Pokret slobodnih građana na Međunarodni dan socijalne pravde ističe da će, kada preuzme odgovornost za državu, ona biti oslonac svim građankama i građanima, a posebno onima u stanju nužde i u ključnim trenucima u njihovom životu: kada treba da osnuju porodicu i postanu roditelji, kada decu šalju u vrtiće i škole, kada se razbole, izgube posao ili su zaposleni na crno, kada osiromaše,  kada žele da se školuju ili prekvalifikuju, kada ostanu usamljeni i zađu u starije godine.

Država je zaboravila na ljude, koji ne mogu da računaju na pomoć kada im je najpotrebnija. Obraćanje socijalnim službama najčešće služi da čovek sazna na šta sve i zašto više nema pravo, ili ako ga ima na papiru zašto ne može da ga ostvari. Lečenje, čak i dece, zavisi od donacija i imovnog stanja, ljudi rade na crno ili su nezaposleni, bez adekvatne socijalne i zdravstvene zaštite. Neprihvatljivo je da u selima i prigradskim naseljima nemamo ambulante, vrtiće, adekvatni javni gradski prevoz, kao i da su ustanove za razvoj dece zamenjene igraonicama, kladionicama i nasiljem u školi i na ulici. Razvoj celog našeg društva zavisi upravo od ispunjenja ovih najosnovnijih životnih uslova.

Država mora da brine o ljudima, a ne da ljudi brinu zbog države. Srbija je po zvaničnim evropskim statistikama zemlja sa najvećim jazom između bogatih i siromašnih. Današnja vlast troši novac  poreskih obveznika na neukusni luksuz u vidu jelki i pevajućih fontana, državnu imovinu rasprodaje, dok ogroman broj građana živi u siromaštvu, bez elementarnih uslova za adekvatan život.