Naš cilj je bolja Srbija.
 
Ovu jednostavnu poruku razumeju svi. Danas je Srbija zemlja bez određenih državnih granica i bez jasnog političkog pravca, dezorijentisana pod režimom koji vara narod i manipuliše i po drugi put u istoriji novog vremena stavlja na kocku njegovu sudbinu: jednom je to činio pod imenom radikali, sad pod imenom naprednjaci. Nekadašnja politika rata uzela je samo drugi oblik. Živimo u despotiji.
 
Da li je moralno to znati, a tolerisati i podržavati? Da li je odgovorno ne suprotstaviti se?
 
Pokret slobodnih građana rešen je da sa drugima koji su spremni na isti napor učini kraj ovome pogubnom kretanju. Odbacujemo i politički oportunizam i ravnodušnost, ne samo kao praktičnu kolaboraciju sa režimom nego i kao ljudski poraz. Zato je naš izbor akcija.
 
Polazimo od činjenice da su u Srbiji danas uzurpirane ili sasvim obesnažene institucije sistema i demokratske ustanove društva – od parlamenta i medija, preko sudstva i struktura sile, do civilnog sektora i univerziteta. Jedan lični režim stavio ih je sebi pod noge, u demonskoj težnji da nad čitavim životom zajednice ima apsolutnu kontrolu. Naše društvo sve više dobija odlike „prljavog društva“. Umesto demokratskog duha caruje duh falange. Mafija i država idu ruku pod ruku. Gaze se civilizacijske vrednosti, vladajuće elite bez posledica krše zakone i ustav, diskredituje se javni moral, banalizuje se javnost, podstiče se političko varvarstvo. Aktuelna revizija istorije na štetu onog što je bilo napredno nastaje na toj osnovi. Isto tako i benevolentan odnos prema ratnim zločinima i ratnim zločincima. Takvo stanje je neodrživo. 
 
Groteskno u ovakvim okolnostima deluju domaće i strane teorije o stabilnosti. Stabilnost kroz diktaturu nije stabilnost. Recimo i ovo: zabluda je da će diktatura, a ne demokratija, rešiti problem Kosova. Tako ni izborne pobede, koje režim ostvaruje korišćenjem brutalnih metoda, ne rešavaju ništa. Podele i napetosti samo se produbljuju i postojeći prikriveni društveni konflikt kreće se ka otvorenom sukobu. Ne smemo dopustiti da se to dogodi. Poslednji je čas da se to zaustavi. 
 
Tu gde je kriza, tu je i izlaz iz nje.
 
Premda Srbija podseća na voz koji stoji na signalu – pri čemu niko ne zna kuda će i da li će ikada krenuti – naša istorija ipak nije završena, naša sudbina nije zapečaćena. Moramo odbaciti osećanje da nemamo budućnost. Moramo da se oslobodimo malodušnosti. Mi se ne delimo na mlade i stare, religiozne i nereligiozne, žene i muškarce, bogate i siromašne. Ne pravimo razlike između centra i periferije. Ne zasnivamo naše opredeljenje na moralnoj i patriotskoj superiornosti. 
Mi smo za uspostavljanje poretka u kome vladaju pravda i sloboda kao realnost svakodnevnog života svakog građanina. Znamo da nije dovoljno samo trgnuti se. Nije dovoljno kritikovati. Moramo i možemo se okupiti oko političkih ideja koje bi izvesno dovele do brzog i korenitog preobražaja Srbije. Za neke promene nisu potrebne godine nego dani. Volja za slobodu, a ne volja za moć mora biti osnov tih promena. Nema napretka bez slobode.
 
Prezir prema politici znak je gubitka građanske odgovornosti. Nisu sve politike iste, niti su svi njihovi nosioci isti. Naša politika je politika suštine. Sa tim opredeljenjem Pokret slobodnih građana želi da gradi Srbiju kao:
 
građansku državu u kojoj je čovek najviši interes;
 
demokratsku državu koja podrazumeva podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu i koja obezbeđuje vladavinu prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, fer i slobodne izbore i stvarno učešće građana u odlučivanju o temama koje ih se tiču;
 
socijalno odgovornu državu koja garantuje socijalnu sigurnost, dobru zdravstvenu zaštitu, štiti podjednako prava radnika u državnom i privatnom sektoru, sprečava njihovo iskorišćavanje i koja održava socijalnu pravdu, a ne čini bogate još bogatijima na račun siromašnih koji postaju još siromašniji;
 
institucionalnu državu u kojoj vladavina prava, a ne politička volja ili pojedinci odlučuju o pravima i obavezama ljudi, koja garantuje pravdu bez političke i svake druge diskriminacije, čije se uređenje zasniva na:
- podeli i međusobnoj kontroli grana vlasti; 
- snažnim nezavisnim kontrolnim institucijama i slobodnim medijima; 
- participativnoj demokratiji i aktivnim građanima i organizacijama civilnog društva; 
- transparentnosti u vršenju vlasti, decentralizaciji i regionalizaciji;
- demokratskoj kontroli oružanih snaga i bezbednosnih struktura;
- odvojenosti crkve od države; 
- modernoj, depolitizovanoj, stručnoj i odgovornoj državnoj upravi;
 
državu čija se ekonomija zasniva na tehnološkom razvoju i stručnim kadrovima, a ne na jeftinoj radnoj snazi, prljavim tehnologijama i iskorišćavanju neobnovljivih resursa, državu čijoj je ekonomiji cilj da smanji nejednakost i obezbedi dostojanstven život svima, a ne pojedincima i centrima moći; 
 
prosvećenu državu, koja ulaže u obrazovanje, nauku i umetnost i izgrađuje sistem ljudskih vrednosti zasnovan na poštovanju ljudskog života, svih živih bića, izgradnji mira i tolerancije, slobode, pravde i bezbednosti, antifašizma, solidarnosti, poštovanja i očuvanja različitosti, ravnopravnosti, inkluzivnosti, zdravlja, odgovornosti, empatije, integriteta, skromnosti, kreativnosti, poštovanju privatnosti i zaštiti opštih interesa;
 
evropsku državu, koja je sastavni deo evropskog političkog, kulturnog, vrednosnog i institucionalnog okvira;
 
ekološki odgovornu državu, sposobnu da upravlja i usmerava sve forme rizika vezane za prirodnu okolinu – od ekonomskih, tehnoloških do političkih i kulturnih.
 
Da bismo ovo ostvarili, da bismo živeli u Srbiji boljoj nego što je ova, prepreka je današnji režim koji je suprotnost svemu nabrojanom. 
 
Smena ove vlasti za nas je prelazni cilj. Naš konačni cilj je bolja Srbija.