Pokret slobodnih građana poziva nadlezno tužilaštvo da se konačno pozabavi poslovanjem “Telekom Srbija”, pošto postoji sumnja na više krivičnih dela, a pre svega zloupotreba službenog položaja i pomaganje u protivpravnom sticanju imovinske koristi, kao i da obavesti javnost o nalazima. Telekom Srbija je akvizicijama Kopernikusa i drugih kablovskih operatera doveo u pitanje vlasnička prava nekoliko miliona svojih akcionara, i uticao na pogoršanje stanja medijskih sloboda u Srbiji.

Spor “Telekom Srbija” i “United grupe”, doveo je do obustave emitovanja N1 televizije u oko 300 hiljada domova, što znači da je ona postala nedostupna za oko milion gledalaca. To je bio povod  za burnu reakciju javnosti koja optužuje stranku na vlasti da uspostavlja medijski mrak, a u odbranu “Telekom Srbija” se aktivno uključila i Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije.

U pozadini ovog događaja je cela poslovno-pravna konstrukcija, koja je počela da se realizuje krajem 2018. godine, kada je “Telekom Srbija” kupio tri kablovka operatera za oko 310 miliona evra po nerealno visokim cenama, pri čemu je ubedljivo najviše plaćeno za “Kopernikus Technology”, čiji vlasnici su bliski SNS-u.Taj nerealno visoki iznos je nakon toga poslužio za kupovinu udela u televizijama Prva i O2, a verovatno je nešto novca “preteklo” i za organizatore posla. Na proteste javnosti nisu reagovali ni DRI, niti nadležno tužilaštvo.

Drugi deo ove konstrukcije je realizovan u junu 2019. godine kada je Nadzorni odbor predložio, a Skupština prihvatila da se ne isplaćuje dividenda akcionarima, nego da se dobit od oko 10 milijardi dinara ostavi kao neraspoređena, što u prevodu znači za pokriće gubitaka nastalih kupovinom kablovskih operatera. Time je oštećeno nekoliko miliona akcionara “Telekom Srbija”, koji nisu dobili dividendu, ali i svi građani Srbije, pošto dividenda i prateći porezi nisu uplaćeni u budžet.

Kako nadležne institucije ni tada nisu reagovale, “Telekom Srbija” je nastavio sa kupovinom kablovskih operatera, za šta je plaćeno još oko 200 miliona evra, tako da je prema nekim procenama preuzeo više od polovine tržišta interneta i kablovskih televizija u Srbiji.

U decembru 2019. godine se oglasila DRI, koja tvrdi da nema nadležnost za kontrolu poslovanja “Telekom Srbija”, jer se radi o akcionarskom društvu, a ne javnom preduzeću. A kako izgleda ovo akcionarsko društvo pokazuje struktura akcionara gde je država vlasnik oko 58 odsto akcija, “Telekom Srbija” je vlasnik 20 odsto sopstvenih akcija, a mali akcionari su vlasnici oko 22 odsto akcija. Pošto ovo društvo nije na berzi, promet akcija se realizuje preko “ugovora o poklonu”, izumu paraberzanskog poslovanja u Srbiji.

Tako su organi upravljanja u “Telekom Srbija” došli u gotovo idealnu poziciju. Raspolažu novcem svojih akcionara kako hoće, sve odluke mogu bez problema da “proguraju” kroz skupštinu akcionara, a proizilazi da za kontrolu poslovanja niko nije nadležan. U stvari, verovatno odgovaraju političarima koji su ih postavili.


Miroslav Šarčanski,
Član Odbora za ekonomiju PSG