Pokret slobodnih građana smatra da je novi pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, gde se prvi put od pojavljivanja 2012. godine nalazi iza 500. mesta, potpuno očekivan u državi gde je uvođenje dualnog obrazovanja vrhunac reforme i gde se sredstva ulažu u sve drugo sem u razvoj nauke i obrazovanja.

Na plasman univerziteta na Šangajskoj listi najviše utiče broj i kvalitet naučnih radova profesora i zaposlenih u naučnim institutima. Jedan od razloga za drastičan pad na listi, se između ostalog nalazi u manjem broju i slabijoj citiranosti naučnih radova. Kvalitet tih radova je, takođe, uticao na mesto koje je BU zauzeo na toj listi.

Razlozi za taj pad su mnogobrojni. Naučni časopisi, koji se izdaju u našoj zemlji, se nalaze u nezavidnoj finansijskoj situaciji. Objavljivanje radova i učešće na naučnim skupovima i konferencijama zahteva finansijske izdatke za koje profesori, neke ustanove jednostavno nemaju dovoljno sredstava, učešće na međunarodnim naučnim skupovima košta i više hiljada evra.

Materijalni položaj profesora univerziteta, osim na par fakulteta, je veoma loš. Da bi obezbedili prihode, fakulteti upisuju preveliki broj studenata što se odražava na kvalitet nastave.

U prethodnom periodu su se plate profesora visokoškolskih ustanova uvećavale minimalno u višestruko manjem procentu nego kod ostalih zaposlenih u prosveti, tako da se razlika u platama između vrtića, osnovnih i srednjih škola i zaposlenih na univerzitetima stalno smanjivala. Sporost i nesposobnost vlade da uvede platne razrede je takođe uticala na nezavidan materijalni položaj zaposlenih u visokoškolskim ustanovama.

Zašto bi se ulagalo u fakultete u zemlji kojom upravljaju kadrovi sumnjivih diploma? Zašto bi se ulagalo u pamet, kada je toj pameti odlika i kritičko razmišljanje, a svako ko razmišlja umesto da recituje zvanične stavove je potencijalni neprijatelj vlasti? Zašto bi se ulagalo u nauku ako je naš cilj da se otvaraju fabrike kablova i slične kojima treba jeftina radna snaga? Zašto bi se ulagalo u nauku kada je osnova manuelni rad? Zašto bi se ulagalo u nauku u zemlji koja sve više liči na koloniju?

Rešenje problema je reforma univerziteta i prilagođavanje standardima koje postavljaju najbolji univerziteti u Svetu. Neophodna je i promena kurikuluma, veće izdvajanje za nauku, poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u visokoškolskim ustanovama, finansiranje naučnih časopisa kao i motivisanje profesora da objavljuju radove i vrše naučna istraživanja umesto da se bore da prežive.