Ma koliko se Aleksandar Vučić trudio da svakodnevnom igrom brojki (koje variraju u zavisnosti od njegovog dnevnog raspoloženja i inspiracije) prikaže da je stanje u Srbiji najbolje „u novijoj istoriji“, pogubne posledice ekonomske politike SNS eksperata opšte prakse su svakog dana sve očiglednije. Pokret slobodnih građana kao najsvežiji primer, a svakako ne i poslednji, navodi pokretanje stečajnog postupka nad Srpskom fabrikom stakla u Paraćinu praćenog otpuštanjem 230 radnika. Da je reč o potpunom slomu pravnog sistema svedoče i navodi uplašenih radnika da je određivanje broja „prekobrojnih“ učinjeno na osnovu nepoznatih kriterijuma. Kulminciju bezakonja predstavlja čak i sprečavanje radnika da uđu u prostorije fabrike kako bi uzeli lične stvari.

 

Beznađu, agoniji i strahu radnika u Srbiji značajno su doprineli i poslednji istupi nelegitimno izabranog predsednika Republike. Pokret slobodnih građana podseća javnost da je, komentarišući štrajk radnika preduzeća „Ratko Mitrović-Niskogradnja“, Vučić nedvosmisleno izjavio da državu nije briga da li privatna preduzeća isplaćuju radnicima plate ili plaćaju samo 5.000 dinara. Imajući u vidu poslednja otpuštanja u Paraćinu, Vučićeva izjava data na istoj konferenciji da će Srbija uskoro morati da uvozi radnu snagu dobija obrise crnog humora.

 

Da više ni sam ne veruje u priče o blagostanju svedoči i njegova izjava prilikom posete građanima Žagubice u kojoj je istakao da je „ponosan što je došao među sirotinju“. Neuspešni i jeftini pokušaj prebacivanja odgovornosti na opoziciju, tvrdnjom da stanovnike Žagubice svrstavaju u gradjane drugog reda, ne abolira vladajuću koaliciju od odgovornosti za katastrofalne uslove života (ne samo) gradjana Žagubice.

 

Svesni činjenice da većina stanovništva Srbije nema kao Vulin imućnu tetku u Kanadi, ni platežno sposobne roditelje kao Vučić, da im reševaju stambeno pitanje, PSG poziva gradjane da se svim demokratskim sredstvima odupru lažima, obmanama i pretnjama kojima vlast SNS svakodnevno zastrašuje građane.