Povodom najnovijeg ekstremnog zagađenja vazduha nad Srbijom, Pokret slobodnih građana želi da upozna javnost sa uzrocima katastrofalne ekološke situacije, sa privrednim i drugim subjektima koji su za nju odgovorni, sa direktnim i indirektnim posledicama kao i sa rešenjima koja bi mogla dopirneti prevazilaženju kako trenutne tako i dugoročne krize u ovoj oblasti.

KO NAS TRUJE

Zagađenje vazduha nastaje pre svega i u najvećoj meri usled sagorevanja fosilnih goriva koja sadrže sumpor, a to su  ugalj i nafta.

Osnovni izvori zagađenja vazduha su, i to prema količini zagađenja ovim redom: termoelektrane na lignit, pogoni za preradu sulfidnih ruda olova, cinka i bakra, rafinerije nafte, i pogoni u kojima se spaljuje otpad, kao što su cementare, zatim individualna ložišta, saobraćaj i neuređene deponije.

Podaci govore da je ne samo kod nas već u čitavoj Evropi, najveći zagađivač sumpor-dioksidom termoelektrana Kostolac B, na drugom mestu je Ugljevik (BiH), zatim Nikola Tesla A u Obrenovcu, Kakanj (BiH), pa Kostolac A i Nikola Tesla B. Navešćemo podatak da je samo termoelektrana Kostolac B emitovala 113.913 tona sumpor-dioksida u toku godine, uprkos tome što je to jedina termoelektrana u regionu koja ima novo i najsavremenije  postrojenje za odsumporavanje - navodno pušteno u rad još u julu 2017. godine.

Jedine energetske zalihe koje ima Srbija leže u rudi uglja i to onoga najgore vrste. Najcrnje zlo koje može da se zamisli u energetici je lignit ogromne vlažnosti, a baš takav je lignit koji koriste naše termoelektrane.

Stručnjaci u EPS-u znaju da neki od blokova termoelektrana ispuštaju preteranu količinu suspendovanih čestica PM10. EPS na raspolaganju ima sistem kojim može da prati emitovanje zagađujućih materija i da proceni uticaj tog emitovanja na kvalitet vazduha na osnovu trenutnih i prognoziranih meteoroloških uslova. Nameće se logično istovremeno i zbunjujuće pitanje: zašto onda EPS ne čini ništa da smanji efekte zagađenja?

JP Elektroprivreda Srbije u decembru 2011. godine obezbedilo je finansiranje sveobuhvatnog remonta TE Kostolac B1 i B2. Za tu svrhu Vlada Srbije je u ime EPS uzela kredit od kineske banke u iznosu od 293 miliona dolara kako bi za dva bloka obezbedila opremu za odsumporavanje. Kao izvođač je angažovana China Machinery and Engineering Corporation (CMEC). Prema pisanjima medija, taj posao je završen u julu 2017. Međutim, iz nepoznatih razloga ovaj skupoceni sistem još uvek ne funkcioniše ili ne funkcioniše na zadovoljavajući način. Istina je da je sistem elektrostatičkih filtera veoma skup ne samo za instaliranje nego i za korišćenje jer za svoj rad troši veoma mnogo električne energije, ali je, sa druge strane, on neuporedivo najefikasniji način rešavanja problema. Pitanje je zašto i pored ogromnog ulaganja postojeći filteri u Kostolcu ne rade? Šta se tu događa? Ko snosi odgovornost?

Primer trovanja građana imali smo i prošle godine kada je deponija u Vinči danima gorela ispuštajući smrtonosne gasove, a požar se nije gasio jer nisu postojali prilazni putevi koji do dan danas nisu izgrađeni. Ako se opet desi požar na deponiji, krivac će najverovatnije biti nepoznati piroman uz konstataciju da ta vrsta požara ne može da se ugasi. Psi laju, karavani prolaze, a građani umiru ne znajući od čega. Aktuelni režim na ovoj nesreći godinama unazad čak ubira političke poene reklamirajući svoje akcione planove, akcije čišćenja, spasavanja, najavljuje oštre kazne, ali je sve to samo licemaran marketinški trik, jer sve to ostaje mrtvo slovo na papiru. I tako u krug, od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa, od jedne do druge predizborne kampanje, režim plasira lažna obećanja. 

Pored termoelektrana veliki uzrok zagađenja je i spaljivanje komunalnog otpada. Ovde se u prvi plan mora istaći Beočinska fabrika cementa koja ne samo da zasipa prašinom pola Vojvodine nego je samo u toku prošle godine u svom proizvodnom procesu spalila 25.000 tona automobilskih guma kao jeftin energent. To je, najblaže rečeno, totalni trijumf diletantizma i neodgovornosti.

Za razliku od naših građana koje javni servisi ne obaveštavaju, Evropska unija je zgrožena podacima o zagađenju u Srbiji , ali i svesna da je Srbija (uz BiH i Severnu Makedoniju) godinama upozoravana, uz to i finansijski pomagana da rešava strateške probleme.

DIREKTNE POSLEDICE

Zagađenja iz navedenih postrojenja uništavaju zdravlje i uzrokuju čitav kompleks bolesti, jer sumpor-dioksid ne može da se odvoji od teških metala. To je jedan smrtonosni koktel teških metala –žive, olova i radona, ugljen-monoksida i ugljen-dioksida. Sve to izaziva kancer, kardiovaskularne bolesti, astmu kod dece, a u ekstremnim slučajevima mogu direktno da izazovu i akutna stanja koja mogu čak da dovedu i do smrti.

U Srbiji godišnje umre šest hiljada ljudi od posledica zagađenog vazduha. Međusobna uslovljenost vremenskih uslova i zagađenja uticali su na to da se poveća broj pacijenata sa respiratornim tegobama, broj dece koja se žale na respiratorne probleme je povećan, a doktori kažu da je poslednjih dana zabeležen znatan porast broja pacijenata sa respiratornim sinicijalnim virusom izazvanim bronhiolitisom posebno kod najmlađe populacije, odnosno kod novorođenčadi i u prvoj godini života. Trećinu pacijanata koji svaki dan prođu kroz glavnu dečju bolnicu  čine deca sa respiratornim problemima. Neki podaci govore da samo za sahrane preminulih odnosno rešavanje zdravstvenih problema koji su nastali kao posledica zagađenja vazduha, građani plate više od 400 miliona dolara godišnje.

Energetska zajednica pokrenula postupak: Sankcije zbog zagađenja?

Sekretarijat Energetske zajednice (EZ) pokrenuo je preliminarnu proceduru protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima koja se odnosi na poštovanje određenih granica za emisije štetnih gasova. Kako se navodi u objavljenom saopštenju, od 16 postojećih postrojenja sa velikim ložištima u Srbiji devet ne ispunjavaju odredbe ove Direktive. Sekretarijat je pokrenuo preliminarnu proceduru čiji cilj je da pruži Srbiji mogućnost da u roku od dva meseca reaguje na navode da ne poštuje zakon, te dozvoli Sekretarijatu da ustanovi punu pozadinu tog slučaja.

Na pitanje kakva je moguća kazna za Srbiju ako ne primeni preporučeno, rečeno je da je to uskraćivanje evropskih sredstava ali da o tome odlučuje Ministarski savet EU.

Električna energija, kao roba kojom se može trgovati prekogranično, ukoliko se proizvodi pod ovakvim okolnostima zapravo izaziva nepoštenu konkurenciju proizvođačima iz EU. Te je, posmatrano  u tom kontekstu, za očekivati da će EU vrlo brzo da dođe na ideju da uvede neke takse ili plaćanje penala za struju proizvedenu na ovim prostorima  jer se proizvodi u nepravednim uslovima prema evropskim proizvođačima.

Vlast u Srbiji kao da ne zanimaju ova upozorenja koja, pored onih najvažnijih, koje se tiču zdravlja, mogu imati i ozbiljne finansijske posledice po Republiku Srbiju i njene poreske obveznike.

KO JE ODGOVORAN

Što se odgovornosti tiče, stvar je vrlo prosta- Država je dominantno odgovorna.

Nikakvi koraci nisu preduzeti da se smanji zagađenje vazduha odnosno da se zagađivači primoraju da primenjuju postojeće zakone.

U skladu sa potrebom da se redukuju emisije štetnog sumpor-dioksida Srbija i druge zemlje sa Zapadnog Balkana su se obavezale da će da usaglase rad svojih postrojenja sa evropskim pravilima. Plan nije ispoštovan, a ćutanje države, odnosno prikrivanje pravih krivaca izaziva sumnju da neko verovatno zaradjuje na zagađenju, drugim rečima na trovanju stanovništva.

POTENCIJALNA REŠENJA

Zaštita od zagađenja vazduha postiže se ugradnjom filtera. Kod manjih zagađivača to je moguće ugradnjom ciklonskih otprašivača koji pod uticajem centrifugalne sile izdvaja oko 70 odsto čvrstih čestica. Nešto efikasniji način je propuštanje dima kroz vodeni mlaz, a najefikasniji i najskuplji su elektrofilteri koji izdvajaju 99 odsto čestica.

PSG ukazuje na mere koje se mogu i moraju  preduzeti odmah i koje ne koštaju mnogo, a njihova primena bi trenutno smanjila zagađenje vazduha za više od 50 odsto:

  • Stroga regulacija kvaliteta uglja u RB Kolubara (uključujući separaciju i sušenje), da ne bismo više proizvodili mokro blato. U savremenim TE ugalj se pre ubacivanja u ložište kotla suši i  mlevenjem pretvara u ugljenu prašinu koja se meša sa vazduhom. Naši ligniti mogu imati procenat vlage i do 50 odsto ili čak 60 odsto, pogotovo ako su na otvorenim stovarištima. Na isparavanje te vlage u gorivu se troši ogromna količina toplote, pa je moguće da sa sušenim ugljem dobijete recimo dva puta više toplote nego sa nekim zaista mokrim. Plus što tada gori na većoj temperaturi pa bolje sagoreva razne nečistoće koje bi inače završile u vazduhu. 
  • Zabrana loženja svega što nije precizno regulisano uz strogu kontrolu i kazne. Ovde se prvenstveno misli na Cementare u kojima se između ostalog spaljuju automobilske gume da bi neko ostvario profit na zdravlju građana.
  • Stalni i JAVNI izveštaji o postojanju i trenutnom stanju svih filtera na svim postrojenjima koja zagađuju, kao i praćenje njihovih trenutnih emisija. To nije privatni biznis podatak nego pitanje javnog zdravlja, dakle, NAJVAŽNIJE DRŽAVNO PITANJE.
  • Izrada  preciznog izveštaja šta se desilo sa dosadašnjim investicijama a zatim i  plana za ulaganja u filtere na termoelektranama i ostalim velikim zagađivačima (Rafinerije, Železara, Valjaonice, Bor...).
  • Velike prostore u urbanom delu Beograda koji nemaju centralno grejanje, recimo CZ, KBC Zvezdara i druge javne ustanove koje se i dalje greju na mazut sledeće grejne sezone priključiti na gradsko grejanje.
  • Subvencionisanje priključenja privatnih stanova na centralno grejanje i plaćanja dela troškova grejanja.
  • Ispitati strukturu čestica da bi se utvrdilo odakle tačno zagađenje dolazi.
  • Redukovati rad velikih zagađivača kad su vremenske prilike nepovoljne po zagađenje.
  • Zabraniti prodaju i proizvodnju idnividualnih ložišta kao što je čuveni smederevac i alfa-plam. Naime procenat iskorišćenja energije u tim šporetima je oko 35 odsto uz isto toliki procenat sagorevanja štetnih materija.
  • Dizajnirati ekološka ložišta  i subvencionisati njihovu proizvodnju i prodaju. Ovakva ložišta imaju iskorištenost od 85 odsto, a na zapadu ih nazivaju bezdimnim.
  • Pošto je u pitanju zdravlje stanovništva , sve ovo tretirati kao pitanje bezbednosti države, što znači sa maksimalnim ingerencijama i prioritetom u radu.
  • Javni gradski saobraćaj postepeno prebacivati na električni pogon. Kupovati daleko više autobusa na električni pogon. Zahtevati isto i od privatnika.

Veljko Ilić, 
član Odbora za ekologiju