Srbija je prema izveštajima Evropske komisije, Fridom Hausa, Reportera bez granica i drugih relevantnih međunarodnih organizacija hibridni režim i zarobljena država u kojoj je ugrožena sloboda medija i vladavina prava što je dovelo do opasnih podela u društvu i političke krize. Srbija se suočava sa opasnošću da parlament, koji nema legitimitet i reprezentativnost, započne proces promene Ustava koji bi Srbiju i formalno pretvorio u autokratiju i doveo do destabilizacije države sa nepredvidivim posledicama.

U takvim okolnostima pred opozicijom je velika odgovornost da se izbori za slobodne i poštene izbore kao prvi važan korak ka suštinskim promenama u Srbiji. Pozdravljamo aktivnu ulogu i spremnost Evropskog parlamenta da, uprkos nedostatku političke volje od strane vlasti i izostanku željenih rezultata u prethodnoj fazi međustranačkog dijaloga, svojim učešćem u nastavku dijaloga daju doprinos vraćanju Srbije na demokratski put i uspešnom nastavku pregovora o pristupanju EU.

Republika Srbija će biti uređena i demokratska država onoliko koliko su joj institucije uređene, jake i koliko poštuju zakone. Naš prvenstveni cilj je uvođenje reda, vraćanja odlučivanja u ustavne i zakonske okvire koji su sada narušeni i izgradnja poverenja u državne institucije. Prelazna, ad hoc, i vaninstitucionalna rešenja ponuđena su iz nužnosti jer nema dovoljno vremena da se problemi rešavaju do narednih izbora kroz institucije koje su izgubile svoju suštinu, usled dugotrajnog i konstantnog kršenja zakona.

Slobodni i pošteni izbori ne smeju biti predmet dijaloga, već redovno i normalno stanje u koje niko ne sumnja, jer nema potrebe da sumnja - nešto što smo smatrali da je zauvek rešeno demokratskim promenama 2000. godine.

Polazeći od čvrste opredeljenosti da je političku krizu potrebno rešiti slobodnim i poštenim izborima uz prihvatanje ranije definisanih preporuka stručnog tima građanskih protesta, preporuka CRTA kao i nalaza OEBS-a, Evropske komisije i Evropskog parlamenta, predlažemo:

PLATFORMU ZA PREGOVORE POD OKRILJEM EVROPSKOG PARLAMENTA O USLOVIMA ZA SLOBODNE I POŠTENE IZBORE

Polazna osnova predloga platforme je neophodnost političkog sporazuma vlasti i opozicije o uslovima za održavanje fer i slobodni izbora. Dosadašnji pokušaji da se institucionalnim korekcijama obezbede ravnopravni izborni uslovi pokazali su se neuspešnim zbog nespremnosti vlasti da ih sprovede u dobroj veri i nastojanju da svaku promenu instrumentalizuje u vlastitu korist (poput promene izbornog zakona i spuštanja cenzusa neposredno pred izbore) ili obesmisli (izbor članova REM-a ili uvođenje jedne kvazidebatne emisije na RTS). Zbog toga su potrebne čvršće garancije za nepristrasno sprovođenje izbornih procedura koje podrazumevaju ispunjavanje određenih političkih uslova.

Ciljevi platforme su da se:

1. Građanima obezbedi slobodno i tajno izjašnjavanje na izborima. To podrazumeva da niko ne sme da prisiljava, ucenjuje građane kako će da glasaju, niti da od njih traži potvrdu za koga su glasali;

2. Spreči zloupotreba državnih i javnih resursa u političke svrhe;

3. Oslobode mediji, kako bi građani mogli da budu potpuno, istinito i blagovremeno informisani, a politički akteri ravnopravno predstavljeni;

4. Uspostave stručna tela koja kontrolišu predizborni i izborni proces i brzo reaguju na sve nepravilnosti.

Da bi se ostvarili navedeni ciljevi predlažemo donošenje posebnog zakona (lex specialis) koji bi sadržao pravne norme nužne za održavanje slobodnih i poštenih izbora. Ovaj pravni instrument nije neuobičajen u zakonodavnoj praksi u Srbiji i korišćen je u više navrata od strane trenutne vladajuće koalicije, ali i ranije, uključujući i slučaj proglašavanja izbornih rezultata 1997. godine.

Posebni zakon (lex specialis) regulisao bi sve odnose koji se tiču prelaznog tela za sprovođenje izbora, obezbeđivanja balansiranog izveštavanja RTS-a i RTV-a, formiranje stručnih i nezavisnih tela koja bi sprečila zloupotrebu medija i poštovanje medijskih zakona i sve druge odnose nužne za održavanje slobodnih i poštenih izbora poput, na primer, razdvajanja termina izbora na različitim nivoima i obaveze da nosilac izborne liste mora biti kandidat na izborima. Ovim posebnim zakonom (lex specialis) definisali bi se i rokovi za pojedine faze njegove primene, kao i mehanizmi kontrole od strane vlasti, opozicije i posrednika u dijalogu iz EU. Poseban zakon (lex specialis) treba da obezbedi prisustvo posmatračke misije Evropskog parlamenta od završetka dijaloga, tokom implementacije Sporazuma, za vreme izbora kao i nakon izbora do konačne verifikacije izbornih rezultata.

Vremensko važenje lex specialisa bilo bi oročeno do proglašenja konačnih rezultata slobodnih i poštenih izvora. Nakon konstituisanja novog saziva Skupštine proisteklog iz takvog izbornog procesa pristupilo bi se daljoj reformi izbornih i medijskih zakona i institucija, pre svih REM-a i RTS-a, u skladu sa redovnim postupcima predviđenim relevantnih zakonima.

Posebnim zakonom (lex specialis) uredila bi se, između ostalog, i sledeća pitanja:

1. Formiranje prelaznog tela koje bi bilo nadležno za sprovođenje izbora a koje može imati institucionalnu formu:

  • Ministarstva za sprovođenje izbora;

ili

  • Koordinacionog tela za sprovođenje izbornog procesa sa izvršnim ovlašćenjima.

Ovo telo funkcioniše u skladu sa zakonima Republike Srbije, najvišim demokratskim standardima i preporukama OEBS-a, ODIHR-a i drugih relevantnih međunarodnih i domaćih organizacija.

Telo za sprovođenje izbora će delovati na bazi izvršnih ovlašćenja definisanih Zakonom i u najkraćem roku će obezbedi sve neophodne uslove za održavanje izbora sa ciljem da:

  • Prati implementaciju unapređenja izbornih uslova i promena unutar izbornog procesa ispunjenjem ključnih preporuka stručnih organizacija koje prate izbore;
  • Spreči pritiske i ucene na birače;
  • Spreči prevare na izborima i izbornu krađu;
  • Obezbedi građanima zakonom definisano pravo na slobodan izbor;
  • Podnese opsežan izveštaj o neregularnostima izbornog procesa Narodnoj skupštini.

 

Na čelu prelaznog tela za sprovođenje izbora nalazi se lice koje se brine o ostvarenju izbornih uslova a koje bira:

  • Skupština Srbije iz redova nestranačkih ličnosti na osnovu predloga opozicionih stranaka potpisnica Sporazuma u slučaju Ministarstva;
  • Vlada Srbije iz redova nestranačkih ličnosti na osnovu predloga opozicionih stranaka potpisnica Sporazuma u slučaju Koordinacionog tela.

U cilju zaustavljanja mehanizma prisilnog glasanja neophodno je da prelazno telo postavi Poverenika koji će sprečiti protivzakonito delovanje i prinudno glasanje u javnom sektoru odnosno u svim pravnim licima koja su direktni, ili indirektni budžetski korisnici i svim pravnim licima nad kojim Republika Srbija, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava imaju direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala, ili više od 50% glasova u organima upravljanja.

U posao Poverenika spada:

  • Prijem i obrada anonimih prijava svih zaposlenih povodom pretnji i ucena kojima su izloženi;
  • Informisanje javnosti i prelaznog tela za sprovođenje izbora sa identitetom svih rukovodioca u javnom sektoru koji ucenjuju zaposlene;
  • Kontrola svih radnih naloga i angažovanja zaposlenih izvan poslova koji su definisani Ugovorom o radu i Kolektivnim ugovorom;
  • Informisanje javnosti i prelaznog tela o svim troškovima za koje postoje osnovi sumnje da predstavljaju zloupotrebu javnih sredstava u političke svrhe

Naš cilj je da uslovi za održavanje slobodnih i poštenih izbora ponovo budu standard u Republici Srbiji, a ne predmet dijaloga. Jedan od ciljeva sveobuhvatne reforme izbornog sistema u Srbiji (za koju sada nema vremena) treba da bude profesionalizacija Republičke izborne komisije (RIK). RIK treba da bude odvojena od sastava Narodne skupštine, sa profesionalnim sastavom, da funkcioniše između izbora, gradeći svoje kapacitete za sprovođenje fer i poštenih izbora. Profesionalna RIK je  jedan od uslova za obezbeđivanje konačnog cilja,  slobodnih i poštenih izbora, kao trajnog stanja,  

2. Paralelno uredništvo Informativnog programa javnih servisa RTS i RTV

Na bazi izveštaja domaćih i međunarodnih organizacija koja prate stepen slobode medija jasno je da su građani Srbije uskraćeni za istinite i pravovremene informacije. Zbog toga je neophodno u javne medijske servise u Srbiji vratiti profesionalno i nezavisno novinarstvo koje aktuelna vlast onemogućava. Platforma polazi od pretpostavke da je potrebno uvesti mere koje bi omogućile društveni dijalog o svim važnim pitanjima za građane Srbije, umesto stranački obojenog izveštavanja.

U tom cilju, predlažemo da Upravni odbori javnih servisa usvoje praksu paralelnog i gostujućeg uređivanjima u najvažnijim programima u kojima se građani informišu o najznačajnijim društvenim i političkim pitanjima. O uređivanju ovog dela programa odlučivala bi najveća postojeća udruženja novinara Srbije: NUNS, UNS i NDNV. Paralelna i gostujuća uredništva informativnih programa funkcionisala bi po principu periodičnog smenjivanja u uredničkom poslu. Neophodno je obezbediti adekvatne sadržaje koji će garantovati istinito i pravovremeno informisanje nacionalnih manjina i jednaku zastupljenost svih političkih predstavnika nacionalnih manjina.

Politički dogovor o slobodi medija trebalo bi da sadrži:

  • Popis relevantnih emisija na javnim servisima u kojima bi se uveo novi način uređivanja  od potpisivanja Sporazuma;
  • Normativni okvir za uvođenje institucije “gosta urednika” i paralelnog uredništva;
  • Plan periodičnog smenjivanja uredništva;
  • Plan uvođenja novih informativnih emisija na javnim servisima u kojima bi se primenjivao novi način uređivanja od potpisivanja Sporazuma.


    3. Formiranje stručnog i nezavisnog tela koje treba da spreči zloupotrebu medija i poštovanje medijskih zakona        

S obzirom da postojeće regulatorno telo REM ne vrši svoju zakonom definisanu ulogu, neophodno je formiranje stručnog i nezavisnog tela sastavljenog od stručnjaka za medijsko pravo koje treba da spreči zloupotrebu medija i poštovanje medijskih zakona. Ovo se obezbeđuje formiranjem Koordinacionog tela za praćenje rada medija, novog stručnog i nezavisnog tela koje će funkcionisati u toku izborne kampanje. Članove ovog tela bira Narodna skupština Republike Srbije na predlog prelaznog tela nadležnog za sprovođenje izbora.

Koordinaciono telo za praćenje rada medija ima za cilj da:

  • Obezbedi poštovanje medijskih zakona i zakona o informisanju sa ciljem sprečavanja zloupotrebe medija, zaustavljanja režimske propagande i kampanja mržnje koje služe za obračun sa političkim neistomišljenicima;
  • Zabrani emitovanje programa u trajanju od 24 sata u slučajevima nespornih i smišljenih kršenja medijskih zakona i narušavanja profesionalnih standarda;
  • Obavesti javnost o svim kršenjima novinarskih kodeksa, neobjavljenim demantijima i lažnim vestima u okviru posebnog segmenta programa na javnim servisima;
  • Podnese opsežan izveštaj Narodnoj skupštini o prekršajima medija tokom izborne kampanje.

 

Dodeljivanje preostale nacionalne frekvencije za televizijsko emitovanje digitalnim prenosom

Važećim Planom radio-frekventnog spektra, koji donosi RATEL, predviđeno je postojanje pet nacionalnih komercijalnih frekvencija, ali su do sada dodeljene samo četiri. Imajući u vidu tu činjenicu, kao i izraženu političku pristrasnost televizijskih kanala kojima su frekvencije dodeljene, ugrožena je mogućnost javnog dijaloga o važnim temama, jednakost izbornih učesnika, ali pre svega pravo građana na objektivno, profesinalno i pravovremeno informisanje i kvalitetniju i raznovrsniju medijsku ponudu. Proces izbora petog emitera treba realizovati pre narednih izbora 2022. godine, u vremenskom okviru koji bi doprineo popravljanju medijske scene do narednih izbora 2022. godine, kroz otklanjanje disbalansa u zastupljenosti svih političkih aktera i sadašnjoj pristrasnosti televizija koje poseduju nacionalnu frekvenciju. Dodelu bi trebalo realizovati u okviru rokova, koji bi omogućili da izbor petog emitera utiče na popravljanje informativne medijske scene do narednih izbora. Neophodno je osigurati transparentnost i integritet procesa pri izboru petog emitera od strane Regulatornog tela za elektronske medije.

Isto se odnosi i na izbor emitera u redovnom procesu raspodele koji sledi 2022. godine, u periodu koji treba da se realizuje nakon izbora 2022. godine. Taj proces treba da prati poštovanje i savesna primena postojeće regulative i profesionalnih standarda. Kao deo Sporazuma potrebno je osigurati transparentnost i integritet procesa raspodele nacionalnih frekvencija koja sledi nakon izbora 2022. godini kako u bliskoj budućnosti, pre izbora, ne bi došlo do trajnog urušavanja medijskog pluralizma i potrebe da se ponovo vode slični pregovori poput ovih.

Ovo zahteva pokretanje postupka za razrešenje članova Saveta REM-a zbog nesavesnog rada i efikasni izbor novog saziva u kojem bi bili članovi koji se dokazano bore za odbranu slobode izražavanja pre raspisivanja konkursa za raspodelu nacionalnih frekvencija.

4. Vanredni izbori na svim nivoima uz razdvajanje termina održavanja izbora za različite nivoe vlasti i obavezu da nosilac izborne liste mora biti kandidat na izborima

Održavanje vanrednih izbora na svim nivoima: republičke, pokrajinske, lokalne jer je isti nivo nepravilnosti prethodnih izbora uočen na izborima za sve nivoe vlasti.  Termini održavanja treba da budu različiti za različite nivoe vlasti.

Analize izbornih procesa od strane međunarodnih i domaćih organizacija za monitoring izbora ukazuju na funkcionersku kampanju, zloupotrebu javnih resursa i poluga moći na svim nivoima. Praksa po kojoj nosilac liste nije kandidat na izborima temeljno narušava načelo odgovornosti političkih predstavnika prema biračima. Razdvajanjem termina u kojima se održavaju izbori na različitim nivoima, uz poštovanje načela odgovornosti kandidata prema biračima, smanjila bi se mogućnost za zloupotrebe koje kompromituju čitav izborni proces.

5. Moratorijum na ustavne promene

Imajući u vidu krizu demokratije oličenu u Narodnoj skupštini bez opozicije konstituisanom na osnovu nelegitimnih izbora, zahtevamo moratorijum na ustavne izmene do formiranja novog skupštinskog saziva nakon održavanja slobodnih i fer izbora.

U sklopu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, Srbija se obavezala da obezbedi nezavisnost pravosuđu i potpunu podelu vlasti. Vlada je 2018. godine uradila amandmane na Ustav u delu pravosuđa izlazeći iz svojih ustavnih ovlašćenja i narušavajući ustavnu podelu vlasti. To je i ministarka pravde priznala juna 2019. godine na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Takva Vlada i današnji sastav Narodne skupštine dobijen nakon nelegitimnih izbora, ne mogu i ne žele da obezbede suštinsku nezavisnost pravosuđa.

Smatramo da su podela tri grane vlasti i suštinski (ne deklarativno) nezavisno pravosuđe civilizacijske i demokratske tekovine 21. veka koje Srbija mora da usvoji.

Nezavisno pravosuđe je preduslov za vođenje prave (ne marketinške) borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Imajući u vidu dubinu korupcije i povezanosti organizovanog kriminala i državnih struktura Srbije, smatramo da Srbija treba da teži dostizanju najviših standarda u pogledu nezavisnosti pravosuđa koji postoje među članicama EU. Ovakva Vlada i nelegitmna Skupština su svojim prethodnim ponašanjem pokazale da to niti žele niti mogu da obezbede.

Rokovi za sprovođenje i mehanizam kontrole sprovođenja Sporazuma

Donošenje leks specialisa i uspostavljanje institucija koje treba da obezbede medijsku ravnotežu i spreče pritiske na birače mora se ispuniti u roku od tri meseca od završetka pregovora.

To podrazumeva i definisanje vremena za implementaciju dogovora na osnovu merljivih kriterijuma, kao i pozitivnog mišljenja verifikacionog tela (Nadzornog odbora koji čine predstavnici vlasti, opozicije i Evropskog parlamenta i koji odlučuje konsenzusom) da se obaveze iz Sporazuma sprovode u delo u dobroj veri. Od tog vremena potrebno je 6 do 9 meseci za drugu fazu – punu implementacije uslova za slobodne i poštene izbore, uključujući i samu izbornu kampanju, uz nužne mehanizme zaštite ukoliko se dogovoreno ne sprovodi.  

Republika Srbija uputiće poziv specijalnoj posmatračkoj misiji Evropskog parlamenta da dođe u Srbiju šest meseci pre datuma održavanja izbora.

Tri meseca pre održavanja izbora, posmatračka misija Evropskog parlamenta utvrdiće da li su ispunjeni uslovi za fer i slobodne izbore na osnovu merljivih kriterijuma kao što je vreme pojavljivanja političkih aktera na medijima sa nacionalnom frekvencijom i odsustvo prijava pritisaka na birače.

U cilju obezbeđivanja sprovođenja u dobroj veri obaveza proisteklih iz postignutog Sporazuma o slobodnim i poštenim izborima predlažemo uspostavljanje mehanizma kontrole poštovanja dogovora koji bi sprovodili predstavnici Evropskog parlamenta. Njihova uloga u postizanju i kontroli sprovođenja Sporazuma bi otklonila sumnju u pogledu poverenja u objektivnost i poštovanje obaveza od strane predstavnika vlasti, konkretno locirala odgovornost za evenutalne propuste i značajno doprinela uspostavljanju poverenja i dostizanju punog legitimiteta međustranačkog dijaloga.

Preporuke, inicijative i predlozi političkih stranaka, pokreta, udruženja građana i stručnih asocijacija i drugih subjekata, koji shvataju dubinu političke i institucionalne krize u Srbiji o unapređenju izbornog procesa radi omogućavanja slobodnih i poštenih izbora i zaštite slobode medija smatraće se komplementarnim sa iznetim predlozima Platforme ukoliko su u skladu sa njenim osnovnim ciljevima. Platforma je otvorena za dalje unapređivanje.

 

 

Podršku predlogu Platforme pružili su:

 

Demokratska stranka

Ne davimo Beograd

Pokret slobodnih građana

Pokret za preokret

Stranka slobode i pravde

Zajedno za Srbiju