Pokret slobodnih građana smatra da je država sporom reakcijom u gašenju požara na Staroj planini direktno ugrozila i nastavlja da ugrožava imovinu i zdravlje građana kao i čitav ekosistem zaštićenog područja Arbinje i snosi svu odgovornost za nanetu štetu. Pozivamo da se svi kapaciteti upotrebe kako bi se što pre zaustavila vatrena stihija.

U nedelju, 27. oktobra u 12 časova,  grupa ljudi je sa Babinog zuba videla vatru na obroncima Stare planine sa bugarske strane. U grupi su bili meštani, turisti i nekoliko članova povereništva PSG Prokuplje, koji individualno odlaze na Staru planinu i aktivno pomažu u borbi za reke. Odmah nakon što su dim primetili, Miljan Stojanović, meštanin, je pozvao vatrogasnu stanicu Pirot i objasnio da je vetar jak i da ima uslova da požar eskalira. Bio je uporan u pozivanju nadležnih institucija, a sve što se dešava je i dokumentovao i snimcima. Procenjivao je koliko vatra može brzo da uhvati četinare, a samim tim i Arbinje, najlepšti deo Stare planine, u kome se nalaze svi vodopadi i mesta koja privlače pažnju posetioca. Iz vatrogasne stanice su ga uveravali da će poslati ekipu na teren „u izvidnicu“ što se nije desilo do tri časa popodne. Miljan, kao iskusni meštanin i čovek koji je stalno na terenu i odlično ga poznaje, je bio vidno zabrinut i insistirao je da službe odmah krenu sa gašenjem požara, jer se situacija iz minuta u minut vidljivo pogoršavala. Planirao je da sa meštanima krene u gašenje požara, ali su iz vatrogasne jedinice Pirot bili izričiti da se to ne radi, jer pada mrak.

Tako je izostala pravilna reakcija vatrogasne jedinice Pirot i nije se krenulo sa gašenjem požara na vreme. Ujutru je vatra već zahvatila četinare, stigli su vatrogasci koje su meštani morali da sprovode i krče im prolaz do izuzetno nepristupačnog terena, gde se vatra nekontrolisano širila. U štabu za vanredne sitacije u Nišu su nam rekli da, iako njihovi vatrogasci jesu od jedaan čas posle ponoći na terenu, ne znaju koliko je situacija opasna, ali da je to svakako nadležnost Pirotskog štaba, a ne njihova.

Odmah su se na društvenim mrežama pojavili i širili uznemiravajući snimci i slike. Ljudi na terenu su upozoravali, ORSP aktivisti su slali mailove, neki od političara opozicije su apelovali na strane ambasade i cela se javnost digla u odbranu Stare planine. Ekipe RTS su tek u kasnim popodnevnim časovima krenule da izveštavaju sa terena. Na društvenim mrežama širile su se molbe vrhu države da požar ugasi iz vazduha, ali je odgovor države izostao. Ljude koji su bili najglasniji u širenju istine i apelovanju na institucije da hitno reše problem iz institucija su upozoravali da će ih krivično goniti za širenje panike.

Poslednje informacije sa terena su da je vatra na domak sela Topli Do, a procene meštana su bile da, ukoliko se vatra ubrzo ne ugasi, može da dođe do katastrofe po selo. Ugrožena su i teško dostupa sela Dojkinci i Gostuša. Načelnik Sektora za vanredne situacije, Predrag Marić objavio je zvanično da je požar koji bukti na Staroj planini prešao na srpsku teritoriju iz Bugarske i da je jedna desetina požara na srpskoj strane, a devet desetina na bugarskoj, kao i da u požaru nisu ugroženi ljudski životi i imovina i da gašenje iz vazduha nije bilo odmah moguće zbog gustog dima. Rekao je i da je upućen zvanični dopis Ministarstvu za vanredne situacije Rusiji za angažovanje najvećeg aviona za gašenje šumskih požara, pa se očekuje da će ruski avion "Iljušin 76" stići u Srbiju narednih dan ili dva, ali da je na terenu već angažovana i Helikopterska jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova i oko 200 ljudi na četiri sektora, i to 90 vatrogasaca, 50 pripadnika žandarmerija, radnika "Srbija šuma" i meštana, uz napomenu da je požar na velikoj visini i da se do mesta gde gori šuma i rastinje ne može doći vozilima, već mora da se pešači oko dva sata.

Dalje je situacija nezadrživo eskalirala. U Pčinjskom okrugu požar bukti u četiri sektora na teritoriji Bosilegrada, Trgovišta, Surdulice i Čestelina u blizini Vranja. Na području Čestelina vatrom je zahvaćeno 13 kvadratnih kilometara. U planinskom području u Trgovištu požarom je zahvaćeno 500 hektara i u opštini je proglašena vanredna situacija. Požar na planini Vidojevici kod Prokuplja, u blizini sela Vidovača, zahvatio je 150 hektara niskog rastinja i šume. Kiša, koja bi jedina mogla da pomogne Staroj planini, ne očekuje se pre srede uveče.

Uz ovaj izveštaj našeg povereništva iz Prokuplja i aktivista PSG, Odbor za ekologiju PSG podseća javnost da je  tokom jula 2007. godine požarom već bilo zahvaćeno oko 3000 ha na Staroj planini, ali da za stručne službe upravljača, JP„ Srbija šume“, to nije bio dovoljan razlog da se primene već postojeći zakon i Pravilnik o zaštiti šuma od požara i donese Plan zaštite šuma od požara Parka prirode Stara planina, što su po zakonu obavezni. Zbog toga želimo još i da ukažemo na više nego problematične aspekte upravljanja i gazdovanja našim prirodnim resursima i zaštićenim područjima u koje spada i Stara planina.

Sam način upravljanja je takav da, suprotno odredbama zakona, favorizuje dve strane u donošenju odluka i raspodeli prihoda od resursa Stare planine. U ovom slučaju to su upravljač Srbijašume i investitori, na uštrb  interesa lokalne zajednice čije je učešće svedeno na  formalno organizovanu  javnu raspravu o planu upravljanja zaštićenim područjem. Plan donosi upravljač, odnosno JP „Srbijašume“, a saglasnost na Plan upravljanja daje Ministarstvo zaštite životne sredine RS. U nacrtu Plan upravljanja područjem Stara planina za period 2020 - 2029  godine nema ni reči o požarima, ni u pregledu aktivnosti, delatnosti i procesa koji predstavljaju faktore ugrožavanja PP „Stara planina“ kao ni u dugoročnim ciljevima zaštite, očuvanja i unapređenja. Ovakav način upravljanja i donošenja planova dovodi do sukoba interesa i stvaranja velike štete po samo zaštićeno područje. Kao primer za to navodimo primer skijališta Babin Zub, gde se nalazi i „Prva gondola Srbije“ i gde je čitavo područje izgubljeno za prirodu, a planirano za komercijalne sadržaje.

Uz sve gore izneto, ne može se zanemariti osećaj da su požari na ovakvim lokalitetima od velike koristi za realizaciju takvih planova. Prema podacima sa sajta upravljača, tj Srbijašuma, uzročnik šumskih požara je u 95 odsto slučajeva čovek, pa ako možemo da identifikujemo one koji možda imaju dobar motiv za podmetanje požara, pa još ako imamo čitavo stanovništvo jednog područja koje sumnja da im je požar podmetnut iz osvete, pa ako još imamo čitav niz propusta i nepostupanja po zakonskim odredbama, pitamo se zašto niko ne reaguje, zašto ćute instucije, gde je tužilaštvo, a zašto se čekalo da se požar razbukti - nećemo ni da pitamo.

Odbor za ekologiju PSG još jednom konstatuje poremećene prioritete i nemar ove vlasti, koja razdragano ulaže u barjake, gondole, fontane, fudbalske klubove i stadione, automobile škoda u enormnom broju za potrebe policije,  i mulja kroz nelegalnu trgoviju oružjem, a zanemaruje svakodnevne životne potrebe građana, prevenciju i zaštitu od prirodnih nepogoda, poplava i katastrofa i ne brine ni na koji način o prirodnim resursima i životnoj sredini.

Program Pokreta i program Odbora za ekologiju PSGa, počivaju na demokratskim načelima, na temeljnom principu da se u odlučivanje o svim aspektima života snažno uključuju građani, da se poštuje njihova reč, a naročito na lokalnom nivou, kao i da se pre svakog razvoja i investicija prvenstveno čuvaju ljudi, priroda i prirodna bogatstva Srbije, umesto da se bagatelišu i devastiraju, bilo iz nemara, bilo u korist interesnih grupa i sumnjivog kapitala.

 

Povereništvo iz Prokuplja i Odbor za ekologiju PSG