Afere potresaju čitavu Srbiju, brojne su i u njenoj severnoj Pokrajini. Nema segmenta države i društva koji nije zahvaćen. Na krajnjem severu Bačke, nekada slobodni kraljevski grad, poznat po imenu Maria-Theresiopolis, današnja Subotica, grad secesije i multikulturalnosti, gubi i svoju slobodu i kulturu, a preti mu i gubitak tradicije i prepoznatljivosti, genocidnim postupcima vladajućih struktura prema arhitektonskim remek delima. Novi Sad, srpska Atina, sve više liči na novobeogradske blokove, a nad Novosađanima nezamenljivi dunavski kej, nadvila se avet “Novog Sada na vodi”. Banaćani žive bez pijaće vode, a padine Fruške Gore, umesto vinograda, sve češće “krase” vile i turistički objekti, dok vina uvozimo. Sporne javne nabavke opštinskih, gradskih i pokrajinskih organa i ustanova, spekulisanje brojkama u zdravstvu, povećan broj obolelih od karcinoma, criminal na ulicama, ali i na svim nivoima vlasti, carinske afere, postale su pravilo, a ne izuzetak u Vojvodini.

 

Ono što ubija i nadu jeste nedorastao, bahat, rušilački i interesno orijentisan pristup obrazovanju, posebno visokom. Teško je ne zabrinuti se za budućnost zemlje zbog dešavanja u ovoj, neobično važnoj oblasti za sve nas i ne setiti se opominjućih reči Italia Kalvina: “Zemlja koja uništava svoje školstvo ne čini to nikada zbog para, jer joj nedostaju sredstva, ne! Jedna zemlja koja uništava obrazovanje je odveć pod vladavinom onih koji od širenja obrazovanja strahuju, jer neobrazovanim narodom je lakše manipulisati.”

 

Izbori za dekane Fakulteta, za rektora Univerziteta, pa i članove studentskih parlamenata u Vojvodini, postale su ogoljeni rat političkih moćnika, koji se ne ustežu da koriste i državne organe i njihove resurse u svojim ličnim borbama. Surovost okršaja je najžešća na Fakultetima koji imaju visoke sopstvene prihode. Tako su Medicinski fakultet, kao “najbogatiji” u Novom Sadu i njihova Dekanka bili izloženi dugom i zastrašujućem pritisku pokrajinske administracije, invaziji inspekcija i prijava, ali su unutrašnjim jedinstvom očuvali svoj integritet.

Poučeni tim iskustvom, SNS jurišnici su počeli da podrivaju ustanove iznutra. To je bilo najlakše učiniti na Ekonomskom fakultetu u Subotici, gde je politički iskusan Predsednik pokrajinske vlade, bivši radikal, Igor Mirović, zaposlio svoju suprugu, koja se otisnula u akademske vode u poodmaklim godinama. Epilog toga je da su penzionisani profesori koji su imali stav i nezavisnost, nisu produženi izbori u zvanja saradnicima proglašenim za nelojalne, bez obzira na kvalitet, marginalizovani su najreferentniji profesori, a za v.d, dekana je imenovan profesor oskudnog naučnog opusa i nema više ni jedne žene u nacionalno “čistom” rukovodstvu ovog Fakulteta, u multinacionalnoj Subotici.

Rat za uticaj na Poljoprivrednom fakultetu za posledicu ima dve prekršajne i dve krivične prijave državnih organa protiv dekana, poplavu krivičnih prijava nastavnika za zloupotrebe službenog položaja tog istog dekana i njegovih najbližih saradnika, okršaj sa studentskim parlamentom Fakulteta i Univerziteta, intervenciju policije i pretresanje kabineta rukovodstva i pobedu tog istog dekana na izborima za novi mandat dekana, uz podršku pokrajinske vlasti.

Fakultet tehničkih nauka, s hiljadu zaposlenih i velikim materijalnim potencijalom, pokazao se kao posebno poželjan plen za vlast, ali su tu koplja ukrstili predstavnici pokrajinske vlasti, preko nadležnog sekretarijata koji kontroliše jedna od struja u SNS-u, s predstavnicima republičke vlasti, preko nadležnog ministarstva, koje kontoliše druga struja iste stranke. Fakultet s najviše studenata na Univerzitetu u Novom Sadu postao je tako poligon za odmeravanje snage i kaprica silnika iz vlasti, ali i za otvaranje velikih mogućnosti pobedniku, te se ne štedi ni na advokatima, sudskim taksama i plaćenim novinskim člancima.

Želja za potpunom kontrolom i dominacijom nad visokim obrazovanjem u Pokrajini, od strane vladajuće partije, podrazumevala je apsolutno podjarmljivanje i Univerziteta u Novom Sadu, što se činilo lakim s već pripremljenim, podobnim dekanima. Međutim, po obrascu s najvećeg fakulteta na Univerzitetu, umešale su se perjanice vlasti i iz Pokrajine i iz Republike zastupajući interese različitih interesnih grupa vladajuće partije. Sednica Senata Univerziteta za utvrđivanje predloga za izbor rektora, održana dana 8. aprila 2021. godine, prekinuta je na dramatičan način, verovatno dok se volšebno ne utvrdi ko je politički moćniji.

U svemu tome zaboravljena je autonomija univerziteta, nestalo je akademsko ponašanje, izgubljena akademska čestitost i narušeno dostojanstvo univerzitetskog profesora. Što je najporaznije i najštetnije, zaboravljeni su i zanemareni studenti. Dok preko medija gledaju svoje profesore koji se međusobno optužuju i slušaju o milionskim proneverama na fakultetima, nepotizmu i privilegijama koje pojedini profesori imaju, dobijaju opskurnu onlajn nastavu, a često ni to, jer ustanove neretko nemaju materijalne mogućnosti za izvođenje iste ili nastavnici nisu za to obučeni. Jedino što studenti novosadskog univerziteta uredno i dosledno dobijaju, tokom svog studentskog života, jesu zahtevi za naplatu šlolarina, prijava, overa, troškova i drugih, vrlo kreativno osmišljenih nameta.

Suočeni s nepoverenjem u svoje profesore, fakultet, univerzitet, državu, sistem vrednosti, budućnost u Srbiji, mladi odlaze i najčešće se ne vraćaju. Oronule, neodržavane zgrade visokoškolskih ustanova, bez neophodnih savremenih laboratorija, opreme, instrumenata, ali i sa sve manje studenata, ostaju da svedoče o ratovanju silnika za svoje lične interese i uništavanju budućnosti svih nas, iz lose namere ili samo nemogućnosti da shvate značaj obrazovanja za jednu zemlju i njene građane, svejedno je.

PSG Vojvodina