Pokret slobodnih građana tražio je od Republičkog javnog tužilaštva da pokrene krivični postupak protiv Vojislava Šešelja i Filipa Stojanovića zbog gaženja zastave susedne zemlje ili da, ukoliko to iz nekog razloga ne želi da učini, odobri krivično gonjenje koje će preduzeti Pokret, s obzirom da je za postupak te vrste potrebno odobrenje tužioca.

Postoji osnovana sumnja da su osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj, koji je protivzakonito na funkciji narodnog poslanika i Filip Stojanović, narodni poslanik SRS-a, povredili ugled strane države, a još više Republike Srbije. Oni su 18. aprila 2018. godine, oko 12 časova, ušli u zgradu Narodne Skupštine RS, ugledali zastavu Republike Hrvatske, zatim je Vojislav Šešelj potrčao ka zastavi, rukama oborio steg koji je držao tu zastavu, pokušao da je iscepa, a kad to nije uspeo onda ju je, zajedno sa Filipom Stojanovićem, izgazio nogama. Kada su okrivljeni završili sa gaženjem zastave, ušli su u skupštinsko predvorje gde se nalazila delegacija Hrvatskog sabora i tada im je okrivljeni Šešelj prišao i rekao: „Sad sam vam tamo napolju izgazio ustašku zastavu, jebem vam majku ustašku svima!“

Pokret smatra da Šešelj ne nastupa samostalno, već je politički klovn aktuelne vlasti. Njegove predstave prikrivaju mračnu političku pozadinu njihove ideologije koja se ne sme podceniti kao jednom u prošlosti, jer nisu improvizacija, već deo političkog plana. Period tabloidizacije Srbije je s uspehom završen i narod je njome anesteziran, pripremljen za bilo šta što se baci pred njega. Sledi usađivanje nazadnih ideja i za to je Šešelj idealan, njegov sklop tabloidnog nastupa i mračne ideologije lepi se za nove generacije. Tako se i domaća javnost i međunarodna zajednica može plašiti „većim zlom“ i onaj ko može da kontroliše Šešelja, kontroliše Srbiju.

Članom 175. Krivičnog zakonika Republike Srbije propisano je da će se, ko javno izloži poruzi stranu državu, njenu zastavu, grb ili himnu, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca. Za pokretanje ovog krivičnog postupka je potrebno predhodno odobrenje republičkog javnog tužioca.

Pored dozvole tužilaštva, Šešelj može i da se pozove na poslanički imunitet. Taj imunitet je morao da mu bude oduzet, zajedno sa mandatom republičkog poslanika, istog trenutka kada je osuđen za izvršenje ratnih zločina.

Svojim varvarskim ponašanjem, osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj je dao priliku Republičkom javnom tužiocu i Narodnoj skupštini da pokažu pravnu državu na delu.