Za nekoliko dana gradski prevoz u Beogradu prelazi na zimski režim, što znači da na ulice prestonice treba da izađe oko 350 vozila više. Problem svih prevoznika je što trenutno nema dovoljno vozača ni za ovaj redukovani letnji red vožnje, a kamoli za neki veći broj vozila. Gradski čelnici panično izmišljaju radove, kako bi „uštedeli“ i umanjili broj polazaka, kao na primer – radovi na Trgu Republike (planirani da traju nerealno dugo, dok vozače sa trolejbuskih linija koje ne saobraćaju prebacuju na autobuse i tako „krpe“ manjak).

   Odbor za saobraćaj Pokreta Slobodnih Građana je blagovremeno upozorio na ovaj problem i konstatovao da je apsolutno nemoguće pričati o nedostatku vozača dok u isto vreme „izvozimo“ vozače u svet, gde su plate za taj posao i petostruko veće – oko 2500 evra. Ovo je samo kulminacija skroz pogrešnog pristupa rešavanju problema od pre 5 godina, kada se umesto uvođenja reda u saobraćaju u prestonici, odlučilo da se na (sada i presudom potvrđeno) protivzakonit način poveća radno vreme vozačima našeg najvećeg prevoznika i tako reši nedostatak (tada) od oko 300 vozača. Na osnovu naručene „analize za preispitivanje skraćenog radnog vremena u GSP Beograd“, radno vreme vozača je uvećano, a pri tom im je (što je apsolutni apsurd) zarada umanjena i do danas zadržana na istom nivou. Naravno da je ovakvo „rešenje“ problema donelo značajne uštede gradu jer je izdvajano manje novca za zarade, ali sada postajemo kolateralna šteta takvih privremenih i nestručnih poteza. Ta 2013. je bila početak „osipanja“ vozača i umanjenog interesovanja za to radno mesto u Beogradu. Sa druge strane, privatni prevoznici su problem rešavali upošljavanjem penzionera, tako da sada imamo nekoliko vozača autobusa koji su stariji od 70 godina i svakodnevno prevoze putnike u glavnom gradu. Takođe, zbog nerešenog pitanja elektronskih taho-kartica i malverzacija sa istim, vozači kod privatnih prevoznika voze po ceo dan, a čak postoji jedan broj vozača GSP-a koji voze jednu smenu u preduzeću pa još jednu kod privatnika.

   Ove godine je Gradska Vlada pokušala jednim „potezom očajnika“ da reši problem i da unajmi privatnu agenciju koja bi obezbedila dovoljan broj vozača u prestonici. Raspisan je tender, sa uočljivim nedostacima, na koje je Odbor za saobraćaj PSG odmah upozorio. Naime, u uslovima koje moraju ispunjavati kandidati koje bi agencija obezbedila nigde ne stoji ni uslov da kandidat ne sme biti krivično osuđivan ni iz grupe krivičnih dela protiv saobraćaja, što je apsolutno nedopustivo. Naravno, tender je prošao sa takvim nedostacima i sada dolazimo u situaciju da u GSP-u preko konkursa bude primljen vozač koji je prethodno dobio otkaz u istom preduzeću zbog krađe. Sada se Beograđani sa pravom pitaju da li ih vozi bivši robijaš, ubica, diler, silovatelj, razbojnik, jer je GSP primoran da primi takve kandidate, ukoliko mu ih agencija uputi – ili da plati penale jer ne poštuje ugovor.

Tako da, dragi naši Beograđani, nemate čemu da se čudite kada vozač autobusa „zaluta“ u prestonici, jer ni poznavanje Beograda nije uslov za to radno mesto.

 

Odbor za saobraćaj PSG

Odbor za rad i socijalnu politiku PSG