Vlada Srbije je usvojila Uredbu o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje negativno utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja, kojom je definisala eko-taksu za pravna i fizička lica od 1.200 do dva miliona dinara. To znači da će građani Srbije od 1. januara sledeće godine plaćati 100 dinara mesečno ekološku taksu, odnosno 1.200 dinara godišnje, kako bi se na godišnjem nivou sakupio fond od oko pet milijardi dinara koji će biti uloženi u zaštitu životne sredine. 

“Pokret slobodnih građana se oštro protivi uvođenju eko-taksi i dodatnom otimanju novca od građana, i zahteva da država objasni na šta je otišao novac koji smo do sada odvajali”, ističe Lidija Martinović, članica Predsedništva Pokreta slobodnih građana i predsednica Odbora za ekologiju. “Građani, privrednici, mali preduzetnici, već odvajaju ’zeleni dinar’, plaćaju se ekološke takse na različitim nivoima kako pravna, tako i fizička lica (npr registracija kola, infostan...). Uslov za dobijanje dozvole za izgradnju objekata koji bi na bilo koji način mogli da ugroze  životnu sredinu je do 1,5% od ukupne investicione vrednosti projekta. Gde je taj novac? Kako uprkos tolikom ulaganju u životnu sredinu možemo da vidimo vazduh u Beogradu i širom Srbije?”

To nije jedini novac namenjen za očuvanje životne sredine, a za koji ne znamo kako je potrošen. Šta se desilo sa sredtsvima dobijenim iz IPA fondova, jer je očigledno da se ništa nije sprovelo od tih projekata, niti se nazire da postoji namera.

U skladu sa poglavljem 27, koje se odnosi na ekologiju i zaštitu životne sredine u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji, jedna od obaveza Srbije je učešće države do 30 odsto u finansiranju sprovođenja mera za zaštitu životne sredine. Svima je jasno da država nije napravila nikakav pomak na ovom polju jer nam je okolina u sve lošijem stanju.

 Nebriga aktuelne vlasti za životnu sredinu ne prolazi neopaženo ni u međunarodnim krugovima. Dokaz za to je, između ostalog, i saopštenje evropske delegacije povodom izgradnje skandalozne spalionice u Beogradu, gde je jasno istaknuto da nećemo dobiti podršku za nešto što u potpunosti predstavlja kršenje strogih standarda EU po pitanju zaštite životne sredine i zahteva po poglavlju 27.

“No, kad treba da se otme novac od građana, svaku ekološku krizu, vlast lepo prepozna kao mogućnost za dodatno prodavanje magle u vidu, ovog puta, eko-taksi. Svaki put kad građanima postane jasno da ćemo se uskoro podaviti od zagađenja i nemara prema životnoj sredini, prvi potez vlasti je ‘najava aktivnosti’ koje počinju sa uzimanjem novca od građana”, objašnjava Martinović. “Nakon poplava 2014. godine, naknada za zaštitu životne sredine na uplatnicama Infostana poskupela je za 15 odsto. I gde je taj novac? Vazduh je toliko zagađen da se vidi, voda nije ispravna za piće u mnogim delovima Srbije, ali zato imamo vremena za otvaranje fabrika koje bahato zagađuju okolinu i ne poštuju propise, kao i za seču drveća. Na sve to, aktuelna vlast očekuje da ponovo zavuče ruku u džep građana i po principu ‘sto dinara po sto dinara’, opet skupi milione za koje niko sem njih neće znati na šta su potrošeni”.

Odbor za ekologiju ističe da je životna sredina bitna oblast, i zalaže se na programskim rešenjima koja se pre svega baziraju na odgovornosti, podizanju ekološke svesti, edukaciji, strogoj kontroli trošenja sredstava iz fondova za ekologiju, ali i na stimulativnim merama za one koji poštuju zakonske odredbe i neguju ekološku svest, kao i na kaznenim merama za počinioce ekocida. “Tačno je da građani sami treba da postanu svesni da zagađujući životnu sredinu, zagađuju sebi okolinu, ali je država ta koja mora sistemski da reši ovu oblast. Kada govorimo o sistemskim rešenjima moramo uzeti u obzir i činjenicu da institucije koje se bave ovim problemom nemaju dovoljne kapacitete za realizaciju projekata za zaštitu životne sredine. Ipak, sve to nije nikakva velika filozofija, svakome iz struke je jasno da je odnos države prema životnoj sredini, a samim tim i našoj budućnosti katastrofalan. Vrlo je lako razumeti kako treba da izgleda odgovorno bavljenje nekim poslom, a naročito ekologijom. Zemlje koje imaju odgovornu vlast su čiste, naša nije. Vlas ne radi svoj posao, a pritom ga veoma naplaćuje od svih nas. To mora da stane. Ne možete ulagati novac u kičaste projekte i prazne stadione, dok vam deca obolevaju od astme jer ne mogu da dišu. Moraju da se znaju prioriteti i novac mora da se troši odgovorno”, objašnjava Lidija Martinović.