“Kristalno je jasno da senzacionalno najavljene petogodišnje investicije, od 'fantastičnih' 12 milijardi eura, koje Vlada (kao) priprema za Srbiju, nisu ništa drugo do šarena laža, vešto kamufliran početak predizborne kampanje i prazna vreća. Zbog toga smo u obavezi da ih i javno raskrinkamo i objasnimo građanima Srbije sve podvale koje su vešto spakovane i u 'plan' ugrađene”, izjavio je Marin Krešić, predsednik Odbora za urbanizam Pokreta slobodnih građana.

 

Prva grupa najavljenih investicija je ona za koju država uopšte nije nadležna. Ulaganja u izgradnju primarne i sekundarne vodovodne i kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (3 milijarde evra, ili oko 600 milona godišnje) svakako nisu posao države, jer su to osnovne i najvažnije obaveze lokalnih samouprava.

 

“U pačvorku najavljenih investicija u putnu i železničku infrastrukturu (4 milijarde ili 800 miliona godišnje), sakrili su da ima neznatno malo, realno i u skladu sa zakonom planiranih, državnih, regionalnih, magistralnih ili auto-puteva i železničke infrastrukture, a mnogo više zapuštenih ili neodržavanih ostalih, lokalnih puteva, koji su takođe u nadležnosti lokalnih samouprava”, objašnjava Marin Krešić. “Zbog toga smo u obavezi da ih i javno raskrinkamo i objasnimo građanima Srbije sve podvale koje su vešto spakovane i u 'plan' ugrađene. 'Genijalnost' vlasti je u tome što je prvo ispraznila kase lokalnih samouprava, centralizovanjem novca i odlučivanja, a onda isti taj novac 'velikodušno ulaže' u njihovu infrastrukturu, što je mogla i lokalna vlast sama, da je slobodno raspolagala svojim prihodima”.

 

Upravo zbog ovakvih malverzacija, ali i normalizacije političke stvarnosti u Srbiji, Pokret slobodnih građana se zalaže za decentralizaciju, koja je jedan od glavnih prioriteta politike PSG-a.

 

Druga grupa najavljenih investicija su one koje zapravo spadaju u redovne obaveze države i samo kad se saberu i prikažu u višegodišnjim iznosima izgledaju kao nešto veliko i važno. Ulaganja u energetsku infrastrukturu od 500 miliona evra, ili oko 100 milona godišnje su ništa drugo do obična, redovna i uobičajena obaveza energetskog sektora, bez prevelike pompe planirana svim dosadašnjim republičkim budžetima. Investicije u škole, univerzitete, bolnice i kliničke centre, od oko 150 miliona evra godišnje, su takođe na nivou redovnih potreba i uobičajenih prosečnih budžetskih ulaganja.

 

Pokret slobodnih građana smatra da iz krize u kojoj se država nalazi jedino otvorena komunikacija sa građanima i, konačno, istina u političkom izražavanju, kao i iskrenost u političkom delovanju mogu da nas dovedu do pravog oporavka. Tim se principima vodimo bez presedana i tako ćemo nastaviti.

 

Treća grupa ulaganja su ona u kategoriji nepotrebnih, ali za malu ekipu nadležnih jako atraktivnih, na isti način kao fontane, jarboli, gondole, jelke, novogodišnje rasvete i nepotrebne beskonačne “rekonstrukcije” ulica i trgova. “Izgradnja one neplanske, pogrešno koncipirane i stručno neutemeljene, pogrešne prve linije metroa u Beogradu, za 1,4 milijarde evra, je samo bacanje para i prilika za ugradnju 'ekipe' u cenu neposredno pogođenog posla, a ne i bilo kakva dugoročna korist za grad. Isto tako, jedino kao priliku za sličnu nekontrolisanu korupciju, ima smisla posmatrati notornu glupost najavljene, nikom potrebne, izgradnje nacionalnog i ostalih stadiona, za besmislenu cifru od 600 miliona evra! Ni ulaganja od nedefinisanih 500 miliona evra u digitalizaciju(?), pametne gradove, digitalne učionice(?) ili naučno-tehnološke parkove svakako nisu posao države, nego ili zainteresovane privrede ili lokalnih vlasti, pa su eventualni motivi i za ovu “akciju” iz daleka prepoznatljivi”, objašnjava Krešić.

 

Pokret slobodnih građana insistira na obelodanjivanju svih tajnih ugovora, podvlačenju crte o nanetoj šteti, vraćanju opljačkanog građanima i suočavanje sa posledicama svih koji su odgovorni za navedene probleme.

 

Četvrta grupa ulaganja su ona za koja Vlast zna da građani vole da ih čuju, pa ih zato redovno najavi i obeća, ali ih posle prepusti zaboravu u lavirintu vremena. “U izgradnju stanova za mlade bračne parove za najavljenih 500 miliona evra mogu da poveruju još samo oni koji su možda već kupili isto tako bezbroj puta već pompezno najavljivane superjeftine stanove širom gradova Srbije. I onih 150 miliona evra najavljenih za izgradnju filharmonije u Beogradu bi možda imalo smisla pozdraviti – da nije isto to u prazno i bez realizacije najavljivano već bezbroj puta do sada”, ističe Marin Krešić, predsednik odbora za urbanizam PSG-a.

 

Kad se ceo tzv. “plan” ovako rasvetli i analizira, ostaje samo gorak ukus i osećaj nelagode, izazvan tako neskrivenom manipulacijom i podcenjivačkim i podrugljivim odnosom prema zdravom razumu građana, uz ubeđenost vlasti u nesposobnost običnih ljudi da uvide svu beskrupuloznost podvale. Još je gori utisak kad se shvati da je u celoj ovoj senzacionalnoj najavi najmanje izmišljenih ulaganja (ukupno oko 200 milona godišnje) najavljeno za ono što bi ovoj napaćenoj i umornoj zemlji možda i bilo potrebno i dobrodošlo:  u vodni put Apatin – Đerdap (300 miliona evra), obnovu mehanizacije i sistema za navodnjavanje (200 miliona evra), podsticaje za razvoj preduzetništva i podršku malim i srednjim preduzećima (100 miliona evra) i pronatalnu politiku, podršku majkama i dečje programe (100 miliona evra godišnje).

 

PSG za najvažnije stavke u programu koji nudi građanima Srbije ima osmišljen i planski razvoj, pravnu državu i zdrave institucije, reafirmaciju struke i profesionalizma, demokratizaciju i puno učešće građana u odlučivanju o svim važnim stvarima, tako da će u svojim političkim zalaganjima snagu usmeriti na jačanje zdrave ekonomije i ispunjenje realnih svakodnevnih potreba običnih građana, a nikad na lažne kulise, cirkuske atrakcije i vašarsku zabavu.

 

Odbor za urbanizam PSG