Intervju Sergeja Trifunovića, predsednika Pokreta slobodnih građana, za nedeljnik NIN objavljen 30. aprila, novinarka Tanja Nikolić Đaković

O vremenu kulminacije vladevine lažima, manipulacijama strahom, o tome da li lažima nagone građane da sve dovode u sumnju, a strahom ih parališu, o tome zašto to rade, da li će Srbija direktno iz vanrednog stanja krenuti na izbore i hoće li njegova partija na njima učestvovati ili će ih bojkotovati za NIN govori Sergej Trifunović, lider Pokreta slobodnih građana.

"Do sada smo mnogo puta mislili da je bila kulminacija, pa smo videli da mogu da budu još jadniji. Ipak, mislim da su sad pokazali svoje pravo lice svima. I „svojim penzionerima su dojadili“, što bi rekla jedna moja komšinica. Za ovu paralizu ne znam, možda imam imunitet na to njihovo proseravanje, nikad nisam mogao da se uživim u film kad su glumci tako preterano loši. Zašto to rade? Jer su ogrezli u sopstvenim manama odavno, a one se najbolje iskazuju kad se čovek nađe u poziciji moći ili velike krize. Time sam odgovorio i na četvrto pitanje u okviru ovog pitanja. Ipak, nadam se da će ova kriza pročistiti te mane u ljudskoj ćudi i da ćemo se kolektivno vratiti vrlinama koje jedino mogu spasiti ne samo Srbiju, već i ceo svet." ističe Trifunović.

Jutro posle četvorodnevnog 24 časovnog policijskog časa Vučić u jeku pandemije poentira i govori o investicijama i izgradnji. U tom trenutku Srbija još prebrojava svoje mrtve. Lep, sunčan dan. Čortanovci, vikend naselje na Dunavu, u blizini železničke deonice koju grade uz kreditima Rusije i Kine. Stotinu novinara oko njega. Bez ikakve distance su. Ovde na ovoj deonici, bar dok je Vučić tu, ne važe propisane mere distance od dva metra. U tom mizanscenu su i radnici sa šlemovima i maskama.

Idelano za političku kampanju? Surovo, zar ne? I šta nam to govori o pandemiji, vlasti i Vučiću?

Malo mi je muka od ovog opisa stvarnosti. Mislio sam da je od loše predstave jedino gore gledati reprizu loše predstave, a onda sam ušao u politiku i tek tad zapravo shvatio šta je loša predstava. Nadam se da ljudi neće dozvoliti sebi da se posmatrajući Vučićevu šarenicu po Srbiji stiču utisak o pandemiji. Utisak o vlasti i o njemu svi odavno već imaju.

Nervira me što sve te silne milijarde uložene u svetsko zdravstvo, rezultiraše genijalnim lekom koji se zove ”ne izlazite iz kuće”. To je isti onaj lek poznat još iz srednjeg veka! Ja imam svoj put i nadam se da se niko zbog toga neće ljutiti! Preventivno sebi ozoniram krv! Zašto se vlast nije naljutila na Mitrovića? A zašto jeste na Ivanovića i Kesića koji su pozivali ljude da ostanu kući i pre no što je vlada donela mere o ograničenom kretanju? Zašto su Ivanović i Kesić nagrađeni pretnjama smrću?

Koga više zabole za to da li će vlast na nekog da se naljuti ili ne? Vlast u Srbiji čine neuravnoteženi ljudi, i to je činjenica.Ti neuravnoteženi ljudi uglavnom kradu, lažu, ponekad praktikuju seksualno uznemiravanje, redovno praktikuju zloupotrebu političkih pozicija i bave se ugnjetavanjem zdravog razuma. Nekad i urade nešto dobro, ili se bar tako učini, ali vrlo brzo kroz doradu svojih ranijih poteza uspeju da se dodatno srozaju. Ivanović i Kesić su ljudi koji imaju kičmu i neću da ih vređam praveći paralelu između njih i Željka Mitrovića.

Zašto se krizni štab bavi ličnim stavom Novaka Đokovića? Zašto se ne izjašnjava o nadrilekarstvu Željka Mitrovića koji u ludačkoj sceni sedi u privatnoj sobi, sa aparaturom kroz koju cirkuliše krv dok on propagira sopstveni izum - ozoniranje krvi kao spas od korone? Zašto ga vlast za razliku od Đokovića veliča?

Odnos „države“, tačnije ljudi koji misle da su država, prema medicinskim idejama Željka Mitrovića je više-manje isti kao što je bio i prema ubistvu koje je počinio njegov sin kada je bahatom vožnjom ubio mladu devojku. A Novak Đoković je dežurni lakmus za šizofreniju vladajuće propagandne mašine – jednog jutra je najveći Srbin koji je ikad koračao Univerzumom, a već sledećeg govno od čoveka i sram ga bilo. Sve u svemu, uvek je svaki odnos prema njemu histeričan, preuveličan i tipičan za ljude koji tu komunikaciju kreiraju.

Šta očekujete od zakazane Skupštine kada i ponašanjem tokom pandemije Vučić otkriva koliko je privilegovan, izuzet od Ustava da čak i borbu protiv virusa zloupotrebljava za ojačavanje autoritativne države?

Znam da će se sledbenici Majinog zvonceta do imbecilnosti oduševljavati Vučiću koji je goloruk lično pobedio koronu. Ali to više nije ni zanimljivo, ni tužno, samo očekivano i dosadno. Mislim da je greška što opozicija neće učestvovati jer ljudi očekuju da neko progovori u njihovo ime i to je moralo da se iskoristi. Ali na kraju krajeva, PSG nema poslanike pa ne možemo da utičemo na odluku drugih. Da imamo znali bismo šta nam je činiti.

Zašto žuri da raspiše izbore u vanrednom stanju?

On je rezultate za te izbore već pripremio, verovatno hoće što pre da ih pokrade kako bi mogao opušteno da planira krađu sledećih. U njegovom ličnom imaginarijumu, on će tako doveka. Ali Srbija nije Vučićev imaginarijum.

Kada će se oni održati i zašto baš tad?

Ne znam, ali ne zna ni Vučić. I to ga jako brine...

Da li ste promenili odluku o bojkotu? Da li se o bojkotu ili izlasku na izbore ragovara u okviru SZS?

Nismo, to nije ni moguće dok ne znamo kada će biti održani izbori. Što se tiče SzS, ne znam šta se dešava na njihovim sastancima. Poslednji put kad sam proveravao PSG nikad nije bio deo SzS.

Koja je strategija opozicije povodom izbora ukoliko potraje vanredno stanje?

Izbori, bojkot, izbori, bojkot, izbori, bojkot... aman ljudi, to su samo sredstva i tehnika. Ključno pitanje je da li će u društvu preovladati atmosfera opravdavanja i pristajanja na diktaturu ili želja za slobodom koja će pokrenuti talas promena. Zadatak opozicije je da pokrene taj talas i oslobodi ljude od straha i prema tome se razvija strategija. A Izbori će samo formalizovati onu atmosferu koja prevlada.

Kako se opozicija snašla u vreme pandemije? Zašto nije zauzela proaktivniju ulogu?

Opozicija se nije snašla u vreme pandemije. To je moje lično mišljenje i može da se ljuti na mene ko hoće. Ja se prvi nisam snašao do kraja, priznajem. Sve je ovo novo za nas, i u redovnom okolnostima opozicija ima malu vidljivost i strašno se borimo da bi građani koliko-toliko čuli naše poruke i ideje. Ulica je bila odlično mesto za to, jer nemamo medije. U trenutku kad smo se svi zatvorili u kuće, prvo mesto u svakom normalnom informativnom programu zauzumale su prvo informacije o virusu o kom niko ništa ne zna, stanje obolelih i naravno prekoruke struke. Ono malo preostalog vremena služilo je da vidimo šta vlast radi po pitanju virusa.

Posao svih nas je bio da  budemo glas razuma u vreme bezumlja, da pružimo ljudima nadu u političku normalnost i da im pokažemo kako bi ova kriza izgledala da je vode neki ljudi, koji se osećaju kao državni činovnici, oslobođeni ličnih egotripova, umišljene veličine i fabrikovanja uloge u istoriji koju sramote samim svojim postojanjem.

Ministar Lončar hvali Željka Mitrovića i kaže da je vlasnik TV Pinka zauzeo praktivnu ulogu za razliku od mnogih koji su se "sakrili"? Ministar zaboravlja da je vanredno stanje? Da su oni raspisali policijski čas? Da oni insistiraju na gvozdenoj disciplini?

Koga vlast i zašto sada optužuje da su se "sakrili"?

Lončar ljudska i lekarska veličina hvali istog takvog Željka Mitrovića? Ništa čudno. No, kad nekoga pohvali dr Smrt meni to izgleda kao neki urok. Nisam sujeveran, ali mene da pohvali, ja bih pljunuo tri puta, otišao tri koraka unazad, i zapalio sva vretena.

Govorili su «ovo  je smešan virus» a onda nakon pritiska opozicije "Ovo je rat!", "Ostanite kod kuće!" Hoće li građani i opozicija sada biti kažnjeni zato što su sledili, iako značajno zakasnele,  instrukcije države?

Neće, idu izbori. Dobićemo 100 evra na štapu pošto šargarepe valjda nisu lepo rodile ove godine.

Zašto Lončar, ali i ministar finansija Siniša Mali prećutkuju istovremeno da je država dala kredit TV Pinku od 1, 28 milijardi dinara, i da je TV Pinku odložen dug od 1,52 milijarde na 93 rate? Plaća li to vladajuća stranka podrškom i novcem upravljanje krizom kroz politički marketing?

Oni funkcionišu kao i svaka druga organizovana kriminalna grupa. Jedni drugima plaćaju, čine usluge, kriju leševe, rehabilituju zločince, zajedno se valjaju u govnima, pa se onda dezinfikuju.

Zašto je EU dugo zatvarala oči pred svim što se događa u Srbiji i ignorisala apele opozicije da je situacija dramatična, bez efekta? Sada je šef evropske diplomatije Josep Borrell zabrinut zbog Balkana i posebno zbog bilborda sa slikom predsednika Kine uz tekst »Hvala brate Đi, jedino nam vi pomažete». Šta vide sada, zašto su zabrinuti za Balkan i Srbiju?

Ne bih rekao da su ignorisali. Možda su mogli da urade više, ali nije pošteno reći da su ignorisali. Poslednji izveštaj Evropske komisije je bio najnepovoljniji po Srbiju, verovatno će jedini gori biti onaj koji sledi. Poslanici Evropskog parlamenta su došli kada smo ih pozvali, posredovali, jasno više puta rekli da u Srbiji nema uslova za fer izbore u tom trenutku. Tu stalno grešimo, ili mislimo da su oni slepi i da ništa ne znaju (a znaju veoma dobro), ili očekujemo od njih da nam reše sve probleme. Ovo je naša zemlja, mi smo odgovorni za to da li će u njoj biti demokratije, mi moramo da se izborimo za slobodu, a ne da kukamo što to nije uradio neko umesto nas.

Govorimo o  nultoj osobi koja je unela virus u zemlju. Mogao bi to biti i Ivica Dačić? Prvi je, kako se hvalio i jedini, posetio Kinu u jeku epidemije u toj zemlji? Ili, znali su još tada nešto što mi, koji ih plaćamo, ne znamo ni danas?

To ne znam. Svakako mislim da u trenutku pandemije upiranje prstom u osobu koja se prva zarazila nije baš najljudskiji potez, čak ni ako je reč o nekom nečovečnom obliku postojanja poput Dačića. Pandemija bi svakako došla u Srbiju na ovaj način ili onaj, ali to što građani Srbije već skoro deceniju nemaju vlast kojoj mogu da veruju je naš jako veliki problem. Sigurno je da sada niko tendenciozno nije hteo da se toliki medicinski radnici i vojnici zaraze. Da li je Vučić želeo da drži pandemiju pod kontrolom i da ne umre niko? Verovatno. Bar se nadam da je tako, prosto ne mogu da zamislim ništa drugo. Ali činjenica je da su njihovi egotripovi (ponovo) neke građane Srbije koštali života.

 

Koga se pre setite, Mire Marković ili Tome Nikolića kada vidite bilborde preko kojih se Vučić zahvaljuje Si Đi Pingu? Da li je kriza ogolila pravo lice spoljne politike SNS-a, naslednice SRS i da li to govori o postojanju tajne decenijske strategije u spoljnoj politici?

Nemaju oni nikakvu ideologiju, kako to možda deluje. SNS je politička stranka opšte prakse koja izbacuje političke „ideje“ samo na osnovu istraživanja koja se mahnito sprovode, koje često veze jedna s drugom nemaju. Nema tu tajne decenijske strategije. Tu su obični poslušnici koji slušaju one od kojih imaju ličnu korist. Oni u Kini vide uzore, oni bi voleli da vode državu diktatirski kao Si Đi Ping i onda gledaju da se s njim drže što više. Na kraju krajeva, može to drugarstvo i da posluži jednog dana kad bude moralo da se beži iz zemlje.

Da li se Srbija još jednom, ne sagledavajući posledice okreće pogrešnoj strani? Uz čije ovlašćenje predsednik menja spoljno politički kurs Srbije i okreće leđa EU? Ili je to politika «kako vetar duva»?

Vučić prilagođava spoljnopolitički kurs prema tome gde može da potraži azil i gde će moći da sačuvaju enormne količine para koje su nelegalno stekli. U toj igri Srbija služio kao talac i ostaje usamljena i izgubljena, ni na čijoj strani, bez partnera i perspektive.

Verujete u informacije Kriznog štaba, ili su one usklađene sa političkom kampanjom?

Ne verujem da lekari tendenciozno lažu radi propagande. Možda nešto prećute kad su primorani, sigurno se njihova saznanja koriste za dalju manipulaciju, ali da izgovaraju propagandno napisani scenario – to ne verujem. Potrebno je vreme da čovek postane govno. Oni čak ni teoretski nisu imali vremena da od lekara postanu tolika govna.

Bilo je 81 zaraženih kada je uvedeno vanredno stanje, uz poruke - groblja će biti mala. Sada je novozaraženih dnevno oko 300. U proseku sedmoro mrtvih. Ipak, predsednik najavljuje «polako otvaranje», pobedu nad koronom? Krizni štab govori o optimizmu. Kako ovo da razumemo?

Verujem da se krizi bliži kraj. Razgovarao sam sa nekoliko prijatelja koji su lekari i ovih dana na tim, kako kažu, „prvim linijama odbrane“ i oni su takođe optimistični. Naravno, nadam se da je tako. Isto tako, u ovom konkretnom slučaju navijam za ljude koji su odgovorni za bezbednost i zdravlje građana urade dobar posao. Žao mi je što je jasno da ovu krizu i strahovito zloupotrebljavaju, ali i da ima i onih koji će se na ovoj nesreći verovatno obogatiti. Mislim da svako ko se nada nekakvom porastu broja mrtvih i širenju bolesti da bi se ukazalo na Vučićevu nesposobnost prosto nije normalan čovek. Vučić se pokazao kao kriminalac i uzurpator Srbije odavno, ne treba nam nikakva korona za to.