Pokret slobodnih građana pita: da li postoji i jedna jedina oblast u kojoj država Srbija može da bude ponosna na samu sebe, da pokaže drugima da i kod nas ima nekog napredka i da makar u nečemu pratimo svetske trendove? Da li u doba kada je celokupno čovečanstvo okupirano pandemijom i brigom o masovnom (a i ličnom) zdravlju i kada su upravo oblasti vezane za zaštitu životne sredine nešto o čemu svi moraju da brinu i da ličnim i državnim primerom dovedu, ovu našu, civilizaciju do nivoa gde će se lakše i sigurnije živeti.

Naime, danas je Svetski dan energetske efikasnosti 5. mart, uveden u  čast prvog sastanka svetskih stručnjaka, na temu energetske efikasnosti, održanog na ovaj dan 1998. u Velsu, Austrija. Gde je tu Srbija?

Zašto energetska efikasnost? I šta znači taj pojam?

Svakoga dana ljudi upotrebljavaju energiju za prevoz, kuvanje, grejanje, hlađenje, proizvodnju, osvetljenje, kao i za zabavu i brojne druge svrhe. Međutim, načini na koji se sva ta energija koristi bitno utiče na našu okolinu i život.

Uzevši ovo u obzir možemo razlikovati dve kategorije: uštedu energije i energetsku efikasnost. 

Ušteda energije podrazumeva sve ono što preduzimamo da ne bismo rasipali energiju – to su jednostavni koraci koji mogu da se usvoje kao način ponašanja, od gašenja svetla nakon izlaska iz prostorije do recikliranja plastične ili aluminijumske ambalaže.

Iako gubici energije ne mogu biti svedeni na nulu, oni se mogu smanjiti na razne načine korišćenjem raznih tehnika, a pažljivim ili efikasnim pristupom energija može se trošiti u optimalnim količinama za neki proces ili aktivnost.

Dodatne koristi uvođenja mera za energetsku efikasnost obuhvataju:

– manja energetska zavisnost,

– smanjenje zagađenosti,

– direktan uticaj na poboljšanje životnih uslova.

Koliko smo odmakli u uvođenju mera energetske efikasnosti?

Jako malo! Od kada postoji Centralni registar energetskih pasoša (CREP), a to je od 2014. godine, u Srbiji je do 2020. godine (dakle, šest godina ove vlasti) uvedeno svega 1293 pomenutih pasoša. Znači, za šest godina je samo 1293 objekta sagrađeno po energetskim pravilima!? Manje nego simbolično! A svaki od tih pasoša bi trebalo da bude potvrda da se i u Srbiji zida tako da se štedi energija za budućnost!

Postavlja se pitanje da li će novoimenovana ministarka Irena Vujivić biti baš ta osoba koja će znati da se bori protiv enormnog zagađenja i ogromne potrošnje energije za poslove u kojima svet troši neuporedivo manje energije?!

Gde je Srbija taksativno u odnosu na Evropu i svet u pogledu racionalnog trošenja energije?

Potrošnja energije u Srbiji je dvostruko veća u odnosu na prosečnu potrošnju u 35 zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Vlasnici stanova i kuća u Srbiji predložene mere za energetsku efikasnost uglavnom gledaju kao dodatni namet;

Samo 10 odsto domaćih investitora prepoznaju energetsku efikasnost kao komparativnu prednost u odnosu na konkurenciju;

Srbija je imala obavezu da do 2020. godine ostvari uštedu finalne enrgije od 9 odsto u odnosu na potrošnju iz 2008. godine. Na žalost, godinu dana kasnije svi pokazatelji idu ka tome da smo, kao država, jako daleko od tog cilja, mada je činjenica da bi ušteda utrošene energije, koja bi se mogla postići uvođenjem planiranih (a neuvedenih) mera bila negde između 15 i 25  odsto po objektu.

Očigledno je da se samoj energiji, energetskoj efikasnosi a sa njima blisko povezanoj zaštiti životne sredine, ne poklanja ni izbliza dovoljno pažnje. O tim oblastima skoro ništa ne znaju ni đaci, ni roditelji a ni trenutni rukovodioci svega i svačega u našoj državi. Izostanak struke, volje države da preko nacionalnih i lokalnih frekvencija širi priču o prednosti uštede energije i smanjenju rasipanja te iste energije (a samim tim i smanjenju potrošnje fosilnih goriva) dovodi Srbiju do apsurdne situacije da postajemo svetski lideri u broju dana sa najzagađenijim vazduhom u nekoliko gradova (a samim tim i sa najotrovnijim vazduhom) u svetskim razmerama. Intrigantan je podatak da država ne čini baš ništa da krene u ispitivanja, stručne procene i objavljivanje zvaničnih podataka i mera.

Pokret slobodnih građana želi da upozori sve odgovorne da se bitka za budućnost odavno vodi na polju energetike i zdravlja i da nemar u tim oblastima može imati nenadoknadive štete za budućnost i države i svih nas, pojedinačno. Zaštita prirodnih resursa je početna stavka na tom putu!

Rade Mihajlović, 
član Izvšrnog odbora Pokreta slobodnih građana