Izjava ministra rada i socijalne politike Zorana Đorđevića da nije razgovarao sa štrajkačima Goše koji su došli u Beograd jer je ta fabrika u privatnom vlasništvu pa je država “obazriva”, odraz je krajnjeg neznanja i bahatosti autokratskog režima u Srbiji.

 

Država postoji da bi garantovala poštovanje zakona koji podjednako važe za sve. Zaposleni u Goši su u generalnom štrajku od 28. marta ove godine zbog neisplaćenih zarada od 2014. godine, nepovezanog radnog staža i neoverenih zdravstvenih knjižica. To su prava garantovana zakonom i država je dužna da ih štiti, bez obzira da li se radi o privatnom ili državnom poslodavcu.

 

Nedopustivo je da nadležni državni organi, čiji je zadatak kontrola uplate poreza i doprinosa, ne reaguju na kršenje zakona, a još gore je to što nekim vlasnicima firmi država oprašta poreze i plaća doprinose umesto njih, a druge zbog iste stvari kažnjava. Time se određeni vlasnici stavljaju u povoljniji položaj na tržištu, a neki radnici diskriminišu.

 

Pokret slobodnih građana insistiraće dok je u opoziciji i sprovešće kada bude na vlasti, podjednak tretman svih poslodavaca i ravnopravnost svih radnika pred zakonom. Neuplaćeni doprinosi ne smeju nastaviti da budu smetnja ostvarivanju prava iz zdravstvenog i penzijskog osiguranja, jer je nepravedno da radnici snose teške posledice zbog toga što je poslodavac kršio zakon, a država mu to tolerisala. Kada ne bude poslodavaca kojima država dopušta da ne plaćaju poreze i doprinose, na tržištu će zavladati fer konkurencija, a država će moći da smanji previsoke stope tih davanja.

 

Svega toga ministar Đorđević nije ni svestan, jer da jeste time se bar ne bi javno hvalio. Ali pošto je on tipičan primer Vučićevog ministra u kabinetu nevidljive predsednice Vlade, njegov celokupan odnos prema radnicima je očekivan.