U jeku pregovora o eventualnom dostizanju podnošljivih izbornih uslova, naročito o sprečavanju „funkcionerske kampanje“ koju su aktuelni vlastodršci razvili i usavršili, kršeći na taj način čitav spektar ustavnih i zakonskih normi, predsednik Srbije pokazao je šta misli o svemu tome, i to na vrlo konkretan način, prema formuli – danas kažem da neću, uveče to i uradim. Naime, on je u društvu sina najvećeg trgovca naoružanjem, formalno ministra unutrašnjih poslova, u toku noći obišao radnike JKP „Gradske čistoća“ Beograd. Naravno, vodeći sa sobom svitu novinara, jer zašto da obilazi ako, tobože, njegovu brigu o radnicima, neće iste sekunde putem svih medijskih sredstava preneti njegovi bilteni sa nacionalnom frekvencijom. Za neupućene, to je klasičan primer funkcionerske kampanje, koja je odredbama više zakonskih propisa  strogo zabranjena u našem pravnom sistemu.

Briga o radnicima se ne iskazuje kupovinom jeftinih političkih poena, obilaskom sa sve kamerama, tapšanjem po ramenu i nošenjem bureka. Dovoljno je, a verujemo da bi radnici širom Srbije bili mnogo zadovoljniji, da im se na sistemski način urede primanja i uslovi rada. Ti isti radnici kojima je prepodobni predsednik odneo burek, prema Posebnom kolektivnom ugovoru, primaju dnevno 250 dinara na ime naknade za troškove ishrane, a napominjemo da se taj iznos oporezuje, što smo u prethodnim saopštenjima označili kao potpuno pogrešno i po radnike štetno rešenje. Radnicima tako dnevno ostane iznos manji od 200 dinara za topli obrok, te predsednikov burek za njih, nažalost imajući u vidu cene u Srbiji, sve više postaje misaona imenica.

Predsednik je time pokazao da nimalo ne želi da brine o radnicima i njihovim pravima iako Srbiju tendenciozno pretvara u zemlju obespravljenih radnika koji neretko daju i život zarad masnog bogaćenja nekolicine.