Pokret slobodnih građana objavljuje pismo koje nam je dostavio gospodin P. Bogdanović, diplomirani inžinjer, kao izraz podrške inicijativi da se Stari savski most sačuva na originalnoj lokaciji.

Njegovo pismo prenosimo u celosti:

 

 

STARI SAVSKI MOST

 

Poslednja najava glavnog gradskog urbaniste Marka Stojčića je da Stari savski most treba da bude isečen na tri dela a potom prevezen brodom do svoje privremene lokacije (jedna parcela na opštini Palilula), kako bi kasnije mogao ponovo da se koristi.

Ova namera i kao i čitav niz prethodnih od kojih su neke dospele i u ankete, sadrži  preusudnu grešku, tehničku nemogućnost premeštanja mosta zbog nemogućnosti istovara.

Most može da se rastavi na tri dela (ne raseče, nego rastavi) i utovari na dunavske barže (šlepove) a stubovi mosta da se poruše i tu je kraj onoga što je tehnički izvodljivo.

Čelična konstrukcija mosta je zakovana, a tri dela mosta su spojena vezama na zavrtnjeve (tzv. motažne veze). Takve veze rastavljaju se odvrtanjem zavrtnjeva ako je namera da jednom budu ponovo spojene. Sečenjem (autogenim) veze se uništavaju i one više ne mogu da se spoje nikada.

Pretpostavimo da je most rastavljen na svoja tri dela i srednji, lučni deo natovaren na barže, dok oba obalna dela ostaju privremeno na stubovima (tehičko objašnjenje  postupka je na kraju teksta u  napomeni).

Kako? Na isti način kao Nemci 1942 pomoću hidrauličnih presa samo u obrnutom redosledu: prethodno skidanje kolovoznog zastora, tramvajskih šina, ograda i svega drugog što nije noseća čelična konstrukcija,  da bi se smanjila težina delova koji se tovare.

Kolika je težina najvećeg i najtežeg, srednjeg lučnog dela?

Zanimljivo je da u  medijskim razmatranjima, slučajno ili sa namerom, ovo pitanje nije postavljeno.

Prema podacima sa interneta, širina mosta je  16m, dužina  157m (srednjeg  lučnog  dela). Ako pretpostavimo da je utrošak čelika bio 300 kg po metru kvadratnom, onda sledi da je težina:

16m x 157m x 300kg = 753.600 kg  odnosno  preko 750 tona.

Tramvajske šine su na most postavljene 1984. godine. Za proračun novog dodatnog opterećenja i proveru nosivosti mosta moralo je da se poznaje ili izračuna težina konstrukcije.

Sada zamislimo da je 750 tona u komadu natovareno na barže doplovilo nizvodno do obale privremene lokacije, usidrilo se na 20 metara od obale (bliže ne može zbog gaza barži).

Za istovar 750 tona u komadu neophodna je  klasična dizalica velike snage podizanja.

Vratimo se 30 godina u prošlost, u doba SFRJ.

Najveća dizalica bio je  – Veli Jože -, morski ponton sa namontiranom dizalicom od 350 tona. (kada je povadio sve olupine u Jadranu iz II svetskog rata, braća su ga 2010 isekla u staro gvožđe.)

I da Veli Jože još plovi, bio bi nedovoljno snažan (2.1 puta)  a i ne bi mogao proći kroz Đerdap.

Pitanje je za gradske oce, majke i autore anketa:  Kako nameravaju da istovare 750 tona u komadu sa dunavskih barži na – jednu parcelu na opštini Palilula?

Ovakav istovar spada u domen pomeranja brda u Grdeličkoj klisuri, dakle tehnički je neizvodljiv.

Biće da je gradski urbanista bio u pravu kada je napisao “ … da će most biti isečen …” ali ne na tri nego trista delova i da će biti otpremljen baržama u železaru Smederevo.

 

Građani Beograda, ne nasedajte na režimske bajke!

 

Stari most je zaslužio  našu zahvalnost, naše poštovanje i ostanak na mestu gde je i nadalje  most. Jer most je most ili je ništa (aut caesar aut nihil!)

Zaustavimo divljanje neznalica i opsenara! Most moramo da  branimo tamo gde je sada a kao u ratu: neprijatelju ne dozvoliti da se mostu približi!

 

Napomena :

Konstruktivni sistem mosta je takav, da svaki deo između stubova može da se montira odnosno demontira nezavisno od ostalih delova. Tako je omogućena parcijalna montaža delova mosta jedan po jedan, i eventualna demontaža.

Zanimljivo je da bi demontaža bila jednako složen postupak kao što je bila montaža 1942. godine. Barže, skela i hidraulične prese morale bi da budu podešene da daju potisak jednak težini dela mosta ispod koga su,  da bi odvrnuti zavrtnjevi mogli da se izbiju iz rupa.

 

 

P. Bogdanović (dip. ing. konstruktivac čeličar u penziji)