Ovih dana se dosta piše o prednostima grejanja Novog Beograda iz TENT-a A zahvaljujući toplovodu koji će se izgraditi iz kineskog kredita vrednosti 200.000.000 dolara i da će se dobiti 600 megavata toplote i uštedeti na skupom uvoznom gasu , a proizvodnja struje će se smanjiti za 150 megavata. Kada se TENT-u nadoknade gubici u proizvodnji struje i pokriju ostali troškovi „Beogradske elektrane“ bi bile u dobitku 43 miliona evra od čega bi se otplaćivali krediti, a moguće je i smanjenje cene grejanja. Ideja je, u principu, dobra, ali je pitanje njene izvodljivosti i pouzdanosti. TENT-a A je u pogonu preko 35 godina i zahtevaće obimnije remonte, a posebno adaptaciju turbine za veliko oduzimanje pare za potrebe grejanja. Za ovako velika oduzimanja pare kućišta turbine se posebno konstruišu i provizorijum za oduzimanje pare na postojećim kućištima je teško izvodljiv. Pošto ovako rekonstruisane turbine neće moći da rade u projektom predviđenom režimu, znatno će opasti stepen iskorišćenja ciklusa, čime se povećava potrošnja uglja po jedinici proizvedene energije.

Pravo rešenje je da se grejanje Beograda izvede iz TE-TO Kolubara B, koja je projektovana za kombinovanu potrošnju toplotne i električne energije, snage 2x380 MW topl. + 2x350 MW el. snage, sa vrlo visokim stepenom korisnosti, čiji se nastavak izgradnje pominje. Ovde bi se ugradila predviđena toplifikaciona turbina namenjena za daljinsko grejanje prema projektu od pre 40 godina.Toplovod do TE-TO Kolubara B bi mogao da pređe reku Savu preko novog mosta na put Surčin-Obrenovac. Novi Beograd bi čekao na ovo grejanje ukupno 4, umesto 3 godine koliko se očekuje iz TENT-a A, ali bi to bilo znatno efikasnije i pouzdanije. Do sada je potrošeno ukupno 300.000.000 dolara za izgradnju i završetak, zajedno sa toplovodom do Beograda bilo bi potrebno oko 4 god i 500.000.000 evra.

Ovome bi trebalo dodati važnu činjenicu da se TE-TO Kolubara B nalazi na površinskom kopu i da se ugalj dobija direkno sa kopa, a pepeo vraća u kop i meša sa jalovinom dok se do TENT-a A ugalj doprema vozom, a pepeo odlaže pored reke Save, što je ekološki vrlo nepovoljno. TE-TO Kolubaru B bi trebalo svakako graditi i ne planirati izgradnju TENT-B3 jer bi to bilo skuplje i komplikovanije, jer bi morao da se izgradi još jedan kolosek za prevoz uglja, a povećala bi se i količina pepela na deponiji između sela Grabovac i Dren koja su već ugrožena postojećom deponijom.

Na gradilištu TE-TO Kolubara B se nalazi 40.000 tona oprema za čeličnu konstrukciju dva kotla, izveden je deo građevinski radovi tako da izgradnja može brzo da se nastavi, ugovori oprema koja nedostaje, pa je realno očekivati da bude u pogonu pre Kostolca B3. Procenjeno je da ukupni deo domaće opreme i radova iznosi blizu 50%.

Vreme je veoma važno u izgradnji termoelektrana jer zbog neizgrađene TE-TO Kolubara B gubimo na ime uvoza struje bar 100.000.000 evra godišnje, tako da smo za zadnjih 10 godina, koliko je TE-TO Kolubara B mogla da bude u pogonu, izgubili 1.000.000.000 evra, koliko košta njena izgradnja sa toplovodom i bar 500.000.000 evra na ime uštede na gasu za grejanje.

Odugovlačenje košta i ne treba oklevati već raditi.

Odbor za Ekologiju, energetiku i zastitu zivotne sredine