečenje dece SMS porukama i dok ovaj prostor ne postane prava država kojoj je život svakog deteta neprocenjiv.

Pokret slobodnih građana se priključuje prikupljanju pomoći za Aniku Manić, tako što će sve članarine i donacije Pokretu u narednih deset dana preusmeriti za njeno lečenje. Hteo bih da skrenem pažnju da PSG ima oko 3500 članova, dok SNS ima 700 hiljada članova, pa bih voleo da vidim šta bi se desilo kada bi svako od njih poslao poruku za humanitarne donacije. Pozivam ih da to učine.