Kao jedan od uslova za ulazak u EU je i otvaranje poglavlja 15 i 27, koja se odnose na oblast zaštite životne sredine. Činjenica je da je u našoj zemlji svest o ovom problemu na vrlo niskom nivou. Za ovakav nivo svesti su direktno odgovorni država i institucije, koje ni u ovoj oblasti ne rade svoj posao ili ga otaljavaju neprofesionalno i neodgovorno.

Dokaze za to ne bi trebalo posebno da tražimo, jer smo trenutno svedoci skandala oko opasnog otpada i nečinjenja države i po ovom pitanju.

Postoji čitav set zakonske regulative kojom se propisuju sve radnje u vezi sa otpadom: transport, deponovanje i postupanje, tretman. Postoje sertifikati (npr. jedan od njih je ADR) kojima se regulišu manipulativne radnje sa opasnim i otrovnim otpadom.

Postoji i spisak pravnih lica, na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, koja imaju dozvolu Ministarstva za rad sa opasnim otpadom. Dozvola se stiče popunjavanjem određenih formulara (zahteva) nakon čega se, ukoliko je ispunjen uslov, dobija dozvola za rad. Preduzeća koja generišu otpad su u obavezi da prilikom nabavke ovih usluga isključivo angažuju pravna lica sa ovog spiska, odnosno sa važećom dozvolom za rad.

Šta nam to govori?

Upravo to da je Ministarstvo za oblast zaštite životne sredine bilo upoznato sa pravnim licima koja su rukovala sa opasnim otpadom, kao i da inspekcijske službe nisu obavile nadzor u skladu sa zakonom.

Nije opravdana izjava da se za to nije znalo, jer je država direktno bila umešana u ovaj skandal i zločin prema građanima.

Očigledno je da se doneti zakoni u ovoj, kao i u drugim oblastima, krše, selektivno primenjuju i predstavljaju mrtvo slovo na papiru.

Izjave o rezultatima pokrenutih istraga u vezi sa ovim gnusnim zločinima prema građanima Srbije i dalje nema, što je već postao manir ove vlasti koja je ogrezla u ozbiljan kriminal i urušavanje svih institucija, a koja ni ne shvata da je razbacani opasni otpad ništa drugo nego direktno sredstvo za kolektivno ubistvo građana.

 

Odbor za ekologiju, energetiku i zaštitu životne sredine