Aleksandre Vučiću,

Sećaš li se 31. januara ove godine? Znači li ti nešto taj datum? Znači li ti nešto ime Stanika Gligorijević? Budi li ti neko sećanje, ili ne daj Bože emociju? Baš te briga, naravno.

Evo podsetiću te. Iako se trudiš da svi kolektivno zaboravimo. Stanika Gligorijević je žena koja je 52 godine živela jednim normalnim, običnim životom i koja je tog dana pošla na sahranu svog rođaka. Na kraju su sahranili nju, zato što je automobil u kom se nalazio tvoj prijatelj, saborac i stranački prvak jurio auto-putem suludom brzinom i na naplatnoj rampi (ako nekad kad se iskradeš obezbeđenju odeš dalje od Bubanj potoka, to je ono mesto gde automobili moraju da se zaustave, pa svi voze veoma sporo) ugasio njen, a upropastio još nekoliko života. Identitet ubice mogu otkriti snimci sa kamera koje Tužilaštvo mesecima traži od „Puteva Srbije", i ne dobija, iako ima svo zakonsko pravo, ali si ti rekao da si ih video, iako nisi imao nikakvo zakonsko pravo.

Znači li ti ime Velimir Gligorijević? On je muž Stanike Gligorijević, sa kojom je 25 godina bio u braku, dok to neko nije prekinuo svojom bahatošću. Njemu je Zoran Babić obećao pomoć kad „dođe leto". Leto je prošlo, pomoći nigde, a od Babića ni traga ni glasa. Verovatno je zauzet potragom za prijateljima u Sopotu.

Znače li ti imena Aleksandar i Milutin Gligorijević? To su Stanikini sinovi koji su ostali bez majke. Vredni momci, odgovorni i zreli. I njihovo sazrevanje je nenormalno ubrzala nečija neotesanost. Umesto da razmišljaju o tome gde će na letovanje, kako da unaprede posao, koji fakultet da upišu, umesto da se zaljubljuju i vesele, oni zajedno sa svojim ocem traže odgovor na samo jedno pitanje: Ko je ubio Staniku Gligorijević?

Nažalost, njih slabo ko čuje, jer smo kao društvo otupeli na individualne nesreće široj javnosti nepoznatih ljudi. Kao da su oni manje vredni. Zato koristim to što će se moj glas dalje čuti nego njihov, da ti ponovim isto pitanje: Ko je ubio Staniku Gligorijević? Tebi ga postavljam Aleksandre Vučiću, jer ti znaš odgovor. Za razliku od mnogih drugih stvari za koje se pretvaraš da znaš, a nemaš pojma, ovo jako dobro znaš. Ali nećeš da kažeš. Jer u svetu u kom ti živiš – ti si Bog, Gospodar života i smrti.

Ti znaš, ti garantuješ, da Milan Radojičić nije odgovoran za ubistvo Olivera Ivanovića, iako „nije cvećka".

Ti znaš ko sigurno nije rušio u Savamali, iako je to sigurno radio neki „kompletni idiot".

Ti ne daš Gašića i Lončara, jer znaš da nisu krivi za pad helikoptera, ali dozvoljavaš da se piloti posthumno proglase za alkoholičare.

Na kraju krajeva, ti znaš i da Zoran Babić nije vozio automobil koji je usmrtio Staniku Gligorijević, iako prizaješ da letuje na pogrešnom mestu.

Ne mislim ja da si ti poludeo, kao što ljudi pričaju. Znaš ti dobro šta radiš. Jasno je da si stranku (čitaj državu), uredio po sistemu po kom funkcioniše mafija. Jasno je da „čuvaš" one koji ti donose korist, ma šta uradili. Nedvosmisleno šalješ signal svima da je tvoja stranka „sigurna kuća" za sve koji ne žele da budu opterećeni zakonom, niti sankcijama za raznorazna zlodela koja rade ili možda planiraju. Takođe, jasno je i to da bi ti „nesrećnog Babića" ostavio da se kuva na laganoj vatri sumnje javnosti, sve i da zaista nije on vozio, a sve da bi pokazao da si ti jedini koji može nešto da zaustavi ili pokrene. Baš zato,  odavno svi znamo da jedino zbog tebe Tužilaštvo i dalje nije dobilo snimke koji bi rešili slučaj saobraćajne nesreće kod Naplatne stanice Doljevac, a porodici Gligorijević doneli makar mogućnost da tuguju u miru.

Svemu jednom dođe kraj Aleksandre Vučiću, pa će doći i tvojoj vladavini. Ma koliko ti to delovalo neverovatno, znaj, doći će. I ovi koje sada „čuvaš" tada neće čuvati tebe. Neki će u zatvor, neki u Mađarsku, neki u neke druge ustanove. S druge strane, ljudi kojima si ostao dužan odgovore, oni neće otići. A mnogo ih je Aleksandre Vučiću.  

 

Sergej Trifunović,

Predsednik Pokreta slobodnih građana