Novi nameti za povećanje cena goriva struje i gasa nisu se ni slegli, a već je usledilo novo poskupljenje nakon bombardovanja rafinerija nafte u Saudijskoj Arabiji i skoka cena sirove nafte na svetskoj berzi. Međutim, rafinerija u Saudijskoj Arabiji je stabilizovala proizvodnju na nivo od pre bombardovanja i cena  sirove nafte na svetskoj berzi pada. Sada bi logično bilo da i kod nas dođe do korekcije cena, odnosno pada cena derivata, ali se to po pravilu ne dešava.

Videli smo da proizvođači i trgovci nafte i naftnih derivata u dogovoru sa državom, uvek nađu izgovor zašto energenti treba da poskupe. Ako razlog za poskupljenje nije skok cena sirove nafte na svetskoj berzi ili državna zahvatanja, onda su akcize, skok kursa dolara, nizak vodostaj Dunava za plovidbu barži, ili brojni drugi razlozi.

Svakodnevno poskupljenje goriva predstavlja direktan ekonomski udar na osiromašene budžete svih porodica. Hrana i većina osnovnih životnih namirnica uvek poskupe nakon poskupljenja  derivata nafte. Kupovna moć stanovništva iz dana u dan je sve manja.

Srbija je evropski rekorder po visini akciza na dizel i tečni naftni gas, te smatramo da bi država mogla da smanji akcizu i ublaži cenu na tržištu. Zahvatanja države su od 50 do 60 odsto, dok je cena sirove nafte 20 do 25 odsto u odnosu na maloprodajnu cenu, ostalo su troškovi proizvodnje i transporta. Strateško opredeljenje Srbije bi trebalo da bude u što povoljnijoj nabavci energenata i da u svakom momentu raspolaže obaveznim rezervama nafte.

„Srbija ne raspolaže obavezim rezervama nafte“, piše ovih dana u sredstvima javnog informisanja, „zato što je za predviđene svrhe izdvojeno manje sredstava nego što je planirano“. Za obavezne rezerve se prema zakonu izdvaja 2.6 dinara po litru. Zakon o robnim rezervama jasno definiše uslove za formiranje, finansiranje, skladištenje i čuvanje obaveznih rezervi nafte, gde jedna trećina treba da budu gotovi derivati.

Međutim, ministar Aleksandar Antić tumači zakon na svoj način i kaže da Srbija može da računa „i na dodatne isporuke „crnog zlata“ od strane trgovaca sa kojima je potpisala ugovor za tu svrhu“.  

Pokret slobodnih građana pita ministra, koji su to trgovci koji bi trebalo da skladište obavezne rezerve nafte umesto države, i zašto se ona ne skladišti u direkciji za robne rezerve? Da li ovo znači da nemamo uskladištene obavezne rezerve nafte?

Da li u ovom haosu svakodnevnog povećanja cena naftnih derivata i saznanjem da država ne raspolaže obaveznim rezervama nafte i derivata, treba da brinu i strahuju poljoprivrednici u toku  jesenje setve? Da li će biti dovoljno dizela za jesenje poljoprivredne radove, ili se može očekivati (veštačka) nestašica, preprodaja i šverc nafte, gde učestvuju i mešetari i država, a cenu plaćaju poljoprivrednici?

Stručni, pošteni i ozbiljni ljudi treba da analiziraju  navedenu  problematiku i  preduzmu niz mera  koje bi omogućile optimalne zalihe i uredno i redovno snabdevanje tržista Republike Srbije ovim važnim energentima. Između ostalog i da predlože novu metodologiju formiranja i obračuna cena svih energenata, da se eliminišu nepotrebni troškovi, i da prodajne cene budu niže, odnosno  u skladu sa stvarnim troškovima. To je u interesu privrede i svih građana.