Autorski tekst Dragana Velikića, pisca i člana Političkog saveta PSG, objavljen u nedeljniku NIN 10. jula.

Najveća pretnja nedemokratskom režimu je građanska neposlušnost. Vlast će učiniti sve kako bi je sprečila, ili makar onemogućila da se razvije u punom formatu. U tome su joj na raspolaganju službe bezbednosti i kontrolisani mediji. Njihov najvažniji cilj je smanjiti procenat građana u ukupnom broju stanovnika. San svakog diktatora je da stvori poslušnike niskokaratne pameti.

Autoritativna vlast doživljava prvo lice jednine kao zakletog neprijatelja. Jer, mišljenje se ima samo u jednini. I zato je ono uvek sumnjivo lice. Prirodni saveznik takve vlasti je prvo lice množine, ono idealno MI sastavljeno od nebrojeno mnogo sterilisanih JA.  

Lični stav je opasan virus, koji smanjuje mogućnost manipulacije u jednom društvu. A ličnog stava nema bez slobode za koju se svako mora izboriti u sebi. Osloboditi se straha prvi je korak u vraćanju građanskog dostojanstva. Samo društvo slobodnih pojedinaca ostvaruje prosperitet i ima budućnost.

Nije ubrzani procvat rijaliti programa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom slučajno krenuo dolaskom naprednjaka na vlast. Na taj način izvršena je anestezija srpskog društva, da bi se u sledećoj fazi pristupilo uništenju vrednosne matrice.

Borba protiv autokratskog režima Aleksandra Vučića zapravo je borba za ponovno uspostavljanje osnovnih vrednosti i moralnih načela civilizovanog društva, bez kojih se ljudska zajednica svodi na čopor.

U toj borbi dozvoljeno je koristiti sva nenasilna sredstva.

Raditi na prosvetljenju malodušnih. Ne dopustiti da stanje apatije nametne poguban zaključak kako su sve vlasti iste. Iz iskustva znamo da nisu. Zato su protesti važni, jer se tako uspostavlja teritorija slobodnomislećih ljudi.

Režim presvučenih radikala, u koaliciji sa socijalistima, po drugi put ispisuje smrtovnicu građanima Srbije. Ne postoji nijedan segment društva u kojem su ubeležili pozitivan saldo. Naprotiv, ostaće upamćeni kao razbojnička družina koja je tokom svoje dve vladavine unazadila srpsko društvo za čitav jedan vek, a državu pretvorila u eldorado belosvetskih špekulanata i lopova. O razmerama pljačke režima Aleksandra Vučića, koji u koaliciji sa mafijom već osam godina Srbiju vodi sve brže, jače, bolje u katastrofu, jednog dana baviće se sudski procesi.

Moralni škart koji je dolaskom naprednjaka okupirao vrh vlasti ‒ kako zakonodavne, tako izvršne i sudske ‒ nema poređenja u istoriji državnosti Srbije. Sa njima se ne ulazi u dijalog, jer to bi značilo prihvatiti njihova sredstva komunikacije: mržnju, pretnje, ucene i laži. Na tom terenu predsednik Aleksandar Vučić  je neprikosnoven. Takav mentalni sklop ne može bez neprijatelja, kojem isporučuje sadržaj vlastitog ogledala. Predsednik ništa drugo i ne radi osim što svoje političke protivnike optužuje za sve ono što je on sam: nasilnik, lažov, licemer, kukavica.  

Trebalo bi ga pustiti da sam sa sobom igra na oba gola.

Budući da je ukinuo institucije obesmislivši njihovo funkcionisanje, građanima ostaje jedino ulica kao mesto na kojem će uspostaviti paralelnu stvarnost, i tako izraziti neposlušnost režimu. Subotnji plamen mora se postepeno širiti na sve dane u sedmici. Ali ne praznom pričom, jer ko je želeo da uvidi da je car go – taj to već jako dobro zna. Ne može se onim istim, zapaljivim govorima, kojima se masa pokreće, ona u beskraj voditi. Ljudima su potrebni konkretni ciljevi, zatim i strategije kako ih ostvariti.

Pismo gradonačelnika Šapca u kojem iznosi precizne brojke o tome u šta je i koliko sredstava Šabac uložio kako bi se sačuvao od poplava, a na kakve je sve džidža bidže Vesić utrošio isti taj novac, pa Beograd pliva posle svake jače kiše, preplavilo je društvene mreže praćeno hiljadama odobravajućih komentara. Egzaktni podaci i odgovarajući potezi ono su na šta će građani odreagovati bez dvoumljenja. Za takvu strategiju neophodni su istinski stručnjaci u svakoj oblasti, sposobni da ponude rešenja. Poslednja nam je nada da će u kakofoniji lažnih glasova građani uspeti da prepoznaju istinu. Poput one da je za 1,2 milijarde evra otpisanog duga Srbijagasu moglo da se kupi 1202 aparata za magnetnu rezonancu, ili da se izgradi 141 km autoputa.

I da se konačno sredi kanalizaciona mreža kako bi ovaj režim imao kuda da ode.