Ono na šta je Pokret slobodnih građana od početka upozoravao, juče je dobilo svoj epilog u potpisivanju Ugovora o davanju u koncesiju aerodroma „Nikola Tesla“ francuskoj kompaniji „Vinci Airports“.

Aerodrom „Nikola Tesla“ je jedan od najznačajnijih strateških objekata Republike Srbije i naravno da njegovo davanje u koncesija nema bilo kakvog ekonomskog opravdanja, a ne postoji ni suvislo objašnjenje zašto se aerodrom kao glavni strateški objekat Republike Srbije daje u koncesiju stranoj kompaniji, kada je poznato da u poslednjih nekoliko godina, ostvaruje godišnje prihode u iznosu od oko 30 miliona , a da sama aerodromska infrastruktura takva kakva jeste, već treću godinu zaredom zauzima visoko peto mesto među najboljim aerodromima u istočnoj Evropi.

 

Ovako visok rejting aerodrom „Nikola Tesla“ ne duguje dobroj poslovnoj politici ili stručnom menadžerskom SNS kadru, već isključivo dobrom geostrateškom položaju koji zauzima, te zato što je svakoj avio-kompaniji jeftinije da i putnički, a i teretni avio-prevoz obavlja preko vazdušnog prostora Republike Srbije, imajući u vidu da se nalazimo na raskrsnici najznačajnijih vazdušnih ruta u ovom delu Evrope.

 

U tom smislu ističemo, da aerodrom „Nikola Tesla“ u okvirima svojih delatnosti poseduje ono što se ekonomskom terminologijom označava kao prirodni monopol i zbog toga se svake godine povećava i broj avio-kompanija i broj putnika koji prolaze kroz naš aerodrom.

Interesantno je da Vlada Republike Srbije, imajući sve to u vidu nema bilo kakav investicioni plan za svoj nacionalni aerodrom, već se olako odriče ogromnih finansijskih sredstava i predaje aerodrom u ruke strancima za višestriko niži iznos od onog iznosa koji bi mogla da ostvari da i u narednih 25 godina Aerodrom ostane u vlasništvu građana Republike Srbije, odnosno države.

 

Svega toga je vladajuća klika spremna da se odrekne na 25 godina i to za samo 501 milion obećanih i neizvesnih sredstava. U igri brojki kojoj aktuelni vlastodržac prečesto i maliciozno pribegava, ova cifra može građanima da izgleda grandiozno i impozantno. Međutim, nije potrebno posedovati vanredan matematički talenat da bi se došlo do zaključka da je 30 miliona eura pomnoženo sa 25 godina koliko iznosi koncesioni period jednako cifri od oko 750 miliona €, što čak za trećinu premašuje naknadu koju bi francuska kompanija trebalo da isplati. O naknadi koju bi francuska kompanija trebalo da isplati na ime investicionog ulaganja ne treba mnogo trošiti reči, jer prostora za infrastrukturna ulaganja u svrhu proširenja kapaciteta usled urbanističkih i pravnih ograničenja jednostavno nema. Ne treba smetnuti sa uma ni činjenicu da se avio-saobraćaj i avio-industrija razvijaju enormnom brzinom i dinamikom, što ukazuje da bi trebalo očekivati i povećanje obima avio-saobraćaja kako na globalnom, tako i na regionalnom nivou, što bi bez sumnje dodatno povećalo profit Aerodroma. Prateći povećanje broja putnika: 2024 - 7,9 miliona, 2030 - 10 miliona i 2042 - 15 miliona, finansijska projekcija aerodroma „Nikola Tesla“ za 25 godina koncesije govori da bi dobit za tih 25 godina bila ukupno oko 1,95 milijardi €, čega se aktuelna kamarila jednim potezom penkala odrekla.

 

Profitabilnost se, kako je već napomenuto, može povećati i proširenjem postojećih i izgradnjom novih infrastrukturnih kapaciteta, ali se onda nužno nameće pitanje, da li je u taj poduhvat mogao da investira i sam Aerodrom (odnosno država) koji očigledno poseduje ta finansijska sredstva?

Mi mislimo da je mogao i stoga ukazujemo građanima Republike Srbije da se iza davanja Aerodroma u koncesiju krije još jedna u nizu prevara koju je Aleksandar Vučić sa svojom  nestručnom, ali zato halapljivom kamarilom spremila svom narodu.

 

Čini se da je potpuno neopaženo prošao i podatak da je 340 od 580 zaposlenih u Air Serbia Ground Service-u prebačeno na Aerodrom Beograd, što je suprotno uobičajenim vazduhoplovnim standardima. To pre svega znači da će u budućem periodu Air Serbia plaćati Aerodromu troškove Ground servisa, pa bi u narednih 25 godina taj novac završavao na računima francuske kompanije „Vinci Airports“. PSG upozorava i na poslovnu politiku francuske kompanije kada je reč o zapošljavanju i radnim mestima. Naime, u 2016. godini „Vinci Airports“ je na 35 aerodroma koje je imao u koncesiji u proseku zapošljavao oko 125 radnika na milion putnika. Ako se taj broj primeni na promet aerodroma „Nikola Tesla“ koji je u 2016. godini iznosio oko 5 miliona putnika, dolazimo do podatka da bi po kriterijumima „Vinci Airports-a“ za taj promet putnika bilo dovoljno 625 zaposlenih. To znači i da vlast sprema veliko kolektivno otpuštanje od oko 1500 radnika, budući da je na Aerodromu trenutno zaposleno oko 2000 radnika. Uzimajući u obzir opštu situaciju u vezi sa zapošljavanjem i radnim odnosima, izražavamo veliku zabrinutost i sumnju da će kolektivna otpuštanja biti praćena adekvatnim programima koje propisuje Zakon o radu i da će time u velikoj meri biti nastavljeno ugrožavanje socijalnog i ekonomskog poretka naše države.

Najzad, treba posebno istaći da se politika PSG-a ne protivi koncesiji kao takvoj i kao načinu da se unapredi srpska privreda, ali samo onda kada je politički i ekonomski opravdana i samo onda kada joj prethode stručne, ozbiljne i nezavisne studije izvodljivosti i procene.

Republika Srbija koja se odriče svog strateškog resursa na 25 godina, mora da zna zbog čega to čini i sa kojim ciljem. Ono što smo do sada mogli čuti od predstavnika aktuelne vlasti, jeste da je cilj koncesije već ispunjen time što je obezbeđen 501 milion na ime naknade koju plaća koncesionar. Ta cifra je, kako smo pokazali, premala, a i pored toga, ona neće biti utrošena u razvojne i investicione svrhe, već u vraćanje dugova koje je ova vlast u proteklih 5 godina stavila na teret svih građana Republike Srbije.

PSG nastavlja da se bori za svakog građanina bez obzira na njegovo političko opredeljenje i za svaki pojedinačni interes Republike Srbije, te će sa tim u vezi, najšira javnost uskoro biti obaveštena o konkretnim merama i aktivnostima koje će PSG organizovati u cilju sprečavanja ove očigledne izdaje srpskog interesa.

    

Odbor za saobraćaj PSG